Stereotipi u medijima su tipični za grafomane

Stereotipi u medijima postoje od kada je i samih medija, smatra Miroslav Gašpar, novinar Radija Novi Sad. Imrih Ful, slovački novinar iz Mađarske i predsednik neprofitne organizacije SlovakUM koja je izdavač nedeljnika Slovaka u Mađarskoj „Ljudove novini“ (Ľudové noviny), kaže da su stereotipi u medijima sušta suprotnost onoga što bi dobar novinar trebalo da radi. „Stereotipi u medijima su tipični za grafomane“, dodaje Ful.

„Mediji stereotipe proizvode i šire kako zbog neznanja ili nepoznavanja oblasti ili društvene strukture (zajednice) kojom se bave, tako i zbog „lenjosti“ i nedostatka medijske inicijative da se podrobnije pozabave i dublje zagrebu. Tome doprinosi i konzumersko društvo, koje je na stereotipima zasnovano i izgrađeno“, konkretno navodi Miroslav Gašpar.

„To znači da neke kolege novinari svoj posao ne rade dobro, površni su, ne trude se da uđu u dubinu problema, „otkače“ svoje obaveze tako što izaberu najjednostavnija, najmanje zahtevna i zapravo najjeftinije „rešenja“ koja pojednostavljuju, čak i previše opštim, šematskim, najčešće neobjektivnim i pristrasnim izjavama“, precizira Imrih Fuhl.

Stereotipi su uopšteno posmatranje određene grupe ljudi, čije se osobine generalizuju i za njih je karakteristično da postoji neko ustaljeno mišljenje, koje se odnosi na celu grupu.

„Po mom mišljenju, stereotipi su nastali upravo iz nekog straha sa upoznavanjem drugog, drugačijeg, novog i različitog i u onom momentu kada je prosečan čovek bio izbačen iz svog komfora i morao početi da razmišlja izvan kutije. On to nije želeo i na taj način je odbijao prihvatanje novog te tražio opravdanje za svoj postupak svaljujući krivicu na nekog drugog“, kaže novinar Gašpar.

Koji stereotipi su u medijima najprisutniji u Srbiji, a koji u Mađarskoj?

Prema mišljenju Miroslava Gašpara, medijsko podneblje u Srbiji veoma jeplodno po ovom pitanju. „Sama proizvodnja i opstajanje stereotipa je svojevrsan životni stil i teško mi je i da zamislim našu (pod time podrazumevam širi medijski prostor od Srbije) svakodnevicu bez stereotipa, generalizacije, huškanja i sličnih stvari“, kaže on i dodaje:

„I dalje su najprisutniji stereotipi, koji se odnose na pojedine zajednice, narode i narodnosti, pa stoga imamo ustaljeno mišljenje da su ovi ovakvi, a oni onakvi i da jedino, što umeju da rade jeste da kuvaju, sviraju, igraju. Da ne govorim o ozbiljnijim stvarima, u kojima se pripadnici celih zajednica oslovljavaju neukusnim i neprimerenim terminima, bez imalo izražene želje i potrebe za korišćenjem osetljivog jezika. Neke rane iz prošlosti nisu zaceljene a teško će i biti, jer ne postoji politička volja za time, koja je u ovom procesu ključna.“

Imrih Ful kaže da iako nije istraživač istručnjak za ovu teme, stereotipi u medijima znaju da ga naljute.

„Pomenuću, na primer, ponižavajuće prikazivanje nežnijeg, navodno slabijeg (u stvari možda upravo jačeg) pola. Mislim na izričite seksističke uvrede, ali i na mnogo lukavije „idilične“ slike sa mamom u kuhinji („jer tamo joj je mesto, zar ne?“) i tatom ispred televizora („nadamo se da se šalite, kada kažete da glava porodice treba da bude uključena u kućne poslove?”)“, kaže naš sagovornik iz Mađarske i dodaje:

„Nažalost, stereotipi bujaju i u vezi sa narodima, koje mi kao predstavnici nacionalnih manjina doživljavamo mnogo osetljivije od tzv. običnih građana većinskog društva.“

Upravo na ovu pojavu skreće pažnju i Miroslav Gašpar. „Vrlo dobro su nam poznati primeri stereotipa da su Crnogorci lenji, Slovaci vredni, imaju „Tancuj, tancuj“ i prave dobar kulen, Romi su ovakvi, Mađari onakvi.“

Prema Gašparu, ovaj problem bi trebalo razložiti na najmanje dva dela – odnos drugih prema konkretnoj zajednici i odnos pripadnika same zajednice prema sebi, ali i prema drugima. „Ne vidim dovoljno energije i želje u samoj nacionalnoj zajednici da se reši stereotipa, koji su joj prideljeni. Kada govorimo o tome na koji način tome doprinose mediji, čak su i sami manjinski mediji direktni akteri u celoj priči, pošto sami, najčešće nesvesno, plasiraju stereotipne sadržaje“, zaključuje Gašpar.

Nažalost, stereotipi bujaju i u vezi sa narodima, koje mi kao predstavnici nacionalnih manjina doživljavamo mnogo osetljivije od tzv. običnih građana većinskog društva.

Imrih Ful

Ni u Mađarskoj se situacija ne razlikuje puno od one u Srbiji. Imrih Ful, slovački novinar iz Mađarske, kaže da ga lično najviše uznemiravaju stereotipne izjave, kao napr. „vi ste zato dobri Mađari“. „Istina, razlika između koncepata nacionalne pripadnosti i nacionalnosti verovatno mnogima nije jasna, još je gore kada (na primer, političari) namerno obmanjuju: „Prihvatili smo vas…“ / „Lepo se o vama staramo…“/ „Asimilacija je prirodna stvar. / „Kod nas manjine super žive…“ / Nema veze što ste zaboravili svoj izvorni maternji jezik, glavno je da dobro pevate i plešete …“, kaže Ful i dodaje:

„Šteta što ne samo kod nas, kod kuće u Mađarskoj, već i u našoj matičnoj zemlji, u Slovačkoj, često nas „bombarduju“ stereotipima o nama. Na primer, tako što nas hvale za našu navodnu „divljenja vrednu“, maksimalnu lojalnost državi u kojoj živimo. Bez obzira na to u kojoj meri je ova pretpostavka iskrivljena, tačno znamo da oni i dalje misle na „svoje“ Mađare u Slovačkoj. Ali zašto nas onda u to uopšte upliću, zašto to sa njima ne razjasne direktno, zašto nas koriste kao sredstvo? Nismo sami sebi dovoljno zanimljivi, zar uvek moramo nečemu i nekome da služimo?“

Zašto je medijska pismenost važna ?

„Medijsku pismenost shvatam kao veštinu čoveka da plasirani sadržaj, kojeg je u današnje vreme zaista mnogo, kritički analizira i percipira. Medijska pismenost čoveku omogućava da povezuje stvari, da ne uzima sve onako, kako mu je plasirano, već da u svojoj glavi slaže kockice i sam stvara mozaik teme o kojoj mu se govori“, zaključuje novinar Miroslav Gašpar.

Bilo kom političkom estabilišmentu nije u interesu edukovanje i formiranje kritičkih stavova građana, koji će dovoditi u pitanje njihove odluke i rešenja.

Miroslav Gašpar

„Nije zato naodmet pomenuti Koenov stav, da nam se “medijima masovnog komuniciranja ne govori šta da mislimo, nego o čemu da mislimo“. Problem nastaje tada, kada mediji i oni koji iza njih stoje žele da nas nauče i kako da (ne)mislimo“, kaže Gašpar i dodaje:

Pročitajte i Treba više pisati o stereotipima i rušiti ih, smatra Iva Gajić, glavna urednica sajta “Univerzitetski odjek”

„Mi možemo slušati i provlačiti značaj medijske pismenosti, ali bilo kom političkom estabilišmentu nije u interesu edukovanje i formiranje kritičkih stavova građana, koji će dovoditi u pitanje njihove odluke i rešenja. Problem su takođe apatija i strah u našem društvu, osećaj da kao pojedinac ne možeš ništa promeniti. Zato je, imam utisak, medijska pismenost još značajnija.“

Želite da dobijate zanimljive članke od Storytellera u mejlu? Prijavite se za newsletter.

Projekat LABORATORIJA ODGOVORNOG I KREATIVNOG NOVINARSTVA, koji realizuje portal “Storyteller” finansijski podržava Kancelarija za Slovake u dijaspori (ÚSŽZ). Stavovi izraženi u ovom projektu ne održavaju nužno stavove ÚSŽZ.