Stručnjakinja u oblasti zaštite životne sredine Ivana Maleš podseća da se u cirkularnoj ekonomiji ne radi o reciklaži

Cirkularna ekonomija je model funkcionisanja društva, koji su dugi niz godina kreirali stručnjaci iz oblasti zaštite životne sredine, održivi razvoj, ekonomisti i finansijski stručnjaci. To je model u okviru kojeg naši prirodni izvori ne završavaju na deponijama otpada. Ne, ne radi se o reciklaži, podseća stručnjakinja u oblasti zaštite životne sredine Ivana Maleš, jedna od osnivačica uspešnog Instituta cirkularne ekonomije u Bratislavi, koja je inače poreklom iz Bačkog Petrovca. Iz tog razloga ciklus priloga sa nazivom Eko dizajn naših života započinjemo s ovom vrsnom stručnjakinjom i začetnicom Zero Waste životnog stila u Slovačkoj.

Ivana, u kakvom je stanju naša životna sredina, mislimo na celu planetu, kada smo svesni problema ogromne količine otpada, koje ljudi i dalje proizvode i proizvode?

– Količina otpada je svake godine u porastu. Do toga dolazi iz razloga, što sve više i više proizvoda kupujemo i izbacujemo. Sve više kupujemo i izbacujemo jednokratne proizvode, a to je još veći problem. Problem je to, što većina ovih proizvoda ne može se reciklirati, a ako bi to i bilo moguće, treba biti svestan da na celom svetu imamo kapacitet za reciklažu samo 20% otpada. Pitanje glasi: Šta ćemo uraditi sa preostalih 80%?

Nije samo otpad problem, problem imamo i na drugoj strani naše ekonomije – na strani proizvodnje.  Crpimo ogromnu količinu prirodnih resursa. Postoji tzv. Earth Overshoot Day – to je dan, kada u jednoj godini iscrpimo resurse predviđene za tu jednu godinu. Ove godine je to bilo već početkom avgusta. To znači da trošimo prirodne resurse kao da imamo i drugu planetu – planetu B. Ali nemamo. Tako da moramo ovu situaciju rešiti već danas i to ovde, u našoj sredini. Prema najnovijem izveštaju OSN imamo 12 godina da promenimo sistem,  kojim funkcionišemo. To je stvarno jako kratko vreme, pošto znamo da su procesi promene ekonomije do sada trajali mnogo duže.

U Slovačkoj spadate u pioniere životnog stila Zero waste. Kako se može živeti bez otpada? Šta smanjiti, šta izbaciti iz upotrebe, kako zameniti stvari, predmete, koje se teško ili uopšte ne razlažu?

– Zero Waste je način funkcionisanja domaćinstva sa ciljem da se minimizira vaš otpad na minimum. Apsolutno na „0“ baš ne ide, jer neke stvari, koje jednostavno trebate, morate kupiti i vremenom ih baciti. Naše domaćinstvo, koje ima tri člana, izbacuje otpad jednom godišnje. Imamo kontejner od 110 litara, koji za godinu dana napunimo na 1/3. Na kraju godine ga izmerimo i iznesemo. To je otprilike 4 kg otpada. Pritom, živimo u Bratislavi, i suprug i ja radimo i imamo ćerku koja ide u vrtić. Hoću da kažem da ne živimo u šumi, odsečeni od civilizacije i da živimo sami, i da možemo sve sami gajiti. Samo smo promenili svoje navike. Inače, Zero Waste ima 5 pravila:

REFUSE: odbacujmo sve što je jednokratno i odmah postaje otpad,  kao što su plastične kese za jednokratnu upotrebu, slamičice, plastične boce, folije od polistirena za hranu, plastični pribor za jednokratnu upotrebu … To su stvari koje mogu zameniti stvari koje se mogu upotrebljavati stalno, bez toga da proizvode otpad.

REDUCE: smanjite količinu stvari koje koristite. Koliko stvari imamo kod kuće, koje nam samo tako stoje, a mi ih skoro nikad ne koristimo. Koliko stvari radimo apsolutno nepotrebno i opterećujemo time našu okolinu? Reduce znači da smanjujemo našu ekološku stopu. Ne kupujmo nepotrebnu odeću, nameštaj, stvari koje nikada nećemo koristiti. Imajmo samo ono što zaista trebamo i ono što nam je potrebno ponekad, to pozajmimo. Ne mora svako da ima sve kod kuće. 

REUSE: koristimo u najvećoj meri proizvode koji se mogu upotrebljavati ponovo: sopstvenu flašu za vodu (ne PET flašu koju možete ponovo napuniti – ta flaša nije dizajnirana za to, a oslobađa i mikroplastove), posudu za ručak, platnenu torbu i vrećice za povrće i voće. Ako nam zaista treba slamčica, možemo kupiti metalnu ili staklenu za višekratnu upotrebu.

RECYCLE: selektujmo otpad. Sortirajmo sve što znamo isortirati kod kuće, ali ne samo kod kuće, već svuda – u parkovima, na ulici, na javnim događajima. Recikliranje nas ne spasava, jer je to još jedan tehnološki proces, u kojem trošimo energiju i vodu da iskoristimo materijale. Zato je na četvrtom mestu. Možemo napraviti nekoliko koraka pre nego što stavimo nešto u selektovano sakupljanje otpada. Ali i pored toga, selektovanje je važno.

ROT: kompostirajmo. Biorazgradivi otpad čini najmanje 45% našeg otpada. To je skoro pola posude. Ako  kod kuće uvedemo kompostiranje, uvidećemo da skoro uopšte ne iznosimo otpad.  Kada ovaj sastojak odvojimo iz svog otpada, u vašem košu nema šta da smrdi – jer se ništa ne razlaže. Kompostovanje je u našoj porodici prisutno već osam godina – imamo baštenski komposter. Svake godine imamo svoj kompost za našu baštu – ne moramo kupovati kompost u prodavnici.

Kad pogledate na ovo, to zvuči vrlo komplikovano. Ali nije. Treba samo početi postepeno, nove navike ćete usvojiti vremenom i činićete sve bez bez razmišljanja o tome.

Cirkularna ekonomija znači sprečavanje nastanka otpada

Zagovarate cirkularnu ekonomiju. Šta je to ustvari kružna ekonomija i koga se tiče?

– Naš trenutni model ekonomije je linearan. Naše društvo koristi prirodne resurse, a onda ih odvozi na suprotnu stranu, gde se od ovih sirovina proizvode proizvodi. Ovi proizvodi se zatim distribuiraju u druge delove sveta, gde potrošači kupuju, koriste i odlažu u vidu otpada. Tako nastaju dva problema na početku i na kraju ovog modela. Prirodni resursi se na početku troše a na kraju nastaje velika količina otpada. U ovom otpadu se nalazi veliki broj neobnovljivih resursa, koji se na taj način nepovratno gube.

Environmentalisti su na ovaj problem ukazivali već decenijama, ali ekonomisti su se uvek protivili da će ugroziti ekonomski rast i globalno tržište. Danas je situacija sasvim drugačija. Ekonomiji pre preti to, što se prirodni resursi se troše, prinuđeni smo da tražimo alternative, nove materijale i nastaje veliki problem sa otpadom koji sada rešava ceo svet. To je zajednički problem koji moramo rešiti i stoga se tražio ekološki prihvatljiv model, koji neće zaustaviti ekonomiju.

Kružna ekonomija je model funkcionisanja društva, koju su godinama kreirali stručnjaci za životnu sredinu, održivi razvoj, ekonomisti i stručnjaci u oblasti finansija. To je model u kome naši prirodni resursi ne završavaju na deponijama. Ne, ne radi se o recikliranju. Recikliranje podrazumeva dalju logistiku sirovina, nove tehnologije za preradu, što znači dodatno opterećenje sredini. Najviši prioritet je tako postalo sprečavanje stvaranja otpada. Mi jednostavno moramo da izrađujemo proizvode koji nisu za jednokratnu upotrebu a koji su dizajnirani tako da ih koristimo dugo,  da smo u stanju da ih popravimo i u poslednjoj fazi života i  rastaviti, materijale presortirati i ponovo ih upotrebiti ili reciklirati. O tome, kako će naš proizvod završiti svoj život moramo razmišljati na početku. Jer često ono što je „zeleno“ na početku, nije zeleno na kraju. Za ovakve nove tipove proizvoda se razvijaju potpuno nove usluge. I u tome je budućnost ekonomskog rasta – ne u proizvodnji jednokratnih jeftinih stvari, već u dugoročnim i kvalitetnim uslugama oko kvalitetnih proizvoda.

Od 2015. godine kružna ekonomija je jedna od zvaničnih politika Evropske unije. Tada je usvojen prvi paket kružne privrede, koji je u 2018. dopunjen novim ciljevima u reciklaži, ograničenju upotrebe jednokratnih plastika i eko-dizajnu. Usvojene su i izmene direktiva EU koje smo mi, mislim na Slovačku, kao država članica preuzeli. Jedan od ciljeva, na primer, je recikliranje 50% komunalnog otpada do 2020. i 65% do 2025. godine.

Kružna ekonomija je model funkcionisanja društva, koju su godinama kreirali stručnjaci za životnu sredinu, održivi razvoj, ekonomisti i stručnjaci u oblasti finansija. To je model u kome naši prirodni resursi ne završavaju na deponijama. Ne, ne radi se o recikliranju.

Šta konkretno daje, donosi kružna ekonomija, za razliku od linerane, kakve benefite ima celo društvo?

– Cirkularna ekonomija zamenjuje linearni model zasnovan na brzoj potrošnji i kratkom roku trajanja i to obnvom, ona se kreće ka upotrebi obnovljive energije, eliminišući upotrebu otrovnih supstanci i njen cilj je eliminacija otpada preko rastvore kvalitetnih materijalnih, proizvodnih, sistemskih i preduzetničkih rešenja. Prednost je u tome što novac u okviru ekonomije prelazi iz proizvodnje u pružanje usluga. U tome je budućnost. Ljudi neće toliko kupovati stvari, već će koristiti neku vrstu servisa.

Deo kružne ekonomije je takođe ekonomija deljenja. Sastoji se od razmene stvari i sistema zasnovanih na ovom principu. Na primer, zajednički prevoz: deljenje bicikla, deljenje automobila, postoje biblioteke stvari u kojima se različite stvari u domaćinstvu mogu pozajmiti. U Holandiji i skandinavskim zemljama postoje celi koncepti za pozajmljivanje dečije odeće. Znamo kako deca brzo rastu i ove stvari kasnije ne trebamo i tražimo njihovu dalju upotrebu. Ovaj princip se može primeniti na različite druge vrste usluga.

Izvor: You Tube / Ellen MacArthur Foundation

Institut za cirkularnu ekonomiju u Bratislavi nudi i uspešno sprovodi koncept implementacije cirkularne ekonomije

Živite u Slovačkoj dvadeset godina, ako se ne varam. Iz Srbije ste otišli ​​na studije zaštite životne sredine. Zatim ste osnovali Institut za cirkularnu ekonomiju. Šta radite u njemu, koji je vaš cilj, ko treba da čuje vaše sugestije i akcije i kako sarađujete sa državnom upravom? Da li su vidljive promene na bolje, kada je u pitanju oblast u kojoj deluje Institut?

– Da, ove godine je tačno dvadeset godina. Iz Petrovca sam otišla u Bratislavu na studije zaštite životne sredine na Prirodno-matematičkom fakultetu u Bratislavi. Po završetku studija sam jako želela da se vratim kući, ali dobila sam ponudu da radim u jednoj međunarodnoj organizaciji i razvijam nove stvari koje se tiču otpada u Slovačkoj. Znala sam da u Srbiji neću dobiti takvu ponudu, pa sam svoj povratak kući odložila. Posle tri godine u ovoj organizaciji, sa još dve koleginice sam odlučila da se osamostalimo i osnujemo firmu. Još uvek je imamo. To je mala konsultantska kompanija u kojoj se fokusiramo na savetovanje o životnoj sredini. Koleginice se bave procenom uticaja na životnu sredinu a ja otpadom. Pre oko 3 godine bilo je vreme za promenu. Shvatile smo da treba da se posvetimo novim stvarima i da se profesionalno razvijamo. U to vreme je bio usvojen paket kružne privrede. Nama se sviđa ta ideja, pa smo odlučile da je to ono šta želimo da razvijamo u Slovačkoj. Iza nas su dve godine napornog rada, kada smo konačno uspele ovu temu da „uvrstimo“ u svest društva i realizovale prve projekte. Ali imamo veoma dobre rezultate.

Imamo puno projekata koji su u toku. Neki su manji, ali neki su veći, pa imaju i veći uticaj. Mi smo ljudi koji vole opipljive rezultate, tako da biramo i takve projekte. Naši projekti su podeljeni u 4 osnovne grupe i radimo na ovaj način:

• Mi stvaramo koncepte za sprovođenje kružne ekonomije – u ovom delu sarađujemo uglavnom s različitim ustanovama, preduzećima, i na primer s raznim manifestacijama. Radimo s njima na sopstvenim konceptima nultog otpada koje integrišu u sopstveni poslovni model ili funkcionisanje
• Saradnja sa opštinama – za lokalne samouprave izrađujemo analize otpada i prilagođene koncepte uz predloge mera koje će poboljšati uslove u upravljanju otpadom. Svaka samouprava ima druge probleme i izazove, pa ih rešavamo pojedinačno.
• Saradnja sa državnom upravom – sarađujemo sa Ministarstvom životne sredine i Kabinetom potpredsednika vlade za informatičko društvo i investicije. Ove dve kancelarije imaju zadatak da sprovode ciljeve  kružne privrede i izradu dokumenta za Slovačku u vezi Agende 2030. U okviru radnih grupa sa drugim stručnjacima radimo na realizaciji i načinima ispunjavanja novih ciljeva u oblasti održivog razvoja
• Edukativne aktivnosti – uključili smo se u jedan sveslovački obrazovni projekat i jedan mađarsko-slovački projekat. U školama držimo predavanja o čitavom problemu linearne ekonomije, ali objašnjavamo rešenja na modelima kružna ekonomije. Deca u okviru ovih naših predavanja aktivno sarađuju, organizujemo im razne izlete na deponiju, mesto gde se kompostira, spaljiuje… U suprotnom, ceo ovaj problem ne mogu da zamisle. Posvećeni smo obrazovanju u osnovnim i srednjim školama, kao i na univerzitetima, ne isključujući ni veliko interesovanje samih kompanija. Glavni cilj je diskusija i promocija kritičkog mišljenja u oblasti prevencije nastanka otpada

Koje zemlje služe kao primer dobre prakse u vezi sa cirkularnom ekonomijom?

– Holandija je broj 1. Kada tamo dođete, cirkularna ekonomija iskače sa svih strana (smeh). Zaista, oni su u ovoj oblasti pioniri, otpad doživljavaju kao izvor i na tome su postavili mnogo biznis modela. Imaju puno usluga oko proizvoda, a postoje i pilot projekti. Amsterdam je prvi grad koji ima kružno skeniranje – u kojoj meri grad funkcioniše kružno u smislu usluga, otpada, energije … Dalje, veliki pioniri su Škotska, Britanija, Švedska i Danska, na primer Italijani su u biootpadu neverovatni. Od naših susednih zemalja, svakako Slovenija, Austrija i Češka.

Međutim, vraćate se u Srbiju na porodične odmore i susrete. Pretpostavljam da i vi opažate situaciju u oblasti zaštite životne sredine, ekologije, cirkularne ekonomije u našoj zemlji. Na kakvom je nivou Srbija (ako imamo na umu pregovore o pridruživanju EU i Poglavlje 27)?

– U ovoj oblasti predstoji još puno posla. Rad na osvešćavanju ljudi, zakonodavstvu, procesima i s time kako to funkcioniše u praksi. Uvek se zgražavam nad količinom jednokratnih stvari koje ovde ljudi koriste. A selektuje se tek delić otpada, koji ljudi stvaraju. Plastika se na deponijama raspada stotinama i hiljadama godina. Ljudi ne mogu da zamisle koliko je toksična deponija za naše zdravlje. Deponije u Srbiji nisu izolovane na dnu, što je naprimer zabranjeno u EU. U nekim zemljama deponije su zabranjene. Deponije ispuštaju veliku količinu gasova a kada vidim kako petrovačka deponija gori, to me jako zgrožava. tamo nastaju supstance koje izazivaju rak, a deponija je tako blizu sela. Ne zadovoljava nikakve standarde. Selekcija otpada je još uvek na početku i znam da je problem naći kupce selektovanih sirovina. Ovu oblast treba razvijati, ulagati u tehnologiju za obradu.

Drugi veliki problem, po meni, jeste velika upotreba pesticida. Kada čujete ljude kako kažu na ulici da su prskali „totalom“, pitam se da li ovi ljudi ne razmišljaju čak ni o svom zdravlju. Jer kada je nešto toksično za biljku, to je takođe otrovno za mene. To ne funkcioniše na taj način da ako ubijem jedan organizam, to neće uticati na red drugih. Ovi pesticidi ostaju u tlu. Potrebno nam je 35 godina za regeneraciju tla od 1 cm. Ljudi ovo čak ni ne povezuju sa pojavom raka, kožnim i kardiovaskularnim oboljenjima. Ali istina je da to radimo sami. Sami uništavamo životnu sredinu a životna sredina smo i mi – ljudi. Sve što radimo takođe će uticati na nas. Na nama je da li će uticaj biti pozitivan ili negativan.

Ali sada u Petrovcu počinje projekat s biootpadima i to mi se sviđa. Davno sam mojoj mami kupila komposter, tako da ona već kompostira kod kuće i kaže da je prestala da iznosi otpad.

Sami uništavamo životnu sredinu a životna sredina smo i mi – ljudi. Sve što radimo takođe će uticati na nas. Na nama je da li će uticaj biti pozitivan ili negativan.

Eko dizajn Ivaninog života

Život bez otpada ili eko život je nešto što se nužno mora usvojiti na celoj planeti. Kako biste definisali eko dizajn vašeg života?

– Prošle nedelje je kao upozorenje objavljen izveštaj UN o stanju naše planete i potrebi da se stvari promene za 12 godina. Ovo je vrlo kratko vreme. Dakle, ovaj trend se mora proširiti na čitavu Zemlju. Moj eko dizajn života je veoma minimalističan, jednostavan i udoban. Imam sve što mi treba, ništa mi ne nedostaje. Više vremena, energije i novca ulažem u doživljaje nego u stvari. I ne moraju to biti veliki doživljaji. Dovoljna je i šetnja po šumi s porodicom, ili piknik kod Dunava s prijateljima. Ovo nas čini bogatijim, a ne nove materijalne stvari.

Na kraju razgovor predložite 5 prvih koraka koje svako naše domaćinstvo treba da napravi da bi iskoračilo na put ka životu bez otpada.

– Počnite danas. Odaberite stvar bez koje možete da zamislite život i isključite je iz svakodnevnog korišćenja (na primer, prestanite da koristite kese, zameniti ih platnenom torbom i vrećicama). Nastavite sutra sa sledećom stvari. Trenirajte svaki dan u malim koracima. Mi smo naš put započeli kompostiranjem. I to je kod nas značio veliki korak. Tako da od svakog zavisi šta će odabrati, važno je da je jednostavno i ne oduzima nam komfor.

Autor naslovne fotografije: TUV

Projekat pod nazivom  Eko dizajn naših života je sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

Sviđa Vam se ovaj članak? Podržite nas!

Želite da dobijate zanimljive članke na mejl? Prijavite se na newsletter.