Društvo

Studenti iz Srbije se u internate u Slovačkoj vraćaju pod otežanim uslovima

Objavljeno u 9:35, aktuelizovano u 11:45, 12:20

Zbog očekivanog drugog talasa pandemije korona virusa, u novoj akademskoj godini strani studenti će se u svoje internate u Slovačkoj vratiti pod novim, a neki i pod otežanim uslovima. Naročito oni koji dolaze iz zemalja koje trenutno nisu na listi bezbednih država u kontekstu korona virusa, u koju se ubraja i Srbija.

„Student koji dolazi iz zemlje koja trenutno nije na listi bezbednih zemalja mora podneti potvrdu negativnog RT-PCR testa za kovid-19, izvršenog u Slovačkoj (napomena: test se vrši nakon što je izvršeno 5 dana izolacije kod kuće) ili je u obavezi da sprovede „kućnu izolaciju““, piše u službenom saopštenju Studentskog doma Slovačkog tehničkog univerziteta (STU) u Bratislavi, koje je 12. avgusta stiglo u imejl sanduče studenata koji su se u studentske domove trebali vratiti, ili useliti nakon letnjeg raspusta.

Ovaj dopis je dobila i kćerka Jaroslava Dudku iz Janošika, – Vinona, studentkinja Fakulteta arhitekture STU.

„Student koji dolazi iz Srbije mora da prođe konkretni test na korona i to u Slovačkoj, ali tek nakon pet dana izolacije, koji u suštini nema gde da izvrši, jer nas je studentski dom obavestio da ova ustanova ni na koji način ne može da služi kao mesto izolacije. I tu nastaje problem, jer stvarno ne znam gde će moja ćerka provesti odgovarajuću izolaciju kada to ne može u internatu. Već smo razmatrali hotel, ali koji hotel ili drugi objekat sa smeštajnim kapacitetom će otvoriti vrata ljudima koji dolaze iz rizičnih zemalja poput Srbije? “, kaže Jaroslav Dudok iz Janošika.

Dudok dodaje da nije problem u činjenici da se pomenutom testu treba podvrgnuti, niti u tome što testove moraju da plate sami studenti.

„Ja i ostali roditelji studenata iz Srbije, koji bi 1. septembra trebalo da se vrate u studentske sobe, samo tražimo način i mesto gde će naša deca provesti „kućnu“ izolaciju“, naglašava otac studentkinje koja bi ovih dana trebalo da odputuje u Bratislavu.

Bratislava / Foto: Martin Katler – Unsplash

„Ali gde da ide, gde da se smesti? Možda bi smo i mogli naći nekog iz Vojvodine ko bi mogao da je primi na pet dana, ali čak i to je nerealno, jer bi ta porodica tada morala da prođe 7- ili 14-dnevni karantin. A ljudi to sebi teško mogu da priušte“, dodaje Dudok.

„Izuzetno cenim dosadašnju saradnju sa univerzitetom i podršku Slovačke Republike, koja je obezbedila stipendiju za moju kćerku. Samo tražim način da se ta situacija reši tako da se ona i svi studenti iz Srbije, bez problema vrate studentskim obavezama“, zaključuje Jaroslav Dudok.

Informacije iz Ministarstva obrazovanja Slovačke republike

Marek Moška, generalni direktor Odeljenja za međunarodnu saradnju i evropske poslove Ministarstva obrazovanja, nauke, istraživanja i sporta Slovačke republike, podseća da je ova institucija objavila priručnik za univerzitete i studentske domove, koji sadrži osnovne uslove rada univerziteta i osnovne uslove rada studentskih domova tokom trajanja pandemije kovid-19.

„U slučaju stranih studenata, univerzitetu i studentskim domovima preporučuje se aktivno upozoravanje studenata, i to pre početka nastave ili useljavanja u internate, na uslove ulaska u Slovačku, eventualnu obavezu izolacije na teritoriji Slovačke, PCR testiranje, ili potreba da se dokaže negativan rezultat PCR testa prilikom ulaska na teritoriju Slovačke u skladu sa merama i smernicama Kancelarije za javno zdravstvo Slovačke Republike. Takođe bi ih trebalo informisati o bilo kojim posebnim uslovima koje univerzitet traži da bi se osiguralo bezbedno akademsko okruženje „, rekao je Moška za portal „Storyteller“.

Moška naglašava da za strane studente koji, nakon ulaska na teritoriju Slovačke, ostanu u domaćoj izolaciji ili su zainteresovani da preventivno iskoriste takvu mogućnost, treba omogućiti poseban smeštajni kapacitet u kojem će moći da sprovedu domaću izolaciju, odnosno sačekati rezultat PCR testa koji je potreban nakon ulaska na teritoriju Slovačke Republike.

„Ako univerzitet ne može osigurati mogućnost izolacije u studentskom domu nakon dolaska na teritoriju Slovačke, ova institucija bi trebala da pomogne studentu da pronađe takvu mogućnost i obavestiti ga o potrebnoj proceduri“, dodaje Marek Moška.

Stoga je dobro da studenti budu u kontaktu sa univerzitetom „, kaže Marek Moška, generalni direktor Odeljenja za međunarodnu saradnju i evropske poslove slovačkog ministarstva obrazovanja.

Nacionalni savet Slovaka informisan o problemu sa smeštajem naših studenata

Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine jeste obavešteno o ovoj situaciji i preduzeo je prve korake u rešavanju problema.

Prema rečima koordinatorke Odbora za obrazovanje Svetlane Zolnjan, Nacionalni savet Slovaka je juče poslao službeni dopis Kancelariji za Slovake u dijaspori, Ministarstvu obrazovanja, nauke, istraživanja i sporta – Odjeljenju za međunarodnu saradnju i Ministarstvu zdravlja, u kojem informišu o nastalom problemu i zahtevaju njegovo hitno rešavanje.

„O eventualnim reakcijama sam spremna da vas informišem“, napisala je Zolnjan u odgovoru na novinarska pitanja portala „Storyteller“.

Foto: Prasesh Shiwakoti Lomash / Unsplash
Nove mere usled pandemije utiču i na studentske razmene

Ni srpski studenti, koji bi u okviru programa Erasmus+ trebalo u oktobru da odu na studentsku razmenu u inostranstvo, još nemaju precizne informacije o merama koje će se primenjivati prilikom ulaska u stranu zemlju.

„Što se tiče situacije sa kovid-19, još početkom leta smo dobili jedan mejl u kome je svim budućim stipendistima napomenuto da će se dalji koraci u vezi sa razmenom odvijati u zavisnosti od situacije sa pandemijom,“ kaže Irena Čučković, studentkinja žurnalistike iz Novog Sada koja bi u septembru trebala da odputuje na studentsku razmenu u Zadar u Hrvatskoj.

„Međutim, za sada sve teče po planu. Još nisam dobila precizne informacije u vezi sa mojim odlaskom tamo krajem septembra i neophodnim negativnim testom, ali se povremeno informišem putem interneta o uslovima ulaska u Hrvatsku za građane Srbije“, dodaje Irena.

Čučković kaže da je u redovnoj komunikaciji sa Kancelarijom za međunarodnu saradnju tamošnjeg univerziteta.

Pročitajte i članak HPV vakcina bi mogla da iskoreni rak grlića materice, a u Srbiji je preskupa za mnoge žene

„Do mog odlaska ima više od mesec dana i sigurno se do tada situacija i obavezne mere mogu izmeniti. Računam da ću biti u obavezi da uradim PCR test pre odlaska, kako bih izbegla obavezni dvonedeljni karantin. Ukoliko sam dobro razumela ono što sam pročitala u medijima, postoji i mogućnost da o svom trošku uradim test u Hrvatskoj i na taj način skratim vreme obavezne samoizolacije na sedam dana“, kaže Irena Čučković za portal „Storyteller“.

Maja Kolega, koordinatorka Erasmus programa i direktorka Kancelarije za međunarodnu saradnju Univerziteta u Zadru, kaže da što se realizacije Erasmus studentske razmene na ovom univerzitetu, postupak prihvata stranih dolaznih studenata je ostao isti.

„Mi zaprimamo prijave i ostalu dokumentaciju te studentima izdajemo Prihvatno pismo. Trenutno imamo gotovo pa jednak broj prijavljenih studenata za zimski semestar 2020./2021. kao i prethodne godine (među kojima i jednu studentkinju iz Novog Sada), međutim još uvek ne znamo kako će se odvijati nastava na Univerzitetu: fizički, online ili kombinovano“, dodaje Kolega za „Storyteller“.

Po njenim rečima, hrvatsko ministarstvo nauke i obrazovanja ima obvezu doneti tu odluku do 31.8.2020., nakon čega će Kancelarija za međunarodnu saradnju obavestiti sve prijavljene studente.

„U slučaju da nastava bude online, očekujemo odustajanje određenog broja studenata, budući da je Europska komisija donela odluku da se virtualna mobilnost neće financirati, a osim toga, mobilnost kao takva zapravo više i nije mobilnost ako je virtualna“, dodaje Maja Kolega.

Što se tiče pravila oko ulaska u Hrvatsku i obveze samoizolacije i karantina za dolazne studente, na službenom sajtu hrvatskog MUP-a su objavljene mere kojih se stranci iz trećih zemalja koji žele ući u ovu zemlju zbog obrazovanja moraju pridržavati.

„Napominjem da studenti prilikom ulaska u Hrvatsku moraju pokazati dokaz da dolaze u svrhu obrazovanja, a to je u našem slučaju Prihvatno pismo koje svi studenti dobiju pre dolaska“, kaže Kolega sa Univerziteta u Zadru.

Važna informacija u slučaju stranih studenata jeste da ove osobe ne podležu meri karantine/samoizolacije, ako prilikom ulaska u Hrvatsku na graničnom prelazu predoče negativni nalaz PCR pretrage brisa nosa i ždrela na SARS-Cov-2, koji nije stariji od 48 sati (računajući od vremena uzimanja brisa do dolaska na granični prelaz), navodi se na zvaničnoj stranici MUP-a Hrvatske republike.

Naslovna fotografija: Unsplash


Želite da dobijate zanimljive članke u mejlu? Prijavite se za newsletter.

Vladimíra Dorčová Valtnerová

Volim život, novinarstvo i digitalno vreme. Zato sam i postala transmedijalna pripovedačica. Pre toga sam od 2013. do 2017. bila odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila sam koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila sam kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina.
Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila sam predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995 – 2000 i 2010 – 2012 bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica sam Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu, nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu, "Jan Makan st." za 2016., koje dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara i godišnje nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima za 2017. U sadašnjosti sarađujem sa časopisom "Nový život" kao članica redakcije, i sa organizacijama, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija sam članica, Novosadskom novinarskom školom, časopisom "Politikon" i dr. Sa porodicom živim, stvaram i radujem sa životu u Magliću.

O autorovi/ke & O autoru/ki

Vladimíra Dorčová Valtnerová

Volim život, novinarstvo i digitalno vreme. Zato sam i postala transmedijalna pripovedačica. Pre toga sam od 2013. do 2017. bila odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila sam koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila sam kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina.
Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila sam predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995 – 2000 i 2010 – 2012 bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica sam Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu, nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu, "Jan Makan st." za 2016., koje dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara i godišnje nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima za 2017. U sadašnjosti sarađujem sa časopisom "Nový život" kao članica redakcije, i sa organizacijama, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija sam članica, Novosadskom novinarskom školom, časopisom "Politikon" i dr. Sa porodicom živim, stvaram i radujem sa životu u Magliću.

Pridaj komentár & Dodaj komentar

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.