Kultura drugačija

Svetlo Slovačkog vojvođanskog pozorišta, koje je obasjavalo 23. Petrovačke dane pozorišne [STORYTELLER NA SCENI SVP & PDP]

B ili su 23. Petrovački dani pozorišni i bila je proslava 15. godišnjice od osnivanja Slovačkog vojvođanskog pozorišta kao profesionalne kulturne institucije Slovaka u Vojvodini. Možda se nekome može učiniti da je to, što se događalo tokom četiri festivalska dana od 21. do 24. septembra, bila skromna proslava profesionalizma u redovima slovačkih vojvođanskih pozorišnih stvaraoca. Zli jezici možda mogu da gunđaju da je gledaoca bilo malo (nemojmo zaboraviti na ekonomsku migraciju, koja se tiče i pozorišnih stvaraoca). Ali svako ko poznaje pozorišni proces, i proces organizacioni, pogledaće oči u oči zavidnicima u ljudskom i društveno-političkom obliku i reći će: “Bravo, PeDePe i i eSVePe!

Petrovački dani pozorišni i njihovo 23. izdanje na početku su (sve nas) propitivali da li je pozorište samo igra? I reditelj Rihard Sanitra i dramaturg Jan Halupka, autori nesvakidašnje zvanične ceremonije otvaranja festivala, koja je bila u znaku već pomenute godišnjice SVP su se upitali šta je pozorište? Igrati predstavu? Igrati ulogu? Pretvarati se da smo nešto lepše, gore, drugačije, sneno i ludo? Ili je ono samo uplovljavanje u vlastitu dušu, gde nalazimo golog sebe, bez ikakve odeće, šminke, maske? I to je pozorište. Traženje i pronalaženje. Let i pad. Smeh i plač. Dobro i zlo.

Jer pozorište je o našem životu. O našim životima. U to nas je uverio i ovogodišnji pozorišni festival u Bačkom Petrovcu.

23. Petrovački dani pozorišni ili STORYTELLER NA SCENI SVP: VIDEO-MOMENTI

Daske, koje sada nisu ni simbolički, kao što je to bilo u prvoj predstavi Slovačkog vojvođanskog pozorišta Zuska Turanova, nisu pale, kako metaforički padaju ljudske i moralne vrednosti oko nas.  Daske na sceni su, pak, donele – život i vrednosti, koje su mnoge dovele do ponovnog procesa istraživanja sopstvenih osećanja.

Zahvaljujući komedijama i dramama, predstava za decu i odrasle, koje su izvanredno izveli glumci Slovačkog vojvođanskog pozorišta (Lepotica iz Linejna u režiji Riharda Sanitre), Pozorišta “Jozef Gregor Tajovski” iz Zvolena (Iluzionisti u režiji Mihala Babjaka), Starog pozorišta “Karol Spišak” iz Nitre (Životinjska farma u režiji Petera Hmela), Dečijeg pozorišta iz Subotice (Avanture Toma Sojera v režiji Predraga Štrbca) i Srpskog narodnog pozorišta i BEO Art iz Novog Sada/Beograda (Anika i njena vremena v režiji Ane Đorđević) i mi, gledaoci, smo bili deo predstave, i zajedno sa komšijom, koji je sedeo pored nas smo koračali trnovitim putem pozorišnim. Putem, koji nam pomaže u samospoznaji. Putem, na kojem smo se konačno sa pozorišnim stvarocima susreli oči u oči (iako sa nekima samo metafizički). Putem, na kojem smo dobrodošli, jer šta je pozorište bez publike…?

Na putu 23. Petrovačkih dana pozorišnih smo shvatili da kako pozorište treba nas, publiku, tako i mi trebamo – pozorište. Ovo smo shvatili opet i ponovo, bez teatralnosti izraza a sa poštovanjem prema bogatoj pozorišnoj tradiciji Slovaka koji žive u Vojvodini. Jer tradiciju treba poštovati, i razvijati. Posmatrati savremene trendove, sopstvene kvalitete i mane, manje dobro isplanirane korake, ili prestupke (naprimer jezičke i gramatičke greške u predstavama, pozorišnim boršurama, ili netačnosti  u nekim radnjama ili nazivima, koji se tiču pozorišnih pojava), ukazivati na nepoštovanje pozorišne proslave od strane oni, kojima je podrška (i u formi lične prisutnosti) u opsiu posla i funkcije.

Ali pre svega treba glasno pohvaliti dobro uređen posao i aplaudirati kvalitetnoj izvedbi. Jer će nas samo to pomerati napred. Da bi mogli i za pet, deset, sto godina izdati sličan katalog, kao onaj sa nazivom 15 godina Slovačkog vojvođanskog pozorišta – poslednjih 10 sezona autorke Anamarije Boldocki Grbić, koji je u svet ušao upravo tokom 23. PDP. Pa čak i da se na sledećoj proslavi godišnjice kroz plakate, rekvizite i delove scenografije vratimo u istoriju pozorišta, jednog od stubova našeg identitea i našeg trajanja na ovim prostorima, upravo kao što smo to uradili tokom pozorišne proslave zahvaljućuji Miroslavi Blažić, autorki izložbe 15 godina Slovačkog vojvođanskog pozorišta – produkcija SVP.

 


Multimedijalni projekat pod nazivom STORYTELLER NA SCENI SVP & PPD nastao je uz finansijsku podršku Slovačkog vojvođanskog pozorišta. Mišljenja i stavovi izraženi u projektu su odgovornost autorke projekta i ne odražavaju nužno stavove SVP.

About the author

Avatar

Vladimíra Dorčová Valtnerová

Volim život, novinarstvo i digitalno vreme. Zato sam i postala transmedijalna pripovedačica. Pre toga sam od 2013. do 2017. bila odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila sam koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila sam kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina.
Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila sam predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995 – 2000 i 2010 – 2012 bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica sam Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu, nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu, "Jan Makan st." za 2016., koje dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara i godišnje nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima za 2017. U sadašnjosti sarađujem sa časopisom "Nový život" kao članica redakcije, i sa organizacijama, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija sam članica, Novosadskom novinarskom školom, časopisom "Politikon" i dr. Sa porodicom živim, stvaram i radujem sa životu u Magliću.

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Reklama

Informacije o COVID-19 u opštini Bački Petrovac

koronavirus

E-KNIHA ZADARMO!

PODKAST

PARTNERI

Newsletter Storyteller





Instagram