Eko dizajn naših života

Gde je nestao Mlečni put iznad Bačkog Petrovca? 

svetlosno zagađenje

Na nebu iznad Bačkog Petrovca polako se smenjuju Sunce i Mesec. Teleskop u dvorištu profesora fizike Jaroslava Grnje nestrpljivo čeka da pogleda u prošlost. Iako svetlo putuje brže od svega,  ipak mu treba vremena da stigne, pa je noćno nebo zapravo istorijska karta. No, neki delovi mape prošlosti ostaju nedostižni. 

“Vidi se samo Mesec, Jupiter i jedna kometa koja ide prema horizontu i ona se ne vidi baš uvek“, kaže Grnja dok usmerava teleskop ka našem jedinom satelitu. 

Razlog ovome je, objašnjava profesor, svetlosno zagađenje uzrokovano lošim rešenjima za ulično osvetljenje koje osim vozača, oslepljuje i pilote noćnih linija. Svetleći bilbordi, treperave reklame i svetleća dekoracija fasada doprinose ovoj pojavi. 

svetlosno zagađenje
Za ozbiljnije posmatranje nebeskih tela Jaroslav Grnja mora da ide na neko mračnije mesto © Sanja Đorđević, Storyteller

“Nema potrebe da osvetljavamo nebo jer mi po njemu ne šetamo. Svetlost se rasipa u atmosferi i smanjuje kontrast između zvezda i samog neba. Kada je jaka svetlost, ne možemo videti slabije zvezde, magline, pa čak ni one najsjajnije zvezde,” objašnjava Grnja.

No, glavni izvor problema ne potiče iz ovog malog mesta. Na jugo-istoku kao da stoji ogromna kupola satkana od svetla koja se nadvija iznad Novog Sada. Svetlosno zagađenje može se širiti i stotinu kilometara, pa do Grnjinog teleskopa dopiru čak i fotoni iz Beograda.

“Kada se ode dovoljno daleko od gradova, može se videti i Mlečni put, pa i komšijska galaksija – Andromeda. Bojim se da deca u budućnosti neće moći da vide galaksiju u kojoj živimo,” kaže Grnja. 

svetlosno zagađenje
Mapa svetlosnog zagađenja Evrope. Izvor: lightpollutionmap.info

Profesorove strepnje su opravdane. 

Čak 80% noćnog neba Evrope je zagađeno, što znači da 99% njene populacije ne može da vidi Mlečni put. 

Nešto tamnije zvezde mogu da se vide iznad najsevernijih delova Skandinavije i nepristupačnih delova Alpa, kaže predsednica udruženja Carpe Noctem Dajana Bjelajac. U našoj zemlji, takva mesta su uglavnom u pograničnim delovima, iznad zaštićenih prirodnih dobara ili planina koje nisu naseljene.

“Jedna od najboljih lokacija, zbog čega je tu postavljena i naša najveća opservatorija, jeste planina Vidojevica, u blizini Prokuplja, ali pomenuću još i Đerdap, Taru, Zlatar, Goliju, Pešter, Vlasinsko jezero, Staru planinu,” nabraja ova docentkinja na Departmanu za  za geografiju, turizam i geografiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. 

Dajana Bjelajac radi na podizanju svesti ljudi o svetlosnom zagađenju (privatna arhiva)

Bjelajac pominje i mesta koja nisu lišena svetlosnog zagađenja ali gde se svakako mogu posmatrati, pa i fotografisati nebeska tela. U Vojvodini su to Deliblatska peščara, Vršačke planine, pojedini delovi Fruške gore, Zasavica, Gornje Podunavlje i slične lokacije. 

Zagađenje svetlom – pa šta?

Da li ste dobro spavali sinoć? Ako jeste, verovatno vam ulično svetlo ne bije direktno u sobu. 

Naučnici su dokazali da veštačko svetlo može da utiče na lučenje melatonina – hormona sna. Tako je, recimo, tim naučnika iz Irana došao do zaključka da svetlo kraće talasne dužine, većeg intenziteta i hladnije boje dovodi do potiskivanja lučenja melatonina, veće svesti, manje pospanosti, povećane pažnje i brže reakcije – sve ono što nam ne treba pred počinak. Poremećen cirkadijalni ritam može da utiče i na razvoj drugih bolesti.  

Nepostojanje razlike između noći i dana utiče i na životinje koje neadekvatno osvetljenje dezorijentiše, menja ponašanje i dovodi do izumiranja vrsta. 

Kada ste poslednji put videli svice? Svetlosno zagađanje ometa njihov ritual parenja, pa ih zato ima sve manje. Vrste životinja koje su aktivne noću, najviše su ugrožene veštačkim svetlom.

svetlosno zagađenje

Takođe, nepotrebnom svetlosnom dekoracijom, poput osvetljenja fasade ili izloga koji dreče i u doba dana kada niko ne prolazi pored njih, nisu dobra investicija. Onaj ko tuda prolazi u tri ujutru zasigurno da ne razmišlja o novim cipelama ili kaputu. 

No, u Lazarevcu i Kostolcu se zbog kič ukusa neimara i nepromišljenih poteza trgovaca ubacuje mnogo više lignita nego što je neophodno, samim tim u vazduhu, i našim plućima, završi nepotrebno više ugljen-dioksida i ostalih zagađujućih materija. 

Reflektor ka rešenjima u regionu

Jedina inicijativa koja se trenutno bavi ovim vidom zagađenja u Srbiji je novosadsko udruženje Carpe Noctem. Ne postoji nikakva strategija niti se ova pojava pominje u dokumentima u fiokama državnih institucija. Dajana Bjelajac kaže da je ovo dobro. 

“Bolje je da imamo jednu organizaciju koju sačinjavaju stručnjaci i enuzijasti, a koja će davati najprecinzije informacije, nego nekoliko sporadičnih pokušaja koji će se rasuti i na kraju će tema zamreti,” smatra ova aktivistkinja. 

Kako bi podigli svest građana i građanki, redovno organizuju radionice i predavanja, ali i noćne Astro šetnje po Fruškoj gori za koje se uvek traži prijavni listić više. Na njima se nastoji da se veštačko osvetljenje svede na minimum kako bi se šetači suočili sa strahom od tame, a njihove oči podsetile kako izgleda prirodna noć. 

svetlosno zagađenje
Iznad Vojvodine nema pravog, prirodnog neba. Izvor: lightpollutionmap.info

“Ono što je možda i najveći poduhvat do sada jeste učešće u formiranju prvog Parka tamnog neba u Srbiji, gde zajedno sa Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Gradom Prokuplje, Centrom za promociju nauke i Astronomskom opservatorijom Beograd radimo na tome da zaštitimo Vidojevicu i stavimo je na međunarodnu mapu astroturističkih lokacija,” kaže Bjelajac. 

U Hrvatskoj je pre pet godina donet Zakon o zaštiti od svjetlosnog onečišćenja. Ovaj zakon kažnjava investitore i operatere spoljne rasvete ukoliko svetlo gori i u toku dana, osvetljava prozore ili vrata stambenih objekata, usmerava svetlo ka nebu i slično. Kazne se kreću od 3.300 do 13.200 evra. Slovenija je još 2006. godine donela uredbe kojima se ograničava upotreba spoljašnjeg ovsetljenja. 

@storytellerrs 🌍🔦Pravilno osvetljavanje je važno, ali ne zaboravimo našu planetu Zemlju, koja takođe zaslužuje mrak. 🌌 #earthday #fyp #foryoupage #danplanetezemlje #svetlosnozagađenje #zem #zemlja #mlecniput #srbijatiktok #balkantiktok ♬ Galaxy / Starry Sky / Science / Ambient – Shota Low Matsumoto

“Mislim da građani prvo moraju da znaju od čega treba da se zaštite i zašto je važno da svetlost bude prepoznata kao „zagađivač“, pa tek onda da nastupimo sa predlogom Zakona o zaštiti od svetlosnog zagađenja. U suprotnom, bojim se da će svaka ideja o gašenju ili smanjenju osvetljenja u noćnim satima biti dočekana kao bezbedonosni rizik i generalno, kao neki korak našeg društva u nazad, umesto napred,” navodi Bjelajac. 

Nažalost, naučili smo da jako osvetljenje povezujemo sa napretkom, blagostanjem i sigurnošću, dok nam je prirodna tama postala neprirodna i da je kao takvu – treba izbegavati, zaključuje Dajana.

O autorovi/ke & O autoru/ki

Sanja Đorđević

Neskromno mogu reći da mi je specijalnost - slušanje. Krasim se titulom diplomiranog novinara, iako je ovaj poziv mnogo više od profesije, to je sklop ličnosti, odnosno manija. Volim debatu, grubu muziku i štrudle s makom.

Pridaj komentár & Dodaj komentar

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.