Društvo

Sloboda kako na većinskom, tako i na manjinskom medijskom nebu na nezavidnom nivou

Svetski dan slobode medija

Trećeg maja širom sveta obeležava se Dan slobode medija. Domaći novinari su u nezavidnoj poziciji, a najteže je onim lokalnim. 

U izveštaju 15 partnerskih organizacija Saveta Evrope, navodi se da je u zemljama članicama prošle godine zabeleženo 41%  više pretnji slobodi medija u odnosu na 2020. godinu.  Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Slađana Glušević  skreće pažnju da su najugroženiji novinari na lokalu. 

„Ono što je zaista veliki problem za nas je što je Srbija označena kao zemlja u kojoj su ti problemi najizraženiji, u kojoj ima najviše primera ugrožavanja medijskih sloboda, zastrašivanja i ugrožavanja novinara.  Mi primećujemo da se takve stvari najviše dešavaju na lokalu i da ti problemi nisu u fokusu onih koji bi trebali da ih rešavaju,“ objašnjava Gluščević. 

 Nedim Sejdinović, novinar i autor više publikacija na temu manjinskih medija , navodi da se ne može reći da ijedan građanin Srbije, bilo pripadnik većinske ili manjinske zajednice, ima pristup tačnim, pravovremenim i objektivnim informacijama. Mediji uz retke izuzetke, navodi, nalaze se pod kontrolom političkih elita, i izveštavaju u skladu sa njihovim potrebama, a ne u skladu sa javnim interesom, odnosno potrebama građana. 

„Stoga, građani moraju da izvrše dodatni napor da dođu do valjanih informacija, preko alternativnih i novih medija. Taj problem se usložnjava kod manjinskih zajednica, s obzirom na njihovu (starosnu) strukturu. Zabrinjava činjenica da mediji na većinskom jeziku nisu mnogo zainteresovani za teme koje se specifično odnose na manjinske zajednice u Srbiji,“ navodi Sejdinović.

Zabrinjava činjenica da mediji na većinskom jeziku nisu mnogo zainteresovani za teme koje se specifično odnose na manjinske zajednice u Srbiji.

Nedim Sejdinović
 Novinarka Katarina Melegova-Melihova  slaže se sa našim sagovornikom da ni većinsko stanovništvo nema pristup slobodnim medijima, a slovački medijski prostor ogleda se o većinski. 

„Ali sloboda medija ne zavisi  samo od osnivača ili vlasnika medija, već i od toga da li su novinari dovoljno odgovorni, stručni i ’opremljeni’ ne samo znanjem, već i karakternim osobinama da rade svoj posao kako im novinarska etika i kodeks nalažu ili radije slede političke i društvene trendove. Mnogi novinari su do savršenstva razvili autocenzuru, tako da su naši mediji prepuni sporednih tema,“ navodi ova iskusna novinarka. 

Svetski dan slobode medija obeležava se od 1993. godine po odluci generalne skupštine Ujednijenih nacija, a cilj je da se podigne svest o značaju slobodnih medija i kako bi se podsetile vlade o važnosti poštovanja slobode izražavanja navedenoj u Članu 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Treći maj je datum kada je 1991. godine grupa afričkih novinara u Namibiji sastavila Vinduške deklaracije za razvoj slobodnih, nezavisnih i pluralističkih medija. 

Može bolje i na slovačkom

Što se tiče opštine Bački Petrovac, njeni žitelji imaju na raspolaganju programe Radija Petrovec, TV Petrovec, sajt Kulpin.net i Storyteller i novine „Petrovské noviny“.  Naravno, tu su i pokrajinski mediji koji prate dešavanja u ovoj opštini: program na slovačkom jeziku kako na Radiju Novi Sad, tako i na TV Vojvodina, i nedeljnik „Hlas ľudu“. Na osnovu broja medija moglo bi se pretpostaviti da su građani ove lokalne samouprave o svemu pravovremeno i istinito informisani, navodi Melegova-Melihova. 

Katarina Melegova-Melihova: “Mnogi novinari su do savršenstva razvili autocenzuru.” / Foto: Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka

„Da bi to bilo tačno, kadrovska struktura bi morala biti stručnija, odgovornija, težiti vlastitom usavršavanju, ne ostajati samo na statistici događaja. Neki od medija bi morali poraditi i na doslednoj primeni standarda književnog slovačkog jezika, jer nije problem u obimu informisanja na slovačkom jeziku već u novinarskoj i u jezičkoj nestručnosti“, komentariše sagovornica Storyteller-a.  

Radio televizija Vojvodine, istina, ima program na slovačkom jeziku. Nedim Sejdinović navodi da neke manjinske redakcije na RTV-u imaju, bar blagu, distancu od političkih elita, ali da je to svakako nedovoljno. 

„Osim uređivačke autonomije, manjinske redakcije bi morale da se modernizuju. Čini se, međutim, da za to ne postoji velika zainteresovanost. Urednici i novinari posao na javnim medijskim servisima uglavnom doživljavaju, stereotipno, kao državni posao. Plata ide, a trud nije neophodan,“ objašnjava Sejdinović.

Katarina Melegova-Melihova objašnjava da život pripadnika slovačke nacionalne zajednice se ne bi smeo prikazivati samo kroz festivale, folklor, izložbe, sport, već se mora prodreti i u suštinske probleme koji muče ljude. 

„Često se dešava da ljudi koji hoće da upozore na neku negativnu pojavu ili problem po pravilu bivaju odbijeni u medijima, jer je komfornije ni o čemu ne talasati i ne napraviti sebi problem u zajednici ili kod vlasnika medija. Tako se situacija na osnovu većine novinarskih priloga u slovačkoj zajednici čini idealna,“ skreće pažnju naša sagovornica, dodajući da se prikrivanjem pravih problema slovačka zajednica kadrovski i intelektualno osiromašuje i to se već primetno odražava na celokupni život naše zajednice.

Život pripadnika slovačke nacionalne zajednice se ne bi sme prikazivati samo kroz festivale, folklor, izložbe, sport, već se mora prodreti i u suštinske probleme.

Katarina Melegova-Melihova

Nedim Sejdinović kaže da nacionalni saveti, a tu slovački nije izuzetak, pokušavaju da ostvare politički monopol nad zajednicom koju predstavljaju. Za to im je, pre svega, potrebna kontrola nad manjinskim medijima. Oni neposredno i bez ikakvog prikrivanja, kontrolišu uređivačku politiku medija kojima su (posredno) izdavači, a u saradnji sa vladajućim partijama pokušavaju da utiču i na rad manjinskih redakcija na javnim medijskim servisima. 

Želite da dobijate zanimljive članke u mejlu? Prijavite se za newsletter.

“Što se tiče ostalih medija, nacionalni saveti pokušavaju da izvrše na njih uticaj preko upliva na proces konkursnog sufinansiranja javnog interesa, bilo davanjem predloga/mišljenja na podnesene projekte, bilo drugim, zaobilaznim, političkim mehanizmima. Sve u svemu, na pripadnicima manjinskih zajednica je da pokušaju da spreče medijski i svaki drugi monopol nacionalnih saveta, uz pomoć nevladinog sektora i međunarodnih organizacija u Srbiji,“ objašnjava Sejdinović.

Prema istraživanju „Reportera bez granica“ Srbija se nalazi na 93. mestu po medijskim slobodama što je pozicija na kojoj stoji prethodne dve godine. U regionu, na nižim pozicijma nalazi se Crna Gora (104. mesto) i Bugarska (112. mesto). Više slobode u medijima imaju svi ostali u regionu. Slovačka se nalazi na 35. mestu što predstavlja pad od dva mesta za godinu dana. Najviše medijskih sloboda uživa publika u, redom, Norveškoj, Finskoj, Švedskoj i Danskoj. Najmanje slobodni novinari žive u Kini, Turkmenistanu, Severnoj Koreji i Eritreji koja se nalazi na poslednjem, 180. mestu.

Lokalni mediji na udaru, a važni

Bez slobodnih i kritičkih, profesionalnih medija nema demokratskog društva, i građani ne donose važne životne odluke na osnovu valjanih informacija već tumaraju u mraku. Osim toga, neprofesionalni i neslobodni mediji stvaraju izuzetno lošu društvenu atmosferu, navodi Nedim Sejdinović. Katarina Melegova-Melihova dodaje da su lokalni mediji bliže ljudima i zato je njihova uloga ogromna. 

„Na žalost nemaju rešeno finansiranje, nemaju dovoljno kadrova ni brojčano, ni stručno, plate su ispod proseka, teže dolaze do izvora informacija, zbog svega toga pretežno nemaju ambicija da se upuštaju u ozbiljnije poduhvate. Time sebe stavljaju na sporedni kolosek, niko im ne pridaje važnost, niko o njima ne brine i tako nekadašnja mreža dobro organizovanih i funkcionalnih lokalnih medija propada“, objašnjava naša sagovornica.

Ona dodaje da lokalni mediji na jezicima nacionalnih manjina ne mogu da žive od ekonomske propagande, niti od toga mogu da imaju relevantne prihode zbog ograničenja čitaoca, gledalaca ili slušalaca i zbog toga je većina lokalnih medija, pa i onih koji imaju program na slovačkom jeziku, u nezavidnoj situaciji.

Redakcija portala Storyteller / Foto: Ceca Paramentić

Predsednica NDNV-a Slađana Glušević objašnjava da postoji nekoliko paralelnih tokova koji ugrožavaju slobodu medija. Pored političkih pritisaka je i ekonomsko ugrožavanje medija, što naročito pogađa one male, lokalne i manjinske.

„S jedne strane imamo nedostatak izvora finansiranja, s druge strane imamo nemogućnost da manjinski i lokalni mediji dobiju novac iz budžeta. Sve češće se javlja gotovo u svim sredinama u Vojvodini situacija da na tim konkursima prolaze mediji koji ne zaslužuju nikakvu pomoć,“ objašnjava Glušević navodeći primer portala Brif koji ubrzo nakon dobijenih pola miliona dinara od Opštine Senta, prestaje sa radom. 

Korišćenje sredstava građana namenjeno javnom interesu niko ne kontroliše i tako će najverovatnije ostati, smatra Glušević. U takvoj situaciji mediji moraju da se prilagode novonastalim okolnostima.

„Oni moraju da se prilagode novim biznis modelima, da usvajaju nove veštine, da divesifikuju svoje aktivnosti, proizvodnju, sadržaj. Dobar primer za to je Storyteller. On pokazuje kako u manjim sredima jedan mali, manjinski mediji uspeva na razne načine, iz raznih izvora finansiranja uz veštine preduzetništva, projektnog menadžmenta i svega što je potrebno za funkcionisanje medija, kako se to može zapravo uraditi,“ navodi Glušević. 

About the author

Sanja Đorđević

Neskromno mogu reći da mi je specijalnost - slušanje. Krasim se titulom diplomiranog novinara, iako je ovaj poziv mnogo više od profesije, to je sklop ličnosti, odnosno manija. Volim debatu, grubu muziku i štrudle s makom.

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Reklama

PoTYkajme si! PODCAST

PoTYkajme si! PODCAST

PODKAST Storyteller

PODKAST “Na ivici”

PODPORA V ROKU 2022 – PODŠKA U 2022.

E-KNIHA ZADARMO!

PARTNERI

Newsletter Storyteller