Poštar Žika iz Novog Sada: „Stigla vam je pošta!“

Svakog jutra već 33 godine on putuje sat vremena da bi stigao na posao i isto toliko da bi se vratio kući, ali on svoj posao obožava, priča mi Živan Markov koji radi kao poštar u Novom Sadu. Seda kosa, nasmejane plave oči, poštar Žika, kako ga mi zovemo u komšiluku, za mene je pravi anđeo spasilac, jer me je toliko puta spasio odlazaka i čekanja u redu na preuzimanju pošiljki.

A kada se sretnemo ispred sandučića obavezno promenimo koju tipa: Kako ste, Žiko? Ima li nešto od pošte za nas, gosn Žiko? Prodivanimo nekada i koju više kada imamo vremena. Ukoliko mi je stigao neki paket, poštar Žika ima moj broj telefona i obavezno me pozove da proveri da li smo kod kuće.

Koliko nas uopšte poznaje poštara koji nam donosi poštu svakog dana? Znamo li im imena, pitamo li ih bar kako su kada se sretnemo u prolazu? Stičem utisak da većina nas ne poznaje svoje poštare, jer nemamo vremena ni za sebe, a kamoli za druge ljude.

Ipak, poštar Žika mi odgovara da su svi ljudi uglavnom dobri, te da je retko nailazio na one „loše“, ali čak i to on opravdava uz reči da ih razume. Da im je možda tada neki loš dan, kao i da se pošta koju oni sada ubacuju u sandučiće svela samo na račune i sudske pozive, čemu se niko ne raduje.

„Nekada je to bilo sasvim drugačije“, kaže mi Žika i objašnjava da su mu se nekada ljudi radovali, onomad kada je donosio penzije, razglednice, pisma i lepe vesti.

„Danas jedva da imam 10 penzija koje nosim. Sve su uglavnom računi. Ko se danas tome raduje? Ali ljudi su u suštini dobri, poznaju me i ja poznajem njih. Neke znam od kada su se ovde rodili, a sada imaju svoje porodice i još uvek ovde žive“, odgovara mi Žika.

Dok ga slušam, prizivam sopstveno sećanje. Ta pošta mi je u krvi, jer sam celo detinjstvo provela u istoj. Mama je radila u pošti. Moj deda je bio isti taj poštar, kao i Žika. Nasmejane plave oči, poznata persona u gradu koja donosi ljudima sve važne vesti i dočekivao se u svakoj kući sa velikim poštovanjem.

„Evo stiže poštar. Izvolite, uđite unutra, može li kafica? Kakve nam vesti donosite?“, tako su nekada ljudi dočekivali poštare.

To je bio veliki respekt. Nekada.

Sećam se da sam razdvajanje PTT doživela prilično emotivno, te kao da ni dan danas nisam to prebolela, za mene je to bio sentimentalni krah nečeg lepog iz detinjstva.

Pričam o tome našem Žiki dok razgovaramo. On se osmehuje. Sve razume, ipak je 33 godine proveo tu.

poštar
Poštar Žika: „Moje kolege su dobre, svi se lepo slažemo, čak i tokom ove obustave rada bilo je lepo što smo ostali jedinstveni.“ / Foto © Storyteller/Marija Belić Bibin

Razgovaramo i o nedavnoj obustavi rada poštara pred novu godinu. Kiseo je osmeh na licu, jer su nade bile porušene da će se nešto zaista promeniti, kako kaže, ne samo za poštare.

„Ta okupljanja i prostesti desili su se sponatano. Svi smo bili revoltirani. Degradirani smo kao i svi. Više od 10 godina nam niko nije ni za 1 dinar podigao plate, samo su nam skidali…tu nema napretka“, objašnjava poštar Žika.

„Spontano i burno se sve desilo, ali smo svi bili ujedinjeni, pa makar po cenu otkaza. Onda je nas 300, ne samo ja, već još 300 mojih kolega, dobilo suspenzije. Onda su se oni kao nešto dogovorili, ali to uopšte nije ono što smo mi očekivali. Sad nam preostaje da čekamo februar i vidimo šta će se desiti“, kaže i dodaje:

“Sve je to jedna velika šarena laža pred izbore, Marija. Sramota je za koje plate radimo, pa čak i povišica koju smo tražili je smešna. Radili smo u svim uslovima, kao na primer tokom bombardovanja, niko te ne pita, padaju bombe, a ti ideš i radiš. Sreća pa su ljudi, kolege i atmosfera uvek bili lepi i fer. Moje kolege su dobre, svi se lepo slažemo, čak i tokom ove obustave rada bilo je lepo što smo ostali jedinstveni. Još od odvajanja PTT čovek jednostavno shvati da je nemoćan da bilo šta promeni”, pomirljivo mi kaže.

“Nije moje da mislim, Marija. Kod kuće imam voće, veliku porodicu. Oženjen sam već skoro 40 godina, imam dva sina i ćerku. Oni sad svi imaju po dvoje dece, to je ono što je važno”, govori dok mu se oči i dalje smeše.

Fotografišemo se, a Žika sa svojom poštarskom torbom nastavlja dalje, još uvek sa osmehom u očima, bez obzira na sve. / Foto © Storyteller/Marija Belić Bibin

Pitam ga za taj voćnjak, kaže pravi rakiju za sebe i porodicu, od šljiva, dunje, kajsije, ali uz osmeh kaže da je to za lične potrebe, jer ih je sada mnogo kada se okupe.

Toliko je skroman, da sam jedva uspela da saznam šta je njegova druga velika ljubav. Muzika, svirke, gitara. Iznenađujem se dok mi sa uzbuđenjem priča da oduvek svira, da u Beškoj imaju svoj bend.

„To je rok grupa Šok iz Beške. Imali smo mi u Beškoj oko desetak rok grupa“, priča mi ponosno.

„Išli smo mi na festivale, na gitarijade, a o nama je u jednoj knjizi čak objavljen i tekst“, dodaje i priseća se da je dugo radio oba posla, tokom dana u pošti, a onda noću svirke.

Kako kaže nekada se dešavalo da po svega dva tri sata samo odspava noću, ali voleo je obe stvari da radi jednako.

Pitam ga za kraj koja mu je omiljena gitara, a on bez dileme odgovara:

„Fender i Gibson!“

Klimam glavom, fotografišemo se, a Žika sa svojom poštarskom torbom nastavlja dalje, još uvek sa osmehom u očima, bez obzira na sve.


Sviđa Vam se ovaj članak? Podržite nas!

Želite da dobijate zanimljive članke u mejlu? Prijavite se za newsletter.

Novi Sad: Manjinski i lokalni mediji jesu resursi razvoja turizma

Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima okupila je ove godine medijske radnike i novinare, ali i stručnjake iz oblasti turizma, privrede i zaštite životne sredine. Uz mnogobrojne zainteresovane posetioce, kako iz medijske industrije, turističkih organizacija i privrede, tako i učenike Srednje elektrotehničke škole iz Novog Sada, panelisti i organizatori su se usaglasili da manjinski i lokalni mediji u mnogim slučajevima jesu resursi razvoja turizma.

Na Trećoj evropskoj konferenciji posvećenoj manjinskim i lokalnim medijima obratio se i član Gradskog veća zadužen za kulturu Dalibor Rožić, koji je izrazio svoje zadovoljstvo što Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima istrajava i što je program svake godine ozbiljniji i sveobuhvatniji.

Dalibor Rožić

„Dobro je što je ovoga puta centralna tema turizam i uloga manjinskih medija u njegovom razvoju, jer se turizam sve više oslanja na kulturu, i sve su razgranatije veze između te dve oblasti,“ rekao je Rožić, podsećajući da je konferencija sastavni deo platforme „Druga Evropa“ projekta „Novi Sad 2021 – EPK“. „Gradska uprava za kulturu nastaviće da podržava ovu manifestaciju jer je ona potpuno u skladu sa koncepcijom multikulturalizma i decentralizacije, ali i zato jer organizatori svaki put prevaziđu domete prethodne konferencije“, naglasio je Rožić.

Igor Stamenković

U fokusu programa su bila četiri panela, kojim je prethodilo uvodno predavanje Doc dr. Igora Stamenkovića sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodo-matematičkog fakulteta iz Novog Sada na temu multikulturnih regija i njihovog razvoja, podsećajući na to da do razvoja može doći samo ukoliko sve zainteresovane strane – od stejkholdera, privatnog sektora do medija  – rade zajedno.

Vojvodini kao turističkoj regiji su diskutovali Predrag Mandić iz Srpskih nedeljnih novina iz Mađarske, Prof. dr. Lazar Lazić sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo iz Novog Sada, Nataša Pavlović, direktorka Turističke organizacije Vojvodine, Marta Varju, glavna urednica Magyar Szo-a i Rade Delibašić iz Fondacije Novi Sad EPK 2021.

Učesnici panela koji je moderirala Dragica Samardžić, viši savetnik za turizam Privredne komore Vojvodine usaglasili su se da Vojvodina jeste turistička regija koja se iz godine u godinu razvija ubrzanim tempom i beleži porast broja turista (u 2018. godini čak za rekordnih 14%). Tokom panela, koji je naglasio i potrebu za modernijom organizacijom i menadžmentom, kao i marketingom u oblasti turizma i turstičkih organizacija, konstatovano je da u kontekstu ove oblasti treba govoriti i o negativnim pojavama, kao što je, na primer, stranačko postavljanje osoba na rukovodeća mesta i niske plate tursitičkih radnika.

Tokom drugog panela pod nazivom „Evropski manjinski i većinski mediji kao resurs razvoja turizma“ učesnici – urednici manjinskih i većinskih medija Gwyn Nissen iz Danske, Frank Jung iz Nemačke, András Chirimiciu iz Rumunije i Rajmund Klonowski iz Litvanije, uz video uključenje Martine Kreuzer iz Italije, doneo je sliku uloge medija u drugim evropskim državama.

Glavna poruka panela koji je moderirala Nataša Heror, direktorka Heror Media Pont-a, jeste da svaki medij treba da neguju svoj specifični pristup temama iz oblasti turizma bez obzira na to da li zajedno sa drugim subjektima radi na promociji turističkih destinacija, ili se kroz analitičko novinarstvo bavi temama koje proizilaze iz ove oblasti.

Upravo zato što u nekim slučajevima turizam i njegov razvoj negativno utiču na životnu sredinu, jedan od panela –„Mediji i ekologija“ – čija moderatorka je bila Vladimira Dorčova Valtnerova, odgovorna urednica portala „Storyteller“, bio je posvećen „ekološkom“ novinarstvu, odnosno zaštiti životne sredine.

Učesnici – Izabela Branković, izvršna direktorka Asocijacije medija Srbije, Velimir Cvejanov, urednik portala www.reciklaza.biz, Dragan Gmizić, novinar, Zoran Trpovski, sekretar Udruženja industrija u Privrednoj komori Vojvodine i Marko Tucakov, dopisnik Hrvatske riječi – konstatovali su da zapravo nema novijih podataka i istraživanja koja bi ukazala na to u kolikoj meri mediji izveštavaju o zaštiti životne sredine, sa subjektivnom ocenom da ta mera ipak nije dovoljna. Ujedno su se usaglasili da je izveštavanje o ovim temama često senzacionalitičko i kratkog daha, i upravo zbog toga treba pronaći načine i možda nove novinarske pristupe i narative u izveštavanju o ekološkim temama.

Ovogodišnja konferencija je naglasila da pored očuvanja kulturne baštine treba da očuvamo i prirodno nasleđe, kao i to da ekonomski progres se ne može odvojiti od kulturnog progresa. U tom kontekstu se odvijao i panel „Rusinska kultura i turizam“ koji je imao za cilj da predstavi turističke potencijale, ali i proizvode zajednice Rusina, pre svega iz Ruskog Krstura.

Učesnici panela – Ljubica Njaradi, predsednica Turističkog udruženja Ruski Krstur, Jakim Vinai, novinar Q media iz Kule i Blažena Homa Cvetković ispred NIU „Ruske slovo“ – predstavili su kulturno-gastronomski i verski turizam koji se tokom poslednjih godina razvija pre svega u Ruskom Krsturu. Oni su kao primer dobre prakse izdvojili kulturno-gastronomsko-zabavnu manifestaciju „Dani krsturske paprike“ i ujedno podsetili na odličan muzički festival Vodova Fest koji se nekoliko godina uspešno organizovao u ovom selu. Panel je moderirala Jasna Kovač iz NIU „Ruske slovo“

Asocijacija medija je prvog dana konferencije predstavila projekat “Inovacije u medijima” koji je počeo sredinom ove godine. “Cilj projekta je da pomognemo medijima da prođu kompletnu transformaciju koja će doprineti formiranju biznis modela koji će biti održiv”, rekla je Izabela Branković, izvršna direktorka ove organizacije, podsećajući da je prvi okrugli sto održan pre dve nedelje u Nišu.

Učesnici okruglog stola “Inovacije u medijima” koji je deo projekta Asocijacije medija Srbije, Gwyn Nissen (Danska), Frank Jung (Nemačka) i Szilvia Wolberger (Mađarska) su dali veliki doprinos u promišljanju na koji način mogu i ovdašnji mediji uvesti inovacije u svoje novinarske, medijske, pa čak i poslovne pristupe i prakse. Publika je bila motivisana za diskusiju, podstaknuta primerima dobre prakse iz dva medija – nemačkog manjinskog Der Nordschleswiger iz Danske i sh:z Schleswig-Holsteinischer Zeitungsverlag GmbH & Co KG iz Nemačke, koji sa još dva medija već nekoliko godina imaju formalno uspostavljenu saradnju kroz koju razmenjuju sadržaje, ali u nekim slučajevimo zajedno rade na nekim novinarskim pričama.

“To ne znači da tokom saradnje ovi mediji pišu na isti način. Naprotiv, svi zadržavaju svoj novinarski DNK i mogućnost da izveštavaju iz svog ugla posmatranja”, rekla je Szilvia Wolberger, koja je bila fasilitatorka ovog okruglog stola.

Posebno treba istaći i panel iznenađenja na kojem je moderator Branislav Mamić ugostio Milana Mumina, frontmena benda “Love hunters” i dobitnika Oktobarske nagrade grada Novog Sada 2019. godine i Slavka Matića, frontmena benda “Zbogom Brus Li”. Obojica panelista su se usaglasili da upravo umetnici jesu pravi ambasadori Novog Sada, na šta treba češće podsećati i stoga i više podržati umetničku scenu ovog grada, diskutujući o ovogodišnjoj Oktobarskoj nagradi Grada Novog Sada i Novom Sadu kao Evropskoj prestonici kulture 2021. godine. Ova sesija svakako predstavlja inovativni pristup konferencijskoj organizaciji, koja je na neki način i medijima poručila da budu hrabriji i da se ne plaše eksperimentisanja.

Izvor: Heror Media Pont

Fotografije: Csilla Dávid i Branko Vujkov

Evropska konferencija posvećena manjinskim medijima sledeće nedelje u Novom Sadu, „Storyteller“ jedan od organizatora

Treća evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima održava se 28. i 29. novembra 2019. godine u Privrednoj komori Vojvodine u Novom Sadu, saopštili su danas organizatori ovog događaja na konferenciji za novinare u Kulturnoj stanici „Svilara“.

Nataša Heror

,,Dijalog komunikacione platforme koju nosi Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijiam se u ovoj godini okreće turizmu. Namera nam je da tokom ovogodišnjeg izdanja konferencije uputimo poruku kako domaćoj, tako i evropskoj široj javnosti da razume i prihvati medije na jezicima manjina kao razvojni resurs, jer mogu mnogo toga da pruže upravo sa svojim specifikumom“, izjavila je Nataša Heror iz Heror Media Ponta.

Branislav Mamić

Branislav Mamić, sekretar Udruženja usluga Privredne komore Vojvodine je poručio da je ,,Privredna komora Vojvodine veoma aktivna na polju razvijanja saradnje i umrežavanja poslovnih subjekata na širem regionalnom nivou i da uzimanje učešća ne samo na sajmovima turizma u Beču, Budimpešti i Zagrebu, nego i na raznim promotivnim manifestacijama sa etno, gastro i vinskom tematikom, dokaz su opredeljenosti za što bržim i intenzivnijim razvojem turističke razmene u regionu. Manjinski i lokalni mediji mogu odigrati ključnu ulogu u tom procesu.“

Rozalija Ekres

,,Ovogodišnji koncept Treće evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima je prilika da manjinski mediji kako iz Srbije, tako i iz cele Evrope budu prepoznati kao partneri koji mogu doprineti razvoju turizma. U tom smislu, Magyar Szó kao snažan medijski brend koji traje već 75 godina se preporučuje kao stabilan partner za kvalitetne projekate i kampanje sa ciljem da se specifičnost grada Novog Sada i vojvođanske regije plasira na najbolji način”, poručila je Rozalija Ekres direktorica Magyar Szó-a.

Ekres je ujedno dodala da je ova medijska kuća već osmu godinu jedan od organizatora konferencije, koja iz godine u godinu okuplja sve veći broj manjinskih medija i time podržava početnu ideju ove komunikacione platforme, a to je da se njome obezbeđuje vidljivost i prisutnost manjinskih medija u javnom dijalogu.

Đula Ribar

Đula Ribar, zamenik rukovodioca sektora podrške programa Fondacije Novi Sad 2021 EPK izjavio je da Fondacija ,,Novi Sad 2021-Evropska prestonica kulture” već treću godinu podržava Evropsku konferenciju posvećenu manjinskim i lokalnim medijima, razumevajući značaj ove medijske niše koja upravo doprinosi komunikacijom sa manjinskim zajednicama na njihovom maternjem jeziku.

„Kao sastavni deo programskog luka ,,Druga Evropa”, ovaj događaj upotpunjuje promišljanje manjinskih medija kao važnog fenomena koji sa svojim kapacitetima treba da bude prepoznat kao resurs razvoja turizma kako grada Novog Sada, tako i pokrajine Vojvodine. U vrednosnom smislu, a u kontekstu Evropske prestonice kulture i evropskih vrednosti, ova platforma promoviše principe demokratije, ravnopravnosti, tolerancije i poštovanja ljudskih i manjinskih prava. U kulturološkom smislu, ova platforma predstavlja kreativni izazov dominantnim umetničkim praksama i kulturi i doprinosi unapređenju raznovrsnosti ponude kulturnih programa grada”, rekao je Ribar.

Informacije i prijavni formular nalaze se na sajtu Media Pont, a ulaz oba dana konferencije je slobodan, uz obaveznu prijavu.

Pokrovitelji konferencije su Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne zajednice, Uprava za kulturu grada Novog Sada i Fondacija Novi Sad EPK 2021.

Višegodišnjim organizatorima Heror Media Pont, Magyar szó, Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija i Asocijacija medija u saradnji sa MIDAS-om, ove godine su se priključili i portal „Storyteller“ i NIU „Ruske slovo“.

Privredna komora Vojvodine je ove godine podrška konferencije, a prijatelj kompanija Coca Cola.

Izvor: Heror Media Pont, foto: Andraš Otoš

TRE vežbe – prirodan način kako se bolje nositi sa stresom

Vesna Laković, pedagoškinja i Mindfulness trenerica iz Novog Sada, se prvi put susrela sa TRE vežbama 2017. godine kada je radila na Tajlandu u okviru centra za oporavak od bolesti zavisnosti. Ove vežbe je tada radila u grupi i gotovo odmah je osetila brojne dobrobiti, od osećaja smirenosti i relaksacije, boljeg sna kao i bolje kontrole emocija. Od tada TRE je jednostavno postao prirodan način kako se bolje nosi sa stresom. Vesna je nedavno TRE vežbe „donela“ i u Novi Sad i upravo smo zato popričali sa njom.

Šta su TRE vežbe?

TRE je skraćenica za tension, stress and trauma release exercises odnosno vežbe za otpuštanje tenzije, stresa i traume. To je inovativni niz vežbi koje pomažu telu u oslobađanju dubokih mišićnih obrazaca stresa, napetosti i trauma.

Npr. u stresnim, strašnim situacijama deca počnu da se tresu, podrhtavaju, isto kao i životinje u prirodi kada su napadnute, ili npr. psi kada se uplaše pucanja ili grmljavine počnu da se tresu. To je naš prirodni mehanizam drhtanja ili vibriranja koji oslobađa našu mišićnu napetost. Mi od dece ne tražimo da prestanu da se tresu niti da je to nešto što je pogrešno što im se dešava. Nažalost, kroz naše vaspitanje i kulturu kako odrastamo naučeni smo da drhtanje tela smatramo znakom slabosti, pa često ovaj prirodni mehanizam otpuštanja kontrolišemo i na taj način razvijamo mehanizam zadržavanja stresa i traume u našem nervnom sistemu.

Ove vežbe zasnivaju se na temeljnoj ideji, potkrepljenoj istraživanjima, da su stres, napetost i traume psihološki i fizički.

TRE su vežbe koje sigurno aktiviraju prirodni refleksni mehanizam drhtanja ili vibriranja koji oslobađa mišićnu napetost, smirujući nervni sistem. Kada se ovaj mišićni mehanizam za trešenje / vibriranje aktivira u sigurnom i kontrolisanom okruženju, telo se podstiče da se vrati u stanje ravnoteže.“

Ko ih je kreirao?

„Ove vežbe i  metodu je razvio dr David Berceli, osnivač Internacionalnog centra za prevenciju i isceljivanje stresa, napetosti i trauma. Proveo je puno vremena u žarištima rata i primetio je da ljudi u opasnosti i stresu reaguju na specifičan način. Ovo je kontrakcija mišića i drhtanje. Želeo je da kreira metodu odnosno vežbe koje će istovremeno moći da radi veliki broj ljudi, a kada ih učesnici savladaju uz smernice voditelja, već samo nakon par puta osobe mogu da rade TRE  potpuno samostalno bez nadzora voditelja. Zato je TRE osmišljen kao alat za samopomoć koji se, kada se jednom nauči, može samostalno koristiti.

Foto: iz arhive V.L.

Za koga su TRE vežbe dobre?

„Ove vežbe su namenjene svima koji su:

  • pod stresom,tenzijom
  • osećaju unutrašnju napetost
  • imaju problem sa opuštanjem
  • nesanicom
  • razdražljivošću
  • fizičkim bolovima: bol u leđima, vratu, glavobolje…
  • lako planu i burno reaguju u stresnim situacijama- problem kontrole osećanja
  • žele uneti u svoj život više mira i opuštenosti.

Takođe svima onima koji žele da se osećaju lagodnije, smirenije i opuštenije u svojoj koži, za sve one koji žele da podignu svoj nivo rezilijentnosti (otpornosti). TRE je posebno koristan za sportiste nakon treninga kao i za oslobođanje od treme pred javne nastupe ili ispite.

Ono što učesnici najpre primete jeste smanjenje napetosti u telu, smirenje nervnog sistema i osećaj relaksacije. Na fizičkom nivou  to može biti bolja cirkulacija u rukama i nogama, osećaj kao da smo se “razbudili”. Na emotivnom nivou primećujemo da reagujemo mirnije ukoliko smo po prirodi impulsivniji i nagli u reakcijama. Mnoge uobičajene fizičke tegobe uzrokovane stresom se nakon susreta mogu ublažiti. Bolji san, smanjenje bola u leđima, smanjenje tenzija u vratu, glavobolje.“

Kako se rade TRE vežbe?

„Za TRE vežbe nisu vam potrebne pripreme niti prethodno predznanje. Voditelj vam daje instrukcije pre početka šta možete da očekujete, objašnjava koncept samoregulacije i pravljenja pauza tokom vežbanja. CIlj vežbanja nije ko je jači i fizički spretniji, jer su vežbe vrlo jednostavne, samo je važno pravilno ih uraditi.

Niz sedam jednostavnih vežbi imaju za cilj zagrevanje, istezanje i pripremu mišića koji se aktiviraju prilikom stresa i emocionalne traume. Dok radimo ove vežbe sve vreme posmatramo, pratimo i osvešćujemo senzacije koje se događaju u telu. Nakon pripreme ležemo na prostirku u određenom položaju i tada se aktivira prirodni mehanizam podrhtavanja (mada podrhtavanje može da krene i u ranijm vežbama).

Nevoljnim podrhtavanjem dolazi do oslobađanja tenzije u telu i zablokirane energije koja se aktivirala u stresnim situacijama a koju nismo otpustili kroz prirodne programe borbe ili bega (fight, flight, freeze, response – beži, bori, zaledi se, odgovori).

Ono što je važno da učesnici znaju jeste da mogu da prave pauze i zaustave trešenje. Takođe nekada se učesnici smeju tokom vežbanja, nekada samo blago podrhtavaju, osećaju različite senzacije u telu, odgovor svih nas je zaista individualan. Ono što je zajedničko svim učesnicima jeste osećaj rasterećenja i “razbuđenja” nakon vežbanja.“

Andre i Vesna Mindfulness / V_Velickovic - TRE vežbe
Vesna Laković (prva s desna) / Foto: OPENS 2019 – V. Velickovic

Kada i zašto si postala voditeljka TRE programa?

“TRE je prilično popularan u svetu, jer je metoda vrlo jednostavna i lako primenjiva, ali način na koji se radi je nekada štetan jer se učesnicima od strane voditelja ne daje dovoljno instrukcija za samostalni rad npr.  koliko često treba da vežbaju, kada i u kojim situacijama, šta je to samoregulacija odnosno kako sami mogu da kontrolišu trešenje itd. 

Krajem 2018. godine počela sam sa jednogodišnjom edukacijom u Zagrebu za TRE voditelja i tada sam pored bogaćenja svoje lične prakse dobila brojna znanja, alate i uvide kako je najbolje TRE približiti ljudima i koji je ispravan način da se oni upoznaju sa ovom praksom i u sigurnom i bezbednom okruženju zatim i sami nastave da je primenjuju u svojoj svakodnevnici.

Od marta radim sa grupama pod supervizijom, a od septembra sam i jedna od prvih zvanično sertfikovanih TRE voditelja u našoj zemlji.”


Pročitajte i članak Svesnost pažnje ili program mindfulness kao povratak sebi

Ukoliko želimo da se upoznamo sa TRE-om, kako teče dinamika rada? 

„Stres i trauma su naslagani u slojevima kroz godine, tako da samo jedna radionica ne može učiniti da sve to nestane odjednom. Otpuštanje stresa i traume ide postupno, ali takođe je potrebno da se osoba oseća sigurno, stoga je potrebno vreme, strpljenje i istrajnost. Radeći postupno korak po korak stvaramo prostor sigurnosti u kojem je otpuštanje moguće.

U Mindful centru u Novom Sadu sa svim zainteresovanim učesnicima najpre obavljam zdravstveno-psihološki intervju nakon čega kreiramo plan vežbanja, učesnici imaju dva individualna susreta sa mnom gde uče kako da pravilno izvode ove vežbe, učimo veštine samoregulacije, učesnici pišu svoj TRE dnevnik i polako primenjuju vežbe i samostalno kod kuće. Nakon toga imamo još dva grupna susreta (ne više od 6 učesnika) nakon čega učesnici odlučuju da li će da nastave vežbanje u grupi ili samostalno. 

Svakako uvek je korisno sa vremena na vreme naći se sa voditeljem za individualnu TRE sesiju kako bismo uvideli kako teku vežbe, da li se nešto menja u obrascu trešenja i kako životni izazovi i promene utiču na naše vežbanje. Takođe TRE vežbe mogu da se rade u velikim grupama, te smo uvek zainteresovani za pozive organizacija, institucija i kompanija.”


Sviđa Vam se ovaj članak? Podržite nas!

Želite da dobijate zanimljive članke u mejlu? Prijavite se za newsletter.

Stefan Janjić: „Ostajem u Srbiji jer imam sreću da živim kao da nisam u Srbiji.“

Stefan Janjić (28) je završio osnovne studije novinarstva 2014. godine kao najbolji student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, nakon čega je na istom fakultetu završio master studije komunikologije. Od 2015. godine je doktorand na interdisciplinarnim studijama u oblasti društvenih i humanističkih nauka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Dvostruki je dobitnik Izuzetne nagrade Senata Univerziteta u Novom Sadu, nagrade „Biće i jezik“ Fondacije za očuvanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića za esej „Svodljivost i fraza“ i tako dalje.

„Rođen sam u Bačkoj Topoli, ali sam odrastao u selu koje se sada zove Tomislavci. Sestre i ja imali smo sreće što naša mama nije imala sreće; nije imala posao, pa je sve svoje vreme posvetila nama. Maštao sam, naravno, o budućnosti, ali ne o novinarskoj ili univerzitetskoj, već glumačkoj karijeri“, navodi Stefan Janjić.

Tinejdžerske dane i nekoliko godina adolescentskog perioda je proveo u srednjoj školi u Subotici. Iako je mogao da upiše gimnaziju u Bačkoj Topoli, odlučio se upravo za grad na samom severu naše zemlje.

Stefan Janjić / Foto: iz arhive S.J.

„Iz nekog razloga, kojeg danas ne mogu da se setim, mada je verovatno bio izraz nekog besmislenog tinejdžerskog bunta, otišao sam u Suboticu i te četiri godine proveo u učeničkom domu. Bio sam odličan učenik, ali se ni u čemu nisam posebno isticao. Dom me je naučio da se snalazim, da budem samostalniji, ali mi danas pomisao na te mikrosobe sa četiri kreveta i gašenjem svetla u deset deluje užasno. Sećam se da sam strašno želeo da budem glumac, a novinarstvo je bila samo rezervna opcija. Pokušao sam da ostvarim svoj san i stigao do užeg izbora, gde sam završio kao prvi „ispod crte“. Nisam konkurisao iznova, shvatio sam da sam tek prosečno talentovan za tu profesiju“, dalje govori Stefan.

Završio je osnovne studije žurnalistike, kao i master studije komunikologije, a zatim doktorske studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Kako sam kaže, uložio je mnogo truda, ali ne toliko u same ispite koliko u ono što se dešavalo sa strane.

Počeo sam intenzivnije da čitam, vodio sam blog, učestvovao na različitim obukama, koristio besplatne prilike da putujem i učim, da vežbam engleski, pokrenuo sam sa kolegama onlajn magazin Žurnalist koji sam samostalno uređivao, lektorisao i dizajnirao… Imao sam veoma malo slobodnog vremena, ali mi je prijalo da se stalno nešto dešava. Kada je o ocenama reč, mislim da sam osim znanja imao i mnogo sreće. Bačku Topolu nikada nisam zamišljao kao mesto gde bih mogao da se zaposlim, jer gradiću te veličine nije potrebno ništa od onoga što umem da radim.“

Stefan razne nagrade i priznanja koje je dobio doživljava na svoj način.

„Nagrade su mi, u trenucima kad sam ih dobijao, zaista mnogo značile. Kada studirate nešto što je u suštini neprofitabilno, poput novinarstva, nagrade vas na tren uvere da možda ipak ima nade da ćete jednog dana dobiti posao kojim ćete biti zadovoljni. Ipak, nikad nisam bio od onih koji kače nagrade po zidovima – što manje stare slave pred očima, to bolje.“

Stefana Janjića prepoznajemo i kao pisca. Njegov prvi roman, za čiji sinopsis je 2015. godine dobio NIN-ovu književnu stipendiju, zove se „Ništa se nije desilo“. Prvo izdanje ovog romana potpisuje Matica srpska, dok je drugo izdanje izadalvačka kuća „Imprimatur“ iz Banje Luke.

Stefan je u roman utkao upravo ono čime se profesionalno bavi – novinarstvo, ali pre svega propagandu, spinovanje, iskrivljavanje istine i činjenica.

„Uz retka ostrva slobode i smisla, medijska scena Srbije je jeziva. Danas je čak nesumnjivo gora nego devedesetih, kada je služila kao pogonsko gorivo za ratove i zločine. Ono što sam pokušao da opišem u romanu tek je predgovor ludilu kojem smo danas izloženi.“

Stefanov profesionalni angažman

Stefan Janjić je glavni i odgovorni urednik portala „FakeNews“, te je interesantno pitati ga koliko dezinformacija na dnevnom ili nedeljnom nivou registruju.

„Teško je proceniti ukupan broj i uticaj dezinformacija. U Srbiji je registrovano više od 2000 medija i ne bismo uspeli da registrujemo sve emitovane i odštampane laži čak i kad bismo angažovali celokupnu populaciju Srbije. Nedeljno objavljujemo dve do pet analiza, ali to je samo fraktal ukupne ponude dezinformacija. Na sajtu vodimo i statistiku o medijima koji proizvode i šire dezinformacije. Za prvo mesto se konstantno bore Alo i Informer, dok je na trećem mestu Kurir“, navodi Stefan.

Stefan Janjić tokom boravka na Islandu

Dolazimo napokon i do momenta migracije i konstantnog odlaska ljudi iz Srbije. Stefan Janjić kaže da razume svakog ko želi da ode iz ove zemlje. Prema njegovom mišljenju su razlozi verovatno toliko očigledni da ih je prozaično nabrajati, ali veruje da prednjači osećaj nepravde, i na ličnom i na opštem nivou.

Ponude iz inostranstva pristižu, Stefan ostaje u Srbiji

Stefan za sada ne planira da napusti ovu zemlju, iako je ove godine dobio dve pristojne ponude za rad u inostranstvu, ali ih je odbio jer je shvatio da ga one ne bi učinile srećnijim.

„U Srbiji se osećam najkomfornije. Taj osećaj nema naročito patriotsku podlogu, već je rezultat srećnih okolnosti koje su me zadesile – imam lep posao, sjajnu porodicu, prijatelje i kolege i uglavnom ne nailazim na probleme sa kojima se suočava većina ljudi u Srbiji. Dakle, ostajem u Srbiji jer imam sreću da živim kao da nisam u Srbiji“, objašnjava Stefan.

Razlog za njegov ostanak ujedno ne leži u pokušaju promene kolektivne svesti građana, niti u tome da menja nabolje stanje u državi.

„Nemam tako velike ambicije. Čak i kada bih nekim SF čudom dobio oružje kojim bih mogao da „menjam kolektivnu svest građana“, ne bih znao šta da učinim s njim. Kada je o medijskoj pismenosti reč, moje kolege i ja možemo malčice da pomognemo, uputimo, inspirišemo, ali svaki pojedinac na kraju krajeva mora da se bori sam za sebe i da konstantno jača svoj imuni sistem u borbi protiv toksičnih medijskih materija. Ja ne mogu da se osećam kao kod kuće onda kad ne mogu da govorim svojim jezikom. Otišao bih kada bih se osetio krajnje poniženo ili finansijski iscrpljeno. Ne vidim rad u inostranstvu kao relevantnu meru uspeha. Ključno je pitanje spokoja“, razmišlja Stefan Janjić.

Svakodnevno prati političko-društvena dešavanja u našoj zemlji, takođe medije koji o njima izveštavaju. Kaže da naslućuje užasan uticaj politike na nivo tolerancije.

„Ipak, budući da se ne bavim istraživanjem javnog mnjenja, ne mogu celovito da odgovorim na ovo pitanje. Međutim, ono što mogu da naslutim (na osnovu uzorka koji je svakako premali, a potencijalno i neupotrebljiv za šire zaključke) jeste užasan uticaj na nivo tolerancije i mogućnost dijaloga. Ovakva politika je kao stvorena za društvo hijena“, dodaje Stefan.


Pročitajte i članak Aleksandra Vranić u Slovačkoj živi već 26 godina i ima lepe uspomene iz Srbije

Razgovor sa Stefanom zaključujemo ne baš sjajnom prognozom, koja se odnosi na redovne i pristojne plate radnika, nezavisne medije, poštene izbore i slično.

„Ne vidim takve mogućnosti u skorije vreme. Ono što mi ostavlja malo više nade su deca. Imam priliku da sa kolegama putujem po Srbiji i radim sa učenicima osnovnih i srednjih škola. Neverovatno je koliko su, uprkos mitu o promašenoj generaciji, pametni, osvešćeni, kreativni… Možda je za neke generacije prekasno, ali mladi hvataju odličan zalet i jedva čekam da vidim na koji će način oni menjati državu u kojoj živimo“, kaže Stefan Janjić.



Projekat pod nazivom Re(E)migracija koji realizuje portal Storyteller, finansijski je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izrečeni u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Ministarstva koje je dodelilo sredstva.

Sviđa Vam se ovaj članak? Podržite nas!

Želite da dobijate zanimljive članke u mejlu? Prijavite se za newsletter.