Search and Hit Enter

Tamo, nazad i ponovo tamo – život u Izraelu Sneške Negev

Istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije iz 2019. godine pokazuje da je 64 procenata mladih navelo da u skorijoj ili daljoj budućnosti namerava da se iseli z Srbije. Kao idealnu destinaciju mladi navode zemlje zapadne Evrope, kao i SAD. U tom smislu zanimljive su priče ljudi, koji su iz naše zemlje emigrirali, ali se nisu nastanili u Slovačkoj  ili u nekoj od zemalja zapadne Evrope ili u SAD. Na primer, Sneška Negev (31), poreklom iz Luga, živi u Izraelu već 8 godina.

Sneškin slučaj je interesantan zato što se ona rodila u bivšoj Jugoslaviji, i već kao mala preselila se sa roditeljima u Izrael. Ona navodi da se tog perioda seća, ali u vreme kada su se u Izrael preselili prvi put nije ni slutila da će se tamo ponovo vratiti iz razloga što je 1999. godine u Srbiji bio ponovo rat, odnosno bombardovanje.

Sneška Negev u Izraelu / Foto: iz archive S.N.

„Kada smo prvi put otišli u Izrael, ja sam imala tri godine. Tamo sam išla u vrtić, i završila sam prvi i drugi razred. Bili smo tamo nekoliko godina i kada je meni bilo osam godina, vratili smo se u Srbiju. Tada sam ponovo učila sam svoj maternji jezik, učila sam da pišem i da čitam  i sve to nije  bilo  nimalo lako. Kasnije sam kao predmet dobila i srpski jezik, intenzivnije sam ga učila tek u petom razredu, pošto su deca iz Luga više razrede pohađala u susednom Suseku. U Srbiji smo ostali oko 15 godina“, kaže Sneška Negev.

Povratak u Jugoslaviju

U Srbiju se vratila zajedno sa roditeljima nakon pet godina. Snešku su upisali u treći  razred,  mada je bila godinu dana mlađa od ostalih trećaka, pošto se u Izraelu u školu kreće godinu dana ranije nego kod nas.

„Kasnije sam upisala srednju tehničku školu i odlučila sam se za prehrambeni smer. Dobro mi je išlo, bez obzira što sam bila od njih mlađa, a upisala sam i Tehnološki fakultet u Novom Sadu“, dodaje Sneška.

Sa roditeljima je u Izrael prvi put došla u toku ratnih godina, ali su oni odlučili da se vrate.

„Vratili smo se da u Lugu sagradimo kuću. Moja srednja škola bila je prilično daleko, putovanje na relaciji Lug – Novi Sad i nazad bilo je vrlo naporno, tako da su mi roditelji iznajmili stan. Po završetku srednje škole sam studirala, ali sam istovremeno i radila. Želela sam da budem samostalna i da sama plaćam kiriju i ostalo. Ja, doduše, nisam radila u svojoj struci, nego sam čuvala jednog dečaka. U bejbisitingu mi je pomagalo iskustvo pošto imam dve sestre koje su od mene mlađe 13 i 16 godina. Inače volim decu i po povratku iz Izraela sam najpre radila. Momentalno sam privatna preduzetnica: imam svoj vrtić u kom čuvam ćerku i još troje dece“, kaže Sneška.

Po povratku iz azijske zemlje, njena porodica je praktično stalno razmišljala o ponovnom odlasku. Razlog je bio razočarenje što se nakon građanskog rata u zemlji nimalo nije promenio sistem. Tokom leta 2011. godine odlučili su da ponovo okušaju sreću u inostranstvu.

„Odlučili  smo da ćemo ponovo pokušati da odemo i da vidimo hoće li nas pustiti nazad u Izrael. Sećam se da su nas tada pri ulasku u zemlju svo petoro zadržali na granici i satima su nas ispitivali zašto smo ponovo došli i iz kojih razloga. Sreća je bila što su nas sačekali rođaci koji su u Izraelu bili od ranije, a takođe i to što su naši preci u Izraelu bili  vrlo značajni pošto su Jevrejima pomagali tokom Drugog svetskog rata. Na kraju su nas ipak pustili da uđemo u zemlju“, objašnjava Sneška Negev.

I ponovo – Izrael

Već nekoliko godina je prošlo kako je Sneška sa roditeljima ponovo u Izraelu. Ponovno prilagođavanje nije bilo jednostavno, bez obzira na to što je tamo u detinjstvu već živela.

„Prošlo je osam godina od kako sam ponovo ovde. Najvažnije je bilo pronaći posao i stan. Moj problem, a pogotovo problem za moje sestre bio je i jezik. Ja sam već bila zaboravila da govorim i da pišem na hebrejskom pošto taj jezik nisam koristila 15 godina. Kada su nam nakon dve godine boravka odlučili da nam produže boravak na još pet godina, odlučila sam da se više posvetim jeziku.“

Sneška Negev
Sneška Negev je u Izraelu – ponovo – već osam godina / Foto: iz arhiva S. N.

Iskustvo iz prethodnog izraelskog perioda joj nije puno pomoglo, na hebrejskom je znala tek nekoliko reči. Mlađe sestre su morale da uče sve iz početka u školi. Na svu sreću roditelji jezik nisu zaboravili, tako da su prilagođavanje lakše podneli.

„Posao sam pronašla dosta brzo, opet je to bilo čuvanje dece. Sve dok se nije rodila moja ćerka Bel“, priseća se ponovo prvih trenutaka u Izraelu.

„Sem pomenutog posla, u ovom trenutku se bavim i prevodom tekstova sa srpskog jezika na hebrejski. Uspostavila sam saradnju sa predsednicom udruženja Jevreja u Srbiji koje jako zanima istorija i period Drugog svetskog rata u Srbiji“, saznajemo od Sneške.

Izrael je potpuno drugačija zemlja u poređenju sa Srbijom. Drugačiji su ljudi, drugačija je kultura, drugačiji je i način života, a drugačiji je i sistem vrednosti. Sneška tvrdi da se brzo navikla na novu sredinu i na ljude, nije joj smetala ni promena klime – u Izraelu je, naime, daleko toplije i vlažnije.

„Ipak sam se uželela porodice, prijatelja, naše kuće i moje sobe. Zato sam se u Srbiju vraćala po dva puta godišnje“, kaže Sneška.

Danas Sneška ima svoju porodicu u Izraelu – supruga i ćerku, a uskoro će njihova porodica biti brojnija i za sina.

„Moj suprug se zove Elad. On je Jevrejin i zato nismo mogli da se venčamo u Izraelu, pošto ja nisam Jevrejka. Venčali smo se na Kipru. Rodila nam se ćerka Bel, koja sada ima dve godine i uskoro ćemo dobiti i sina. Mislim da je naša budućnost ovde, mada ćemo se možda, kad budemo stariji, vratiti  kući, na selo u Srbiji“, sa osmehom kaže.

Nemoguće je izbeći pitanje rata koja je u Izraelu i u tom regionu praktično svakodnevica. To se pre svega odnosi na pojas Gaze.

„U pojasu Gaze je stalno rat, ali se mi ovde na jugu Izraela toga ne plašimo. Rat je bio pre oko četiri godine i Izrael je izgradio svojevrsnu protivraketnu odbranu koja razbija svaku raketu usmerenu na sever. Mi se nadamo da se nemiri neće premestiti i na gradove Tel Aviv, Holon i druge. Bilo bi dobro da se to nekako reši…“, razmišlja Sneška Negev.

(Ne)poznata jevrejska tradicija

Od naše sagovornice saznajemo da su plate u Izraelu daleko veće nego u Srbiji, a na primer trosobni ili četvorosobni stan košta i do milion dolara. Sneška ujedno podseća da se u jevrejskoj kulturi za dan odmora, odnosno kao sveti dan, smatra subota.

„Prema jevrejskom kalendaru sada je 5780. godina. Nedavno smo imali doček nove godine. Petkom svi idu u sinagogu, mole se pre zalaska sunca i dočekuju subotu. Zatim se ide na večeru kod najbliže rodbine i niko ništa ne radi, svi se odmaraju. Na primer, ni autobusi ne idu od zalaska sunca u petak do zalaska sunca u subotu. Mi takođe odlazimo kod mojih ili kod suprugovih roditelja na večeru“, opisuje Sneška.

Sneška Negev
Sneška sa suprugom Eladom / Foto: iz arhiva S.N.

„Ja se u Izraelu sada već osećam kao kod kuće. Ovde imam porodicu, tetke, sestre i braću od tetaka. Moja baka je takođe živela ovde više od 20 godina. Ne smem da zaboravim ni prijatelje, koji su mi jako važni jer ja ne bih mogla da zamislim život bez njih. Ali verovatno bi mi najviše nedostajali roditelji i sestre, ako ne bi ostali ovde“, kaže Sneška, ale kao da obazrivo izgovara ove reči.


Pročitajte i članak Stefan Janjić: „Ostajem u Srbiji jer imam sreću da živim kao da nisam u Srbiji.“

Sneška smatra da sada nije pravi trenutak da se njena porodica vrati u Srbiju.

„Deca rastu a suprug i ja smo zaposleni, tako da smatram da, ukoliko bismo se i vratili u Srbiju,  to bi verovatno bilo tek kada odemo u penziju. Ali nikad se ne zna šta život nosi, tako da se možda koliko sutra odlučimo za povratak u Srbiju“, kaže Sneška kao u znak izvinjenja.



Projekat pod nazivom Re(E)migracija koji realizuje portal Storyteller, finansijski je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izrečeni u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Ministarstva koje je dodelilo sredstva.

Sviđa Vam se ovaj članak? Podržite nas!

Želite da dobijate zanimljive članke u mejlu? Prijavite se za newsletter.

No Comments

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.