Ekipa portala Storyteller posetila je studio Zuzane Urban Husarik u Kovačici. Na stolu momak iz Beograda, dobija novu šaru na nadlaktici.
Zule Zu dolazi iz umetničke porodice i u njenim venama teče umetnička krv. Odrastala je pored bake, naivne slikarke Eve Husarikove. Otac je više apstraktni slikar, brat primenjeni umetnik, pa od drveta pravi kašike i od suve tikve pravi kišni štap. Kako ni vaša novinarka nije znala šta je to, osećam se dužno da vam objasnim. Tikva se osuši, iseče i isprazni unutrašnjost. Napravi se puno rupica, kroz koje se provuku čačkalice ili ražnjići i onda se sipa pirinač. Okretanjem se čuje zvuk kiše koji vrlo umiruje, naročito bebe, objašnjava nam Zuzana.
Oduvek je crtala, slikala, pravila nakit. I iako je 2010. godine završila pravni fakultet, bilo je samo pitanje vremena kada će krenuti da se ozbiljnije bavi nekom umetnošću. To se desilo pre otprilike devet godina kada je bila u prilici da preuzme tatoo opremu. Prvi „klijenti“ bili su veštačka koža, limunovi i pomorandže.
„Posle sam saznala da i banane mogu da budu jako dobri ’klijenti’ ali nisam probala“, navodi Zuzana kroz smeh.
I kako Rađanje venere ne može da se naslika za jedan dan, tako se ni tattoo artista ne postaje preko noći. Ova pravnica je prvo krenula sa jednostavnim motivima kako bi savladala liniju, senku i bojenje, a kasnije je izgradila sopsveni stil – vodene boje i „ženskasti“ motivi: cvetovi, listići i slično.
Vrlo brzo su ljudi pokazali poverenje. Prve prave mušterije su došle same.
„I ako sam videla da je to nešto kompleksno, ja sam ih odbila i rekla da me sačekaju još malo, nisam još kadra da odradim ovo. Kasnije sam se usuđivala sve više i više“, navodi Zuzana i dodaje da je nakon seminara u Beogradu posle par godina, rupa u puzlama koje je imala pred sobom bilo sve manje.
S obzirom da dolazi iz umetničke porodice, nije dobijala šturo „nemoj da se baviš umetnošću – nema hleba od toga“. Jedino je baka zamerala jer joj bilo žao klijenata, smatrala je da ih Zuzana muči.
„A onda je došla par puta i videla da to nije tako strašno. Da ovde ne curi krv. Da ne izgleda kao u mesari. Da je ipak to samo iscrtavanje kože, bockanje. I onda se i ona smirila“, prepričava.
Omiljeni stil su joj vodene boje, za šta je dobila treće mesto u Rijeci i prvo mesto na takmičenju u Beogradu. Iako deluje kao zahtevan stil, Zuzana se uigrala.
„Ja se ne plašim to da radim zato što me ne ograničava ništa. Ako hoću da dodam da negde curi voda, ja ću da dodam da curi ta boja, da prsne negde, dok kod realizma, hiper-realizma, black and gray moraš da se držiš striktno gde sija svetlo, gde je senka,“ navodi.
Tetovaže ostaju i nakon života. Postoje operacije kojima mogu da se uklone ali su bolne i skupe. Zuzana je vrlo svesna toga. Savesna je i ako joj se čini da nešto ne može, ili da možda ta tetovaža ne bi trebala tako da izgleda, ili na tom mestu i ona će posavetovati klijanta kako bi to moglo dobro da izgleda i u buduće.
„Jeste, velika je odgovornost, ali možda je to i draž svega“, kaže Zuzana.
Ne crta obrve, i usne ali ni ljude sa kojima ne može da „klikne“. To su ljudi koji druge posmatraju nadmeno. Iako bi sa tom tetovažom imala svu slobodu da se izrazi, sa tom osobom ne želi da sarađuje, pa kaže da nešto ne ume.
Ni za jednu tetovažu koju je do sad uradila se nije pokajala. Nije crtala fašističke i nacističke simbole ili bilo koje crteže koje druge vređaju. Ponosna je na tetovažu muške sirene.
Mušterije su iz Kovačice i okoline, Beograda, Novog Sada, Bačke Palanke, Slovačke, Mađarske, Nemačke, Švajcarske.
„Em što gostujem u inostranstvu, em što su mi klijenti ostali verni. Uzmu po nedelju dana slobodno, ostanu tu, imaju izlet, a za dva tri dana ja ih istetoviram i odnesu sa sobom i takvu uspomenu“, objašnjava.
Ljudi više nemaju predrasude prema istetoviranim ljudima, ali imaju prema ženama tetovažerkama.
Prezastitiš se
„Nije ovo lak posao. Ljudi misle, dođe klijent, iscrtaš ga i odeš nasmejana kući. Ja odem jako umorna. Još ako radim celodnevne tetovaže, od ujutru pa do ponoći, ja odem kući jako umorna ali i zadovoljna,“ objašnjava naša tetovažerka.
Naporan je takav režim i mnogo artista radi samo tri dana nedeljno, na primer ponedeljak, sreda, petak. Nedelja je obavezno za porodicu. Zuzana radi kad ima posla, ali kaže da je nekada potrebna pauza i od dve nedelje jer je posao težak.
A u slobodno vreme čita i sluša knjige, gleda crtaće sa porodicom, igraju se i prave dečije kulinarske specijalitete – tortice od blata.
Pridaj komentár & Dodaj komentar