Tobias Flesenkemper: Ključno je da svako ima pravo da bira nacionalnu pripadnost, bilo da je jedna, nijedna ili višestruka

Jedan od dva najvažnija dokumenta koja definišu prava nacionalnih manjina na evropskom nivou je Okvirna konvencija Saveta Evrope za zaštitu prava nacionalnih manjina, koja je ove godine napunila 20 godina postojanja u našoj zemlji, piše portal “Autonomija“. Ova konvencija je stupila na snagu 2001. godine u Saveznoj Republici Jugoslaviji, te je do dan danas ostala jedan od dva najbitnija evropska dokumenta koji utiču na nacionalne manjine u Srbiji. Drugi dokument je malo “mlađi” od Okvirne konvencije, stupio je na snagu u Srbiji 2006. godine, a u pitanju je Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima.

Savet Evrope motri implementacije ovih sporazuma. Komitet ministara Saveta Evrope prati uticaj i ispunjavanje Okvirne konvencije o zaštiti prava nacionalnih manjina, što znači da predstavnici vlada država članica Saveta Evrope daju preporuke na osnovu redovnog praćenja Savetodavnog odbora za Okvirnu konvenciju.

Šef kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Tobias Flesenkemper kaže da je cilj Okvirne konvencije zaštita postojanja nacionalnih manjina na odgovarajućim teritorijama u okviru država članica Saveta Evrope. Takođe, osvrnuo se na principe koje ova konvencija postavlja, a to su sloboda mirnog okupljanja, udruživanja, izražavanja mišljenja, savesti i veroispovesti, itd. Kako on kaže, Konvencija nastoji da promoviše punu i efikasnu ravnopravnost pripadnika nacionalnih manjina stvaranjem odgovarajućih uslova koji im omogućavaju da zadrže svoj identitet, kao i da očuvaju i razvijaju svoju kulturu.

“Među temama koje su karakteristične za Srbiju je i uloga nacionalizma kao ideologije u zemlji. Zato je ključno da svako ima pravo da bira nacionalnu pripadnost, bilo da je jedna, nijedna ili višestruka. Važno je ljudsko pravo da sami odlučite da li ćete se i kako identifikovati u pogledu nacionalnih ili drugih identiteta. Podrška Srbiji u tome da upravljanje višestrukom raznolikošću postane stvarnost,  jedan je od zadataka Saveta Evrope danas”, kaže šef kancelarije Saveta Evrope u Srbiji za Autonomiju.

Istovremeno, Srbija je zemlja kandidatkinja za članstvo u Evropsku uniju. U tom kontekstu, donesen je akcioni plan za postizanje nekih kriterijuma za članstvo. Kako je objasnio Tobias Flesenkemper, analiza rezultata akcionog plana sprovedena ove godine istakla je potrebu da se aktivnosti učine konkretnijim i merljivijim.

“Posebno se mora poboljšati znanje, prikupljanje i tačnost podataka o položaju pripadnika nacionalnih manjina. Ovo zahteva sveobuhvatnu i participativnu pripremu popisa stanovništva u oktobru 2022. godine, uključujući i uključivanje prava pripadnika manjina na višestruku nacionalnu pripadnost. Dalje, politike treba da postanu sveobuhvatnije i holističnije, po sektorima, kao i prema starosti, polu i geografskim grupama. Treba se pozabaviti govorom mržnje prema predstavnicima nacionalnih manjina”, ukazao je Flesenkemper.

Istraživačica Instituta za društvene nauke Ksenija Marković kaže da su, kada se govori o odnosu Evropske unije i nacionalnih manjina u Srbiji, važna dva aspekta:

“Prvo, zemlje članice EU su ujedno i matične države nacionalnih manjina, a s obzirom na činjenicu da je Srbija u procesu pregovora sa institucijama EU, za svoju poziciju članice-matične države mogu koristiti položaj nacionalnih manjina kao neki vrstu ‘instrumenta’ da se izvrši pritisak na Srbiju. Međutim, ta pozicija ne mora imati, uslovno rečeno, samo negativnu konotaciju, to može biti i prilika za saradnju kako bi se poboljšao status nacionalnih manjina i unapredili bilateralni odnosi između Srbije i date zemlje članice. Ali je definitivno tačno da to da li su matične države nacionalnih manjina članice EU ili nisu, pravi razliku u pregovaračkoj poziciji među samim nacionalnim manjinama u Srbiji”, napominje za Autonomiju Ksenija Marković.

Danas u Srbiji postoje 23 saveta nacionalnih manjina, a Komitet ministara Saveta Evrope u aprilu 2021. raspravljao je o položaju manjina u Srbiji i usvojio rezoluciju sa preporukama.

Saveti nacionalnih manjina imaju nadležnosti da igraju potencijalno važnu ulogu u sprovođenju preporuka Saveta Evrope za praćenje u stvarnosti. Međutim, kako je primetio Komitet eksperata Povelje o jezicima 2018. godine, saveti nemaju dovoljno sredstava i nisu u mogućnosti da u potpunosti izvršavaju svoje nadležnosti. U tom kontekstu, Komitet ministara je 2019. godine preporučio srpskim vlastima da ojačaju kapacitete nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Sa druge strane, nacionalni saveti prepoznaju važnost Okvirne konvencije i Evropske povelje. Predsednik nemačkog nacionalnog saveta u Srbiji Mihael Plac kaže da su ovi dokumenti vrlo značajni, naročito zbog činjenice da nemački jezik nije u službenoj upotrebi ni u jednoj lokalnoj samoupravi u Srbiji.

“Takođe se otvaraju i mogućnosti vezane za položaj pripadnika nemačke nacionalne manjine nakon II svetskog rata. Svi znamo šta se dešavalo sa preko 500.000 Nemaca koji su živeli na ovim prostorima. Razlog i rezultati toga su da danas u Srbiji živi nešto više od 4.000 pripadnika nemačke nacionalne manjine. Najveća većina stradalih i proteranih nije imala nikakve veze za događajima u II svetskom ratu. Ovi dokumenti su prilika i mogućnost da se ispriča i vidi i druga strana priče, bez kolektivne odgovornosti”, ističe Mihael Plac za Autonomiju. 

Šef kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Tobias Flesenkemper dotakao se problematike romske manjine u Srbiji, kao i preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope kada se govori o ovoj manjini koja se suočava sa velikim poteškoćama u našoj zemlji.

 “Najnovija preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope, uzela je za prioritet podizanje svesti o pripadnicima romske manjine koji žive u neformalnim naseljima, kao i relevantnim radnicima u zajednici, o zakonodavnim standardima i pravnim lekovima koji su na raspolaganju žrtvama diskriminacije. Potrebno je i udvostručiti napore u borbi protiv izostanka iz škole i ranog napuštanja romske dece, uključujući proširenje i razvoj dugoročne upotrebe pedagoških asistenata i pojačati napore za poboljšanje učešća Roma u ekonomskom i društvenom životu”, poručio je šef kancelarije Saveta Evrope u Beogradu.

Tema pregovaračkih poglavlja 23 i 24 takođe su važna tema kada govorimo o nacionalnim manjinama. Kako kaže Ksenija Marković, izveštaji o napretku pregovora uvek kao jednu od tema dotiču kako zakonsko uređivanje, tako i primenu različitih prava nacionalnih manjina garantovanih Ustavom i zakonom.

“Ne sme se zaboraviti da je pozicija EU u slučaju rešavanja statusa nacionalnih manjina takva da se ovo pitanje posmatra više kao unutrašnje pitanje i politika uslovljavanja se ne koristi uvek kao nužno sredstvo, već se daje prostor samoj državi da to uredi u skladu sa lokalnim prilikama, ali poštujući EU standarde. Ali je važno naglasiti da na nivou EU postoji kompromis o tom da je rešavanje statusa nacionalnih manjina više stvar unutrašnje politike država i da se standardi i načini uređivanja položaja nacionalnih manjina dosta razlikuju od države do države”, rekla je za Autonomiju istraživačica Instituta za društvene nauke.

Predsednik nemačkog nacionalnog saveta Mihael Plac navodi da je veliki značaj u povezanosti nacionalnih saveta i evropskih institucija, kao i pomenutih dokumenata.

“Nacionalni saveti su dobili jedan veliki prostor u celoj ovoj priči, kako u aktivnom učešću u pripremi, tako i u realizaciji, a naročito u vidljivosti u celom društvu. Smatram da će ove činjenice dovesti do niza konkretnih projekata u budućnosti, koje će realizovati i nacionalne manjine među sobom, ali i, naravno, nacionalne manjine sa većinskim stanovništvom “, kaže Plac.

Kada se govori o dostizanju EU standarda po pitanju nacionalnih manjina u Srbiji, Ksenija Marković kaže da, prema njenom mišljenju, postojeći zakonski okvir nije zadovoljavajuć u smislu njegove efikasnosti i svrsishodnosti. Kako ona kaže, ima dosta zakonskih rešenja koja su dobra i prilagođena, međutim, postoji niz pitanja koja nisu najadekvatnije uređena, pogotovo ako se posmatra sa aspekta integracije nacionalnih manjina u društvo.

“Što nas konačno navodi na zaključak da moramo da preispitamo postojeća zakonska rešenja, makar neka od njih, i da se zapitamo koliko su ona, u trenutnom formatu, zaista u interesu kako društva u celini, tako i građana i građanki, bez obzira da li je reč o manjini ili većini. Konačno, kao najveći problem, ja bih izdvojila sledeće: pitanje nacionalnih manjina se sve češće izmešta iz demokratskog okvira u polje bezbednosti, i odgovornost za ovo snose podjednako političke elite većine, ali i manjine, jer i jedni i drugi zloupotrebljavaju svoju poziciju i koristi etničke sentimente kao izvor političke moći kako bi ostvarili lične, porodične ili u najboljem slučaju partijske interese”, zaključila je Ksenija Marković.

Svetlana Paramentić (Autonomija)