Nesvakidašnji čovek

Urednica portala Kulpin.net Katarina Pucovska: Hoću objektivno da pišem o tome šta mislim da je ispravno

Stručnjakinja za poljoprivredu po diplomi, novinarka po stažu i ljubavi, Katarina Pucovska od ovog poziva nije odustala i nakon potpisivanja rešenja o penzionisanju. Ljubav prema pisanju pretvorila je i u nekoliko knjiga, a slobodno pero za nju nema cenu

Katarina Pucovska znala je još u srednjoj školi kojim karijernim putem želi da ide, no univerzum je joj je malo zamrsio stazu. Kao maturantkinja gimnazije, poslala je molbu za prijem na studije žurnalistike u Bratislavi, ali kako je onda informacija putovala sporo, vest o tome da je Pucovska primljena i da je čak dobila i pravo na studentski dom, zatekla ju je kao brucoškinju na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. 

Mlade odrasle ljude sudbina stavlja pred strašne izazove donošenja velikih odluka, za koje u tom trenutku verujemo da će nam oblikovati ostatak života i da ne mogu da se promene. Pucovska je odlučila da ostane tu gde jeste. Međutim, odmah nakon završenih studija, tas je prevagnuo na ljubav prema pisanoj reči. 

“Prvo sam se zaposlila u “Hlas ľudu”,” priseća se naša sagovornica.

To su bile godine kada su se otvarala usmerena odeljenja u srednjim školama. U gimnaziji “Jan Kolar” u Bačkom Petrovcu bilo je otvoreno poljoprivredno odeljenje i trebao je neko ko je mogao da predaje stručne predmete. Pucovska je prihvatila poziv nakon pola godine iskustva u društveno-političkom radu. 

Međutim, novinarska ambicija je nije napuštala. U agronomiji se nije osećala kao da je u svojoj koži, ali je znala mesto gde se može osetiti kao kod kuće – ispred mikrofona. 

“Otišla sam u redakciju Radio Novog Sada. Tadašnja urednica Jarmila Cinkotski mi je rekla, parafraziraću njene reči, mi ovde ne primamo novinare sa ulice. Ali je rekla da će mi dati priliku da volontiram,” prepričava naša sagovornica.

Uslov je bio da dva, tri meseca radi bez plate, da može dolaziti kada joj odgovara i raduckati tu i tamo neke posliće, kako bi dokazala da može da obavlja taj posao. Posle nepunih mesec dana ispred Pucovske se našao ugovor o radu, i to za stalno!   

Za trideset godina, ova novinarka imala je lepe i ružne dane, priče koje su joj prijale ali i one koje je nerado odrađivala. Međutim, i nakon tri decenije i rešenja za penziju, Pucovska ne da nije odustala da se bavi ovim poslom, nego se možda čak njime bavi još više.

“Novinarstvo ti uđe u krv. Zaraziš se novinarstvom i ne odustaješ,” navodi naša sagovornica sa osmehom. 

Tako, na primer, Pucovska i dalje radi na emisiji “Pogledi u visine” koju je pokrenula pre trideset godina. S obzriom da su fokus ove emisije religijska pitanja, te teme devedesetih godina nisu dobro prolazile kod cenzora, pa je pokretanje ovakve emisije bio hrabar potez. 

“Znam da kamerman Televizije Novi Sad pre 1993. nije smeo ni da snimi verski objekat, a kamoli da uđe u njega,” priseća se naša sagovornica. 

Kulpin.net za ceo svet

Osim uređivanja radio emisije, Pucovska slobodno vreme koje joj omogućava penzija, koristi za rad na svom portalu Kulpin.net. Ideja da se osnuje ovaj portal došla je pre 15 godina, i to njenom, tada šesnaestogodišnjem sinu Martinu koji je sam kreirao sajt i kupio domen od džeparca.

Iako je ideja bila da se sajt napravi kako bi služio Slovacima, nisu naišli na podršku ni od Nacionalnog saveta Slovaka, ni od mesne zajednice u tom momentu. Ipak, to je bilo vreme kada mnogi veći mediji, pa i institucije, nisu imali svoju prezentaciju na internetu. 

“Mi smo valjda bili pioniri. Ljudi nisu znali čemu će to služiti. Nailazili smo na zatvorena vrata,” priseća se Pucovska prvih dana. 

Nenailaženje na podršku ovaj tim nije sprečio da nastavi ka zacrtanom cilju. Martinova istrajnost motivisala je njegovu majku da se ozbiljnije prihvati posla. Uzela je godišnji odmor jer se sajt ne može otvoriti bez sadržaja. Prve informacije bile su zanimljivosti o njihovom selu. 

“Pošto smo udarnički radili, udarnički smo i zvanično počeli sa radom 1. maja 2008. godine,” kaže naša sagovornica. 

Sa osmehom i oštrim perom u novinarstvu i nakon penzije. Foto: Sanja Đorđević © Storyteller

Za Pucovsku ovaj sajt predstavlja prostor gde može slobodno da se izrazi, gde može da kaže ono što nije smela na javnom servisu, prostor gde može da objavi ono što niko drugi neće. To je mesto gde može da informiše objektivno. 

Kaže da je imala i ponuda da za novac piše drugačije. To je odbila jer sloboda govora nema cenu. Kulpin.net ne zarađuje ni na koji način. Novinar Nedim Sejdinović, autor nekoliko istraživanja o medijima, navodi da je novinarski posao težak i da teško može da se zasniva na volonterstvu.

“Ali ako neko ima rešena životna pitanja i može uložiti svoje vreme u medije, onda to svakako treba pozdraviti,” navodi nekadašnji predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine. 

Dodaje da su manjinske zajednice u Srbiji posebno osetljive na neobjektivnost svojih medija. Glavni razlog je što nema mnogo medija koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina.

“ Pošto je položaj manjinskih zajednica uvek veoma osetljiv, tu dezinformacije i drugi maligni medijski sadržaj mogu da naprave, čak i veću štetu nego kada se govori o većinskim medijima,” objašnjava Sejdinović. 

Komunikacija sa zajednicom je dvosmerna

Žrtvu koju Pucovska ulaže u Kulpin.net prepoznaju i čitaoci. Zato se neretko dešava da rado prilažu svoj materijal. 

“Koga god sam zamolila za fotografije ili neki tekstić, ljudi su uvek izlazili u susret. Znali su da ja ne zarađujem i nikad nisu tražili honorar,” navodi ova novinarka. 

Zadovoljna je posetom na sajtu i primećuje da su njeni čitaoci uglavnom u inostranstvu. Vole da vide šta se dešava kod kuće. Osim kratkih vesti, izveštaja sa događaja, reportaža, na sajtu ima dosta fotografija, pa sajt služi kao arhiv lokalnih događaja, što čitaoci cene. 

Kulpin.net je i prava riznica za istorijske podatke koji se ne mogu naći nigde druge na internetu, a značajni su i akademskoj zajednici. Njen radni prostor pun je starih i retkih knjiga, pa je tako muzej u Martinu u Slovačkoj redovni posetilac njenog sajta. 

Njena strast prema pisanoj reči ne ograničava se na novinarstvu. Autorka i koautorka je nekoliko knjiga među kojima je i “Veliki ljudi malog Kulpina”. U njoj je izlistana hronologija od doseljavanja, prve škole, a pomenuti su i velikani koji su rođeni u ovom selu, ali i ljudi sa strane koji su svojim radom zadužili ovo mesto.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Ekonomsko i društveno osnaživanje žena pripadnica slovačke nacionalne manjine u Srbiji“ koji sprovodi Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), a koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

O autorovi/ke & O autoru/ki

Sanja Đorđević

Neskromno mogu reći da mi je specijalnost - slušanje. Krasim se titulom diplomiranog novinara, iako je ovaj poziv mnogo više od profesije, to je sklop ličnosti, odnosno manija. Volim debatu, grubu muziku i štrudle s makom.

Pridaj komentár & Dodaj komentar

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.