Uz podršku porodice apsolventkinja poljoprivrednog fakulteta Jelena Popović iz Maglića se bavi organskim baštovanstvom

Ustvari mlada baštovanka Jelena, apsolventkinja Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu (smer agroekonomija) sa svojih 25 godina uspeva da osmisli svoj život u potpunosti – u stilu stvarnog zdravog načina življenja. Kroz svoju odluku da se bavi organskom proizvodnjom voća, povrća, začinskog i lekovitog bilja uspeva da neguje stvaran zdrav život. I to uz fizičku aktivnost u bašti (ali i kroz vežbanje), konzumiranje zdrave hrane koju velikim delom sama proizvede i koju nudi i drugim ljudima, koji shvataju da zdravlje nadmašuje sva moguća dobra tako znatno da je zdrav prosjak sretniji od bolesnog kralja.

Srele smo se jednog kišovitog jutra u kasno leto i jedan pogled na nju i njenu prirodnu okolinu – njenu baštu – je rekao sve o njoj. Spontan i prijatan osmeh na licu sa kojim nas je sačekala u dvorištu njene porodične kuće i kulturno ponašanje koje čovek uči i stiče u porodici je samo potvrdio prvi utisak o Jeleni. Vredna, odgovorna i snalažljiva, željna znanja, kojoj nije teško da uči i da pita i koja voli da pomaže drugima u njihovoj odluci ili istrajnosti na putu ka zdravom životu.

– Još kao mala sam radila sa dedom u bašti. Tada sam ustvari dedi pomagala da bi dobila sladoled ili neki slatkiš, – seća se Jelena svog detinjstva. – Vremenom je to prerastalo u ljubav, jer sam se u bašti osećala nekako smireno. Kasnije sam sama od dede tražila da mi pokazuje šta se i kako radi, tražila zahtevnije i teže poslove i učila polako sama.

Još kao mala sam radila sa dedom u bašti. Tada sam ustvari dedi pomagala da bi dobila sladoled ili neki slatkiš. Vremenom je to prerastalo u ljubav, jer sam se u bašti osećala nekako smireno.

Nit Jeleninog učenja od dede iznenada je prekinula njegova smrt pre dve godine:

– To je nešto što mi je najteže palo u životu, jer sam ceo život provela uz njega. Bila sam njegova mezimica, – kaže sa setom Jelena. – Tada besna i zbunjena zbog svega što se desilo obećavam da ću celu baštu preuzeti na sebe i da će deda jednog dana biti ponosan na mene. Upravo to sam i uradila tri meseca posle dedine smrti preuzimam da radim njegov deo bašte, iako tog trenutka niko nije verovao da ću moći.

Baštovanka Jelena kreće u akciju

I tako Jelena pre dve godine kupuje svoje prve sadnice maline koje i danas zauzimaju jednu trećinu njene bašte, a kasnije sadi i jagode. Ali naša baštovanka ubrzo shvata da život ne piše bajke, već romane, jer tada počinje njena prva borba sa baštenskim vetrenjačama.

– Tada počinje prava borba, jer je to bila najlošija godina za malinu što se tiče cene a ja na početku, kada treba da ulažem u ostalu opremu za baštu. Ali shvatila sam da neko je rođen pod srećnom zvezdom a neko da postane borac, i nisam odustajala od svojih planova. Snalazila sam se na sve moguće načine da zaradim, – priča Jelena i dodaje da je radila i tokom sezone na njivama, učila od ljudi koji se bave poljoprivredom i baštovanstvom godinama.

Sedimo na terasi sa Jelenom i pričamo opušteno. Doduše, ona mnogo više, jer dugačka je njena priča o baštovanskim počecima, ali nikako dosadna. Baš kao što ona uči od iskusnijh, tako i mi upijamo neke „cake“ o organskoj proizvodnji povrća, voća i lekovitih i začinskih biljaka.

– Pošto baštu godinama nismo tretirali hemijskim sredstvima, odmah u startu se odlučujem se za organsku poljoprivredu, – kaže naša sagovornica i naglašava da ona organski gaji voće, povrće i lekovito bilje, a ne nudi organske proizvode, jer ima razlika u tome u smislu sertifikovanja. – I opet se odričem svega i radim više poslova da bi zaradila za plastenik. Uspevam da ga kupim i tada počinjem da radim i sa povrćem, za koje sam sama napravila rasad.

Jelena stalno u razgovoru sa nama pominje učenje, znanje, informacije, iskusnije proizvođače i poljoprivrednike i to je vredno pažnje, jer ova mlada dama je shvatila odavno da znanje nije zatvorena množina. – Dosta sam čitala i učila sama o tretiranju organskih biljaka. Gde god sam mogla, pričala sam sa ljudima, od kojih sam dobijala odlične savete uz veliku dozu poštovanja, bez obzira na to da ću im možda biti ‘konkurencija’.

I ne mora Jelena ni da kaže da njena ljubav prema baštovanstvu postaje sve veća i veća. Oči kažu umesto nje.