Autorka teksta: BRANKICA MATIĆ
Ubrzan način života, ali i česte migracije mlađih generacija utiču na kvalitet života i položaj starih ljudi u porodici i društvu. Usamljenost i socijalna izolacija nekada su teži, čak i od bolesti. Mnogim starijim ljudima pomoć je potrebna i pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti, a ovaj problem posebno je izražen ukoliko nemaju srodnika ili žive sami. Uvidevši da stari ljudi predstavljaju osetljivu grupu kojoj treba podrška, Svetlana Vučković iz Beograda je još 2008. godine osnovala Agenciju “Nana”. Tada je to bila prva privatna ustanova socijalne zaštite koja starijim ljudima pruža uslugu pomoći u kući, odnosno angažuje gerontodomaćice.
“Agenciju sam osnovala zato što sam imala 47 godina i nisam mogla da se zaposlim. U porodici smo razgovarali šta bi moglo da se radi i zaključili da bismo mogli da se posvetimo starijoj populaciji. Ceo život smo okruženi bakama, dekama, roditeljima koji su već bili stariji. Takođe, videli smo da je Beograd prepun starijih ljudi i da bi ta usluga bila vrlo korisna”, priča Svetlana Vučković.
Od ideje do realizacije proteklo je godinu dana istraživanja i informisanja kod nadležnih institucija, ali i upoznavanje sa načinom funkcionisanja ovakvih agencija u drugim državama. Početak, priznaje Svetlana, nije bio lagan, jer u to vreme ova usluga u Srbiji još nije bila poznata. Glavni cilj je bio pružanje pomoći starim ljudima, čime se doprinosi rešavanju ozbiljnog društvenog problema nedovoljne brige o starima. Tako je Agencija “Nana” prerasla u preduzeće koje posluje po socijalnim principima.
“Shvatila sam da se ove usluge ne mogu održati na čisto tržišnom principu poslovanja. Tako sam došla na ideju da bi trebalo da se povežem sa nekim ko će da finansira usluge koje će se besplatno pružati korisnicima. Nisam odustala, jer ako se posvetite jednoj ideji, ako ste dovoljno istrajni, verujte da će to i da vam se ostvari”, ističe Vučković.
Agencija “Nana” obavlja licenciranu obuku za gerontodomaćice koje se osposobljavaju za pomoć u kući i ograničenu negu starijih lica. S obzirom na to da je ovo veoma odgovoran posao, gerontodomaćice prolaze psihološke testove, a zahteva se altruizam i empatija, tolerancija, odgovornost i niz drugih osobina koje su neophodne za obavljanje ovog posla. U Agenciji je trenutno zaposleno 20 gerontodomaćica.
“Naša ciljna grupa su žene iznad 45 godina, različitog nivoa obrazovanja. Posao gerontodomoaćice u Nani radi određen broj visokoobrazovanih žena, kao što su profesorice matematike, istoričarke umetnosti i one koje su završile filozofski fakultet, a koje ne mogu da pronađu posao u struci”, kaže vlasnica Agencije “Nana”.
Agencija Nana od 2010. godine sarađuje sa lokalnim samoupravama u kojima ne postoji državni gerontološki centri ili koji nemaju dovoljno kapaciteta da pruže pomoć svim korisnicima. Kroz konkurse se izdvajaju sredstva kako bi licencirane agencije obezbedile ugovoreni broj gerontodomaćica čiju pomoć u kući korisnici dobijaju besplatno.
“Ovo je jako frekventna delatnost. Mi u svakom momentu moramo da imamo određeni broj korisnika. To se ugovorom definiše, jer svaka opština određuje broj korisnika koji ne može biti ispod 50 ili 100 i u zavisnosti od toga se angažuje određeni broj gerontodomaćica. Na primer, dok smo radili beogradsku opštinu Stari Grad od 2012. do 2020. godine, po ugovoru smo imali od 50 do 150 korisnika godišnje, a prošlo je preko 600. Po tome možete zaključiti kolika je to frekvencija, odlaze u domove, odlaze kod dece da žive ili nažalost preminu”, dodaje naša sagovornica.
U dogovoru sa klijentima gerontodomaćice im pomažu pri obavljanju lične higijene, sređivanju kuće ili pranja veša. Osim humanosti ovaj posao podrazumeva i veliku odgovornost, a između korisnika i gerontodomaćica razvija se i prijateljstvo i deli tuga i radost, pa je neretko korisnicima značajniji razgovor od čišćenja ili pripremanja obroka, kaže Svetlana Vučković. Zahtevi starije populacije za uslugu pomoć u kući prevazilaze postojeći broj gerontodomaćica. U Agenciji Nana vrše obuku za gerontodomaćice, ali zainteresovanih nema dovoljno.
“Obučavamo žene za svoje potrebe, ali obučavamo i žene koje to žele da znaju. Uvek moramo u rezervi da imamo bar 5 do 10 obučenih žena. Prošle godine smo obučili 30 i samo je jedna ostala da radi u Nani”, navodi Svetlana Vučković.
Kao preduzeće koje posluje po socijalnim principima, Agencija Nana deo prihoda izdvaja za unapređenje usluge i uslova rada gerontodomaćica. Posvećeni su digitalizaciji i želja im je da izgrade platformu na kojoj bi ljudi mogli da pronađu sve neophodne informacije o ovom vidu socijalne zaštite. Takođe, uz pomoć digitalizacije trebalo bi da bude olakšano praćenje pružanja usluga.
“Od prošle godine smo krenuli sa aplikacijom uz pomoć koje se radni nalozi šalju elektronski. Ranije su žene išle kod korisnika, pa je korisnik taj radni nalog potpisivao. U vreme pandemije je to bio veliki rizik, jer se razmenjivao papir, olovka. Naše gerontodomaćice smo sada opremili pametnim telefonima, radni nalozi se popunjavaju na telefonu i korisnici ih potpisuju, a onda se automatski mejlom šalju koordinatorkama. Cilj nam je i da te radne naloge prosleđujemo i srodnicima, da i oni vide da je gerontodomaćica bila i obavila posao”, dodaje Vučković.
Starenje možda jeste proces, ali zbog bolesti ili drugih okolnosti starost nekada dođe iznenada. Razvijanje usluge gerontodomaćice kroz socijalno preduzetništvo omogućava većem broju starih lica da dobiju potrebnu pomoć, razgovor, utehu i dostojanstven život u svom domu.
Izvor fotografija: Agencija “Nana” i Unsplash
*Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2)“ koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost Udruženja Biznisnova – centra za proaktivno poslovanje i nužno ne izražava stavove Evropske unije (EU) niti Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Pridaj komentár & Dodaj komentar