Vesna Nikolić, jedna od retkih žena pčelarki na Tasosu, čuva pčelarsku tradiciju svoje grčke porodice

[dropcap style=“no-background“] G [/dropcap]rčko ostrvo Tasos vrvi od ljudi. Letnja je sezona i ostrvo diše punim plućima i na obali, i u unutrašnjosti. Turisti su ga odavno zavoleli zbog neverovatno lepih i raznolikih plaža, prirodnog hlada, borovog meda, maslinjaka i jagnjetine. Neki ga vole, jer se ovde na svakom koraku ne možeš dogovoriti na srpskom (kao na ostalim grčkim destinacijama), ali i zbog inspirativne simbioze smaragdnog plavetnila mora, zelenih mirisnih borovih šuma i belog mermera, kojeg na Tasosu ima u izobilju.

Stanovnici Tasosa, kojih je je po nekim podacima oko 16-hiljada, su gostoljubivi ljudi, ali ne nametljivi ljudi. Tu su uvek kada treba, ali te ostave na miru da odmoriš, uživaš, napuniš baterije. Tokom godine marljivo rade oko svojih maslinjaka, pčelinjaka i ugostiteljskih objekata, tek zima im donese malo odmora. To je vreme, kada Tasošani pune baterije, kako kaže Vesna Nikolić iz Prinosa, koju je pre jedanaest iz okoline Barajeva na ostrvo dovela ljubav prema sadašnjem suprugu Doukidisu. Iz te ljubavi se kasnije rodio sin Dimitris, sada četvorogodišnjak, kojem je zanimljivo, kada njegova mama priča na srpskom, iako odlično priča grčki.

– Možda zvuči kao težak jezik, ali može da se nauči, – kaže Vesna. – Posebno kada uđeš u grčku sredinu, mislim da je poželjno da znaš jezik sredine, za svakodnevnicu, za lakši, jednostavniji život.

Na Tasosu se rodila i Vesnina nova ljubav. Ljubav prema pčelarstvu, iako pre toga, dok je živela u Srbiji, nije imala nikakvog dodira sa pčelarstvom.

Borov med iz Vesnine pčelarske radionice

[dropcap style=“no-background“] V [/dropcap]esna Nikolić se pčelarstvom bavi iz istinske ljubavi.

– Imala sam izbora da radim u nekom restoranu, ili u nekoj turističkoj agenciji, jer svakako znam srpski, engleski i grčki. Ali svidela mi se ideja da imamo nešto svoje. To je mogućnost, koju nemaju svi a lepo izgleda, jer bilo šta novo da radiš ili duže da radiš, radiš za sebe, za svoju decu. Osim toga, proizvodnja je po meni jako lepa. Kada radiš nekoliko meseci i na kraju  taj proizvod spakuješ u teglu i staviš nalepnicu… Neko na to gleda da je to samo jedna tegla meda sa nalepnicom na sebi, ali to u sebi ima nešto više. Postoji istorija iza svega toga. Priča koja ima tradiciju, jedinstvenost.

Proizvodnja je po meni jako lepa. Kada radiš nekoliko meseci i na kraju  taj proizvod spakuješ u teglu i staviš nalepnicu… Neko na to gleda da je to samo jedna tegla meda sa nalepnicom na sebi, ali to u sebi ima nešto više. Postoji istorija iza svega toga. Priča koja ima tradiciju, jedinstvenost.

– Med sa Tasosa – Mελι Θασου Γλυκια μελισσα je naziv naše porodične firme, koja postoji već četiri generacije. Uglavnom sakupljamo borov med i nešto manje cvetni med. Profesionalno se bavimo pčelarstvom i borov med sakupljamo na poseban način, – kaže Vesna dok zajedno razgledamo maslinjak, koji obrađuje njen svekar, jer zbog alargije na ubod pčela zadnjih godina ne može da se posveti pčelarstvu u potpunosti, ali uvek je tu da pripomogne. – Pčelarstvo je naša porodična tradicija.

Vesnin suprug je svoje prve pčele kupio upravo te godine, kada su se upoznali prilikom njenog letovanja na ostrvu borovog meda.

– Krenuli smo sa pedeset košnica, sad imamo šesto pčelinjih društava, i to se već smatra velikim pčelarimo. Kao upoređenje mogu pomenuti predsednika našeg pčelarskog udruženja, koji ima oko 1300 košnica i on je najveći pčelar na Tasosu, – objašnjava naša sagovornica. – Svaka godina je drugačija i treba uzeti u obzir razne faktore, od toga koliko je košnica starosti i slično, ali možemo reći da jedna košnica donosi prosečno 25 kilograma meda. a bi mogli sakupiti čist borov med u jesen pčele se moraju pripremiti na jedinstven način koji samo mali broj pčelara praktikuje, jer je u pitanju teži, ali jedini način za dobijanje kvalitetnog meda.

Najbolji polen za pčele u Grčkoj je polen sa badema, kestena i belog i crvenog žbunića. Inače, na Tasosu nema ovog polena, tako da pčele moraju da se formiraju izvan ostrva a na Tasos dolaze spremne u med.

– Ljudi izbegavaju da kažu da pčele izlaze vani, ali to je istina, – kaže Vesna.-  Zapravo, da bi pčele dale kvalitetan i čist borov med, neophodno je da pre toga borave u kestenovoj šumi, kako bi se pripremile i zato ih iznosimo sa ostrva na kratko. Ljudi inače veruju da je borov med crn. To nije istina! Borov med je sasvim drugačiji. On je braon boje, ali ne tamne. Kada pogledamo u teglu i vidimo jako gust med braon boje svetle nijanse, koji ne kristališe, tada možete biti sigurni da je to pravi borov med.

Vesna tvrdi, a i dokazano je, da je borov med jedinstven i lekovit. Potiče od medne rose, koja nastaje u vidu slatkih kapljica na drvetu, tačnije na pupoljcima bora. Kako kaže Vesna, borov med ne postoji nigde osim na Tasosu i u jednom delu Turske: – Zato što ne  može sav bor da medi, samo onaj koji ima „crvića“ mercallina hellenika na boru, koji obrađuje vlažnost iz bora, odnosno stvara se medna rosa. Samo borovi, koji maju na sebi ono belo, kao vatu, samo oni daju med. Ne postoji svuda, jer može da opstane samo u blizini mora. Kada se u sastavu pomešaju bor, klima i jod iz mora, iz toga mora da se stvori jedinstveni lek.

Svakodnevni život na Tasosu

[dropcap style=“no-background“] T [/dropcap]uristi uglavnom vide jednu stranu medalje, odnosno života na Tasosu, često nerazmišljajući o životu ostrvljana mimo letnje sezone. A mimo nje je Tasos pust, ali život ne staje. On uvek pulsira, nekada jače i življe, nekada se pritaji, jer odmor svakome treba. Vesna kaže da je dosta naseljeno i da je jako malo tih stanovnika, koji su ovde samo preko leta ovde a preko zime odlaze.

– Svakodnevnica je opuštena. Posebno, kada odu turisti a dođe zima, koju koristimo za svoj odmor. Možete da čujete tišinu. Sve radnje, koje su otvorene pored plaže su zatvorene. Nema šanse da uveče odete na piće i da bude haos na ulicama, kao što je preko leta. Ali nezaboravite da poljoprivrednici, koji imaju maslinjake, ovde neumorno rade do kraja decembra, pa čak i do 10. januara, kada se završava sakupljanje maslina, – priča Vesna, dok nam sipa pravu grčku kafu.

[column column=“one-fourth“] Između ostalih činilaca, turizam predstavlja najznačajniji privredni faktor. Najvažniji proizvodi ovoga ostrva su mermer, med, maslinovo ulje, uzgoj ovaca, koza i ribarstvo. Obrada rude cinka i žive počela je 1939. godine, a do 1964. vadila se i ruda gvožđa. Ranije je na ostrvu u funkciji bila i drvna industrija. Tasos, koji je nekada bio poznat po svome vinu, danas uzgaja vinovu lozu samo za vlastite potrebe. [/column]

Na naše pitanje kakve su na Tasosu zime, odgovara jednostavno: – Preko zime je vreme oukej. Nije mnogo kišovito, uglavnom ima vlage. Poslednje dve godine smo imali sneg. Od jedanaest godina koliko sam ovde, sećam se da je nekih pet godina pao sneg i na planinama, i ovde dole. Uglavnom se za jedan dan otopi. Ali dole od Kazavitija ga već nema, jer je tamo već toplije. Sanke nemamo, naše dete ne zna sanke da koristi, sneška je naučio da pravi i da se slika snegom, – smeje se Vesna i pozdravlja se sa suprugom i sinom, koji su došli da se pozdrave sa nama, namernim turistima-novinarima.

– Kada padne sneg, nama je zanimljivo i smešno. Mi tada sve poslove završavamo i idemo napolje da se prošetamo, obavimo poslove u selu peške u selu. Tokom šetnji po snegu skoro uvek sretnemo i Valentinu, koja isto dolazi iz Srbije, ali drugi ljudi ostaju u kući, na prozorima, zaleđeni. Ovdašnji meštani imaju nedefinisani strah od snega, iako nije veliki, ali jednostavno nisu navikli na njega. Koliko je nama drago da vidimo da je sve belo, njih hvata panika.

Razgovor na srpskom polako prelazi u razgovor na engleskom, jer nam se priključuje i Vesnin suprug Douikids, Grk, čiji izraz na licu priča priču gostoljubivog i vrednog pčelara, koji život kroji po svojoj meri. Iako svakodnevni život na Tasosu ne priča bajke, u kojima samo ruže (ili maslinjaci) cvetaju, već priroda i univerzum ponekad znaju da pokažu surovost u obliku velikih požara.

– Pre dve godine smo imali jako veliki požar, koji je počeo između Prinosa i Rahonje, na istom mestu kao i 1985., kada sam imao četiri godine. Taj požar je zahvatio baš veliki deo ostrva, još su vidljive posledice u vidu izgorele vegetacije, posebno drveća. Ali pitali ste da li je skup život na Tasosu, – Dukas vraća nit razgovora na naše pitanje o skupoći.

– Jeste skup, ali skup je na svim ostrvima, tako i u Grčkoj. Posebno za nas, pčelare, je dosta nepovoljno to, što često odlazimo izavn ostrva, zbog pčela, narvo koristieći trajekt, ali bez ikakvih olakšica ili nižih cena za prevoz, – kaže Dukas, Vesnin suprug, čija porodica već generacijama živi u selu Prinos, koje ima oko 1 500 stanovnika. Upravo u ovom selu postoji pijaca i dom zdravlja, kao jedine ustanove takve vrste na celom Tasosu, objašnjava Dukas.

– A gde se žene porađaju?, pitamo naše nove prijatelje, shvatajući da ovo pitanje ima hiljadu potpitanja.

– U bolnicama izvan ostrva, kuda odlaze najmanje sedam dana pre termina, – odgovara Vesna. – Ali postoji trajekt, koji uvek dežura noću, i u svako doba postoji saradnja između doma zdravlja i morske službe, tako da ako dođe do bilokakvog zdravstvevog problema, oni su tu.

Ali i pored toga, život na Tasosu se ne razlikuje od života na drugim mestima, jer život je lep svugde. Samo treba otkriti lepotu u svakom kutku ove planete, pošto neke lepote su na prvi pogled nevidljive. Sa Tasosom to nije slučaj. Njegovu lepotu primetite na prvi pogled, i u istom trenutku se u njega zaljubite i poželite da promenite svoju adresu.