Društvo Zumiranje stvarnosti

Kampanja “Veži pojas, ne prekidaj život” i u Bačkom Petrovcu usmerena na spasavanje života dece, pojedine roditelje uznemirio vizuelni sadržaj kampanje

U opštini Bački Petrovac u periodu 2015-2019. godine registrovano je 227 saobraćajnih nezgoda, u kojima je 9 osoba poginulo. Mnoge živote zasigurno je spasilo korišćenje sigurnosnog pojasa, koje je i bila tema kampanje „Veži pojas, ne prekidaj život“ koju je od 1. do 15. marta sprovodila Agencija za bezbednost saobraćaja u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. Iako je vizuelni deo kampanje uznemirio pojedine roditelje, stručnjaci kažu da kampanja nije neetična, već efektna i usmerena na postizanje cilja: spasavanje života dece koja učestvuju u saobraćaju.

Promena nebezbednog ponašanja u saobraćaju, s podsticajem na korišćenje zaštitnih sistema, odnosno sigurnosnih pojaseva i dečijih auto-sedišta je bila cilj pomenute kampanje, čije ciljne grupe su bili vozači, putnici i roditelji dece.

„Kampanja treba da doprinese povećanju svesti kod ciljnih grupa o značaju korišćenja sistema zaštite u vozilu, promeni nebezbednog ponašanja, izgradnji ispravnih stavova i povećanju nivoa znanja. Realizovana je u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, na osnovu dosadašnje prakse koja je pokazala da se najbolji rezultati postižu koordiniranim radom, odnosno kombinacijom prevencije i represije“, rekao je za portal „Storyteller“ Duško Pešić, v.d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja.

Nebojša Stoisavljević, koordinator Saveta za  bezbednost saobraćaja Opštine Bački Petrovac je dodao da je i Opština Bački Petrovac učestvovala u kampanji kroz dva bilborda.

„Jedan bilbord je bio u Bačkom Petrovcu, a drugi u Kulpinu. Takođe video spot namenjen ovoj kampanji emitovala je TV Petrovec, a bez vas, medija, apsolutno ništa ne bi bilo vidljivo, te ste stoga važan deo preventivnog delovanja u oblasti bezbednosti saobraćaja”, kaže Stoisavljević i naglašava da Opština ima odličnu saradnju sa republičkom agencijom za bezbednost saobraćaja.

Svest o tome da korišćenje sigurnosnog pojasa prilikom vožnje smanjuje rizik od smrtnog stradanja, u ovoj opštini ima 90,5% vozača, kada vozi u naselju, i 91,7% van naselja, navodi se u Izveštaju o osnovnim pokazateljima stanja bezbednosti saobraćaja Opštine Bački Petrovac. Slično je i kod suvozača, veća upotreba sigurnosnog pojasa beleži se van naselja (92,5%), a manja u naselju (89,9%), navodi se u Izveštaju o osnovnim pokazateljima stanja bezbednosti saobraćaja u periodu od 2015. do 2019. godine u opštini Bački Petrovac.

S druge strane, u posmatranom periodu na teritoriji opštine Bački Petrovac zabeležena je manja upotreba sigurnosnog pojasa na zadnjem sedištu i iznosi samo 14,4%.


Pročitajte i Mihal Vašečka: Slobodu kretanja uzimamo zdravo za gotovo, iako smo iskusili da se ona može iznova i iznova ograničiti


Ovi procenti su nešto drugačiji na nivou cele države, saznajemo od Duška Pešića, v.d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja:

„U Republici Srbiji procenat upotrebe sigurnosnog pojasa na prednjem sedištu je 84,5%. Upotreba sigurnosnog pojasa na zadnjem sedištu je svega 20.6%. Najveća upotreba sigurnosnog pojasa u vozilima zabeležena je na auto-putu.“

Lokalne samouprave sa najvećim procentom upotrebe zaštitnih sistema
Prema merenju indikatora performansi bezbednosti saobraćaja u Srbiji u 2020. godini, lokalne samouprave sa najvećim procentom upotrebe zaštitnih sistema su: Temerin (89,7%), Srbobran (88,5%), Bački Petrovac (87,5%), Vrnjačka Banja (86,3%) i Titel (85,9%). / Izvor: Agencija za bezbednost saobraća republike Srbije

Kako saznajemo od Agencije za bezbednost saobraćaja, za potrebe realizacije kampanje izrađeni su video spotovi koji se odnose na upotrebu zaštitnih sistema u vozilu. „Pored toga, urađena je medijska promocija spotova, aktivnosti na društvenim mrežama, kreirana su rešenja za bilborde, letke, promotivno-edukativne materijale, osmišljene su i realizovane edukativne tribine. Kampanji se priključilo preko 20 lokalnih samouprava koje su vršile medijsku promociju na lokalnim televizijama i na bilbordima. Cilj je da se putem raznih kanala komunikacije utiče na ciljne grupe kako bi se povećao procenat upotrebe sistema zaštite u vozilu“, rekao je Duško Pešić.

Vizuelni deo kampanje Veži pojas, ne prekidaj život“ uznemirio pojedine roditelje

Upravo prikaz kampanje „Veži pojas, ne prekidaj život“ na bilbordima koji su bili prisutni i u Bačkom Petrovcu i Kulpinu uznemirio je pojedine roditelje, koji su se javili redakciji portala „Storyteller“.

„Moja prva reakcija kao roditelja, kada sam ugledala taj bilbord bilo je zgrožavanje. Narednih minuta bila sam šokirana i nisam bila sto posto skoncentrisana na vožnju. Stala sam i razmislila o tome gde se podvlači granica šta sve može da se prikaže na bilbordu. To dete na bilbordu je prikazano par trenutaka pred smrti. Smatram da ovakav pristup samo širi negativan naboj, stres i uznemirenost koje nam svakako u ovom trenutku nisu potrebni“, smatra Mariana Valtner iz Maglića koja, kako kaže, svoju decu u kolima redovno vezuje i to od trenutka povratka iz porodilišta, i dodaje:

„Moje mišljenje je da sa edukacijom, pričom i ponavljanjem može više da se uradi, a da se ne šire među ljudima ovakvi strašni prizori. U krajnjem slučaju i detaljno kontrolisanje od strane policije i naplaćivanje kazni može imati dobar efekat, a ne prikazivanje ovakvih stravičnih prizora na bilbordu koji se nalazi pored osnovne škole u koji deca svakodnevno gledaju“, kaže Mariana Valtner.

Veži pojas
Veži pojas, ne prekidaj život: Suština kampanje je da kao zajednica smanjimo broj dece koja će ginuti usled nekorišćenja pojaseva i nepravilne upotrebe  dečjih sedišta. / Foto: Unsplash

Kampanja „Veži pojas, ne prekidaj život“ i sadržaj navedenog bilborda nisu ni neprikladni ni neetični, smatra Vladimir Barović, vanredni profesor Medijskog odseka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koji se u svom naučno-istraživačkom radu bavi medijskim izvštavanjem u krizinm situacijama.

„Suština kampanje je da kao zajednica smanjimo broj dece koja će ginuti usled nekorišćenja pojaseva, nepravilne upotrebe  dečjih sedišta i sl. U tom cilju je objavljen ovaj bilbord i to mu je svrha u ovoj kompanji koja je definitivno model eksplicitne kampanje. Poruka nije neetična zato što se radi očigledno o fotomontaži a postoji u nekim državama praksa da se uz saglasnost porodica, objavljuju prave fotografije žrtava ili uz saglasnost preživelih njihove stravične fotografije (nagorela i deformisana koža lica, ljudi bez ruku, nogu, delova tela i sl..). Takvih primera ima dosta u praksi“, objašnjava profesor Barović i dodaje:

„Ovaj bilbord treba da ljude trgne iz letargije i razmišljanja: Ovo se meni ne može dogoditi i sl. Iz navedenih razloga smatram da se radi o jednoj uobičajenoj kampanji koja treba da smanji broj stradale dece u saobraćaju. Ako ovaj bilbord sačuva barem jedan dečji život i spreči nesavesnog vozača da počini nezgodu, kampanja ima efekta. Osim što prizor na bilbordu nije prijatan za prosečnog posmtrača, upravo to mu je i uloga, da probudi svest ljudi, posebno vožača da nesavesnim ponašanjem i delovanjem u saobraćaju mogu izazvati pogubne posledice, a posle nezgode kasno je za kajanje.“

Jasmina Mihnjak, psihološkinja i urednica roditeljskog portala Bebac.com, podseća na član E3 Kodeksa marketinških komunikacija Nacionalne asocijacije za etičke standarde u oglašavanju koji kaže:

Nisu dozvoljene marketinške komunikacije i oglašavanje koji sadrže neku informaciju ili vizuelnu obradu, ili koji, uopšte, podstiču na ponašanje koje može zdravstveno, mentalno, moralno ili fizički da šteti deci ili mladima. • Deca i mladi se ne smeju prikazivati u opasnim situacijama ili kako učestvuju u radnjama koje su opasne po njih ili druge, niti ih treba podsticati da učestvuju u potencijalno opasnim aktivnostima ili ponašanjima. To se ne odnosi na komunikacije i oglasne poruke koje za cilj imaju da upozore na opasnost po zdravlje, sigurnost ili integritet deteta i mladih.

Kodeks marketinških komunikacija Nacionalne asocijacije za etičke standarde u oglašavanju

“Kada govorimo o etici i o tome šta je prikladno u reklami, važno je da sagledamo situaciju u svetlu onoga što je cilj reklame. Da se ovakva scena našla na reklami koja manipulacijom straha ima za cilj prodaju nekog proizvoda, sigurno je da bi, bez diskusije, bilo neetički i neprikladno. Na konkretnom bilbordu i reklami koja se prikazuje na TV ekranima uznemirujući sadržaj ima za cilj predstavljanje realne opasnosti, reklama ne navodi na neprikladno i opasno ponašanje već, naprotiv, na zaštitu i bezbednost i nema za cilj prodaju, već samo poziv na vezivanje pojasa koji već postoji u svakom automobilu”, kaže Mihnjak.

Jasmina Mihnjak smatra da dilema ipak postoju u smislu — da li je neophodno uznemiriti decu i one roditelje koji su savesni i bez ovakve reklame, kako bi se doprlo do onih koji nažalost ni nakon ovakve reklame neće vezati pojas.

“Kako će reklama uticati na decu zavisi od uzrasta dece, senzibiliteta, ali i ponašanja roditelja. Interpretaciju slike koju dete vidi daje roditelj koji može da iskoristi priliku da sa svojim detetom razgovara o tome da se tako nešto neće dogoditi ako redovno vežemo pojas. Za decu bi svakako bilo prigodnije da se koriste crtani likovi, kako se dete ne bi direktno poistovetilo sa detetom na fotografiji. Nezgode i stvari koje nas uznemiravaju, a koje su realnost, ne treba sakrivati od dece, već ih treba prikazati ili pojasniti deci na njima razvojno prilagodljiv način. Pažljivko je dobar primer za to”, dodaje psihološkinja.

Prilikom izrade koncepta za realizaciju kampanja, postoje različiti pristupi od prenošenja poruka prikazivanjem realnih scena i posledica nebezbednog ponašanja pa sve do scena čiji sadržaj treba da izazove emociju. U pogledu javnih kampanji kao i onih u medijima, postoje dva pristupa, a to je model eksplicitne kampanje i model apelovanja, dodatno pojašnjava Vladimir Barović.

“Prvi model podrazumeva da slika u javnosti govori više od hiljadu reči i da će autentični  (ili fingiranni sa glumcima) snimci unesrećenih lica više delovati na vozače i učesnike u saobraćaju od stotina hiljada tekstova i poruka. U toj metodi u medijima je poželjno objavljivati što potresnije snimke koji podsećaju na vezivanje pojasa, sporiju vožnju, nekonzumiranje alkohola ili droge tokom vožnje i sl.  Imao sam prilike u pojedinim zapadnim zemljama da vidim mnogo potresnije slike na bilbordima od ove koja se nalazi na navedenom”, kaže Barović i dodaje da u modelu apelovanja ide se na poruke: Ne brže od života! Dok vozim ne pijem! Neko te voli.

I Duško Pešić iz Agencije za bezbednost saobraćaja kaže da vizuali kampanje „Veži pojas, ne prekidaj život“ nisu ništa „brutalnija“ od kampanja koje se realizuju u drugim zemljama.

“Na osnovu analize podataka, uočeno je da deca najviše stradaju u saobraćaju kao putnici u vozilu i iz tog razloga nam je bila namera da skrenemo roditeljima pažnju na posledice nebezbednog i nesavesnog ponašanja”, kaže Pešić i podseća da Agencija od 2015. sprovodi besplatne podele dečijih auto-sedišta i edukacije roditelja o značaju pravilne upotrebe dečijih auto-sedišta.

“Rezultat ovih obuka je to da beležimo veći procenat upotrebe dečjih zaštitnih sistema. Pored toga što smo se odlučili da glavni nosilac promene svesti bude edukacija, u saradnji sa marketinškom agencijom koja je bila angažovana za predmetnu kampanju, a na osnovu rezultata istraživanja fokus grupa, predloženo je da se na ovaj način prikaže stradanje deteta kako bi privukli dodatnu pažnju roditelja”, kaže Pešić i dodaje:

„Naime, bez obzira na kvalitet edukacija koje sprovodimo, određeni broj roditelja nastavlja da se ponaša nebezbedno, potiskujući mogućnost da se to desi njegovom detetu („To su neka tamo deca, to se mom detetu neće desiti!“). Trudili smo se da sadržaj ima što dublju emotivnu poruku i da izazove reakcije roditelja. Činjenica da nam deca stradaju u saobraćaju je sama po sebi uznemirujuća, a sam spot to naglašava kroz priču o dečaku Janku, dok je dete koje izleće kroz vetrobransko staklo, realan scenario ukoliko dete nije vezano ili je vezano nepravilno”, zaključuje Duško Pešić.

Kampanja na granici etike, ali efektna i usmerena na postizanje cilja: spasavanje života dece koja učestvuju u saobraćaju

Psihološkinja Jasmina Mihnjak dodaje da štiteći decu od svakog sadržaja koji može da ih uznemiri, sklanjamo ih od stvarnosti sa kojom će se kad-tad suočiti.

Upotreba zaštitnih sistema za decu do 3 godine starosti
Kada je u pitanju upotreba zaštitnih sistema za decu do 3 godine starosti, tj. decu koja koriste sedišta kategorije 0 i 1, taj procenat je 62.1%, a za decu od 4-12 godina (deca koja koriste podmetače i podmetače sa naslonom), procenat upotrebe je 46%.

“S obzirom na to da je ipak roditelj taj koji će detetu vezati pojas, na ranom uzrastu, ova reklama namenjena je pre svega roditeljima. Dete koje vidi reklamu, a ne čita poruku „veži pojas“ ne razume ceo kontekst, već vidi samo dete koje izleće iz automobila, što može da bude predmet diskusije. Ipak, ne možemo ih skloniti od svega i niko nam ne garantuje da ovakvu scenu naša deca neće videti u realnosti tokom učešća u saobraćaju”, kaže Mihnjak i zaključuje:


Preporučujemo i: ADRA Srbija: Društvo je dužno da bude svesno svih beskućnika i da se njima pozabave oni koji su preuzeli odgovornost


„Uprkos svim apelima, edukacijama, afirmativnim porukama, i dalje svega 20% ljudi vezuje pojas na zadnjem sedištu. I dalje postoje oni roditelji koji neće vezati dete i neće ga staviti u sedište jer plače, jer idu samo do ćoška i sl. Svakako da bi bilo prigodnije da ova kampanja ide u smeru ljubavi i želje roditelja da zaštite svoje dete, umesto izazivanja straha. U tom kontekstu, reklama bi bila u vidu neke lepe fotografije roditelja i deteta koje je vezano u svom auto-sedištu, sa porukom „čuvajmo svoju decu“. Nažalost, sve se više kao društvo bavimo posledicama, dok nam je prevencija uvek daleko — dok se nešto ne dogodi, odnosno dok ne osetimo strah. Možda ova kampanja jeste na granici etike, ali je svakako efektna i usmerena na postizanje cilja, odnosno na to da se spasu životi dece koja učestvuju u saobraćaju. Za sve nas je bolje da takvu scenu vidimo samo na bilbordu i/ili na tv ekranu.”

Naslovna fotografija: Mariana Valtner


Želite da dobijate zanimljive članke u mejlu? Prijavite se za newsletter.

About the author

Vladimíra Dorčová Valtnerová

Volim život, novinarstvo i digitalno vreme. Zato sam i postala transmedijalna pripovedačica. Pre toga sam od 2013. do 2017. bila odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila sam koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila sam kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina.
Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila sam predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995 – 2000 i 2010 – 2012 bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica sam Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu, nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu, "Jan Makan st." za 2016., koje dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara i godišnje nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima za 2017. U sadašnjosti sarađujem sa časopisom "Nový život" kao članica redakcije, i sa organizacijama, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija sam članica, Novosadskom novinarskom školom, časopisom "Politikon" i dr. Sa porodicom živim, stvaram i radujem sa životu u Magliću.

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Reklama

PODKAST “Na ivici”

PODKAST Storyteller

Informacije o COVID-19 u opštini Bački Petrovac

koronavirus

E-KNIHA ZADARMO!

PARTNERI

Newsletter Storyteller





PODKAST “KRENULE SMO”

Instagram