Društvo

Više stotina hiljada ne-kovid pacijenata ostalo bez zdravstvene zaštite

Neki ne-kovid pacijenti su mesecima čekali na pregled, neki čak nisu dobili ni potreban termin u zdravstvenim ustanovama širom Srbije tokom epidemije kovid-19. Zdravstvene ustanove koje su se u potpunosti usmerile na suzbijanje epidemije zaboravile su na pacijente kojima je bila potrebna zdravstvena nega, a nisu zaraženi korona virusom. Naši sagovornici takođe navode da su tokom epidemije mnogi ljudi odlagali da zatraže medicinsku pomoć, pa su im dijagnostikovali uznapredovale maligne bolesti. A posledice svojevrsnog kolapsa zdravstvenog sistema osetićemo tek za nekoliko godina.

Jednostavni’ pacijent

Subotičanin J.L. je tokom epidemije operisao žuč u Senti, jer je subotička bolnica bila u kovid sistemu. Inače, operaciju je platio oko 50.000 dinara, samo zato što nije operisan u ustanovi kojoj pripada, iako su pripreme za operaciju počele još u subotičkoj bolnici, pre epidemije. Kako kaže, veoma je ljut jer, iako je sada u penziji, tokom svih prethodnih godina je redovno plaćao zdravstveno osiguranje, a sada je troškove operacije morao da plati iz svog džepa.

G. D. i njegova čitava porodica su tokom epidemije imali problema sa ostvarivanjem prava na zdravstvenu zaštitu.

“Meni je tokom kovida odbijena magnetna rezonanca glave zbog oštećenja venskog sklopa, a pre toga je dijagnoza bila edem papile. Moje dete da bi primilo obaveznu vakcinu MRA morao je prvo alergijski test da radi, ali niko ni privatno nije to radio. Supruga posle porođaja nije osetila prste na ruci i morala je na kraju da ide privatno gde su joj rekli da ima ozbiljna uklještenja sa leve strane vrata, a da su hitni slučajevi kod neurologa samo oni koji su doživeli šlog. Tast je preminuo u januaru jer je tri dana dolazio u ambulantu sa predinfarktnim stanjem (trne leva ruka, preznojavanja, bol u prsima…). Preminuo je treći dan u Kovid ambulanti u Harambašićevoj kad mu je gurnut test u nos da ga ipak pošalju u bolnicu zbog srca. U prevodu, izgleda da se umreti može samo od kovida u Srbiji”, kaže G.D.

U prevodu, izgleda da se umreti može samo od kovida u Srbiji.

Danica iz Beograda ima 22. godine i imala je moždani udar u junu 2020. godine i kaže da nije dobila odgovarajuću zdravstvenu negu.

“Bio je petak, povraćala sam, imala sam vrtoglavice i gubila osećaj u levoj strani tela. Moja porodica je zvala hitnu pomoć, ali jedini njihov savet je bio da uzmem nešto slatko, uz reči da mi je ’sve to od stresa’. Naredna dva dana sam imala strašne bolove u glavi, vratu i ramenima. U ponedeljak su mi se ponovili simptomi dok sam čekala red kod doktorke opšte prakse. Tamo sam primila infuziju i puštena sam kući. Nakon još jednog talasa simptoma istog dana, hitnu pomoć smo zvali oko 19 časova. Došli su oko 23.30. Moju mamu nisu pustili sa mnom, ’jer je pratnja zabranjena zbog korone’. Nakon skoro dve nedelje sam izašla iz bolnice, ali se simptomi ponavljaju nekoliko dana kasnije, usred masovnih protesta u Srbiji. U Urgentnom centru te noći za mene nije bilo slobodnih nosila, zbog velikog broja pretučenih učesnika protesta, pa me je član porodice odneo na rukama do ambulante. Pravi pakao lečenja usledio je tek nakon izlaska iz bolnice: sve kontrole bile su mi zakazivane, otkazane, pa ponovo zakazane i ponovo otkazane. Pravu kontrolu na neurologiji još uvek nisam imala. Sve što se javilo kao posledica moždanog udara, pokušavam da rešavam ishranom, promenom stila života, uz podršku najbližih. Imala sam sreću da dođem do postupne i ljubazne doktorke na endokrinologiji koja je bila spremna i da mi ostavi lični kontakt, kako bih joj se javila ukoliko mi nešto zatreba, jer zbog korone i renoviranja Klinički centar ne radi u normalnom režimu. Druge probleme rešavam privatno jer u državnim ustanovama nema ko da me pregleda”, kaže Danica.

I sagovornica iz Stare Pazove, koja je želela da ostane anonimna, ispričala je svoje iskustvo: “Bolest (tj. bol u dojci) pojavila se u proleće 2020. godine. Tada su izbile sve mere i čitav haos oko kovida. Nisam mogla da dođem do svog lekara. Telefoni u zdravstvenoj kući su „prestali da rade“, onda su došli praznici. Ponovo je bilo teško doći do svog lekara, jer ne znate ko kada koga menja, a naravno želite vašeg izabranog lekara koji vas decenijama leči. Pošto nisam mogla do njega, ostavila sve tako. Dijagnostikovan mi je rak u oktobru, a onda je brzo krenulo sa hemoterapijama i sve je tamo prošlo glatko. Ali svaki put sam morala da donesem brzi kovid test, i kod nas, u Pazovi, to bilo je strašno: dvadesetak ljudi nagurano ispred ulaza (nisu svi imali masku) za testiranje, a tu su i pozitivni na kovid (koji su popunjavanli upitnik). Plašila sam se da se ne zarazim, jer bi za moje zdravstveno stanje, pod hemoterapijama, to bilo neprihvatljivo. Godina je prošla, ali sada je takođe veoma teško doći do svog doktora, jer nisu u ordinaciji kada ih pošalju u kovid odeljenja, telefonom dobiti informacije ili zakazati kod medicinskih sestara je nemoguće jer se niko ne javlja na telefon. Kada ne možete fizički otići u zdravstvenu ustanovu to je problem. Da ne pričam o potrebnim birokratskim papirima: za sve su neophodna “uputi, izveštaji”, (sve započinje sa izabranim lekarom) overenim sa bezbroj pečata. U Sremskoj Mitrovici i Sremskoj Kamenici nisam imala negativnog iskustva, bilo je uobičajenih mera, maski, dezinfekcije ruku, udaljenost. Mislim da su u kovid periodu ljudi bolesni od drugih bolesti potisnuti na drugi, treći kolosek. Oni takođe umiru jer na vreme ne mogu doći do lekara ili bolnice.”

Bavimo se samo pitanjima života i smrti’

Specijalista ORL iz Subotice dr Zoran Dukić, koji je nedavno napustio Opštu bolnicu Subotica, a sada radi u privatnoj klinici, kaže da su pre godinu dana bile odlagane gotovo sve operacije kako kod odraslih, tako i kod dece, osim u teškim slučajevima bolesti.

„Nisu obavljane ni operacije krajnika, ni uha koje je posledica uvećanja krajnika, znači apsolutno ništa od toga nije rešavano. Rešavana su stanja gde je bilo sumnje na maligne bolesti, ali to na nivou biopsije, samo dokazivanje maligne bolesti i rešavana su stanja koja su bila životno ugrožavajuća, uznapredovane maligne bolesti, opstrukcije disajnog puta, otvarali smo dušnik da se niko ne uguši“, navodi Dukić.


Preporučujemo i: Statistika umrlih od kovid-19 kao slika i prilika sistema u kom živimo


Dukić smatra da je organizacija rada mogla i na drugi način da se odvija i da nije siguran „da je trebalo napraviti toliku restrikciju svega i svačega i pacijente lišiti osnovne zdravstvene zaštite koja im pripada“.

Dodaje da će se o kovidu govoriti kada se prikupe podaci, kada bude manje popularno iznositi informacije o tome, „kakve posledice mi sada imamo zbog ne lečenja ne kovid obolenja, zapravo njihovog ne zbrinjavanja tokom perioda kovida“.

Epidemiološkinja dr Gordana Krtinić iz Opšte bolnice Subotica kaže da je u ovoj ustanovi uspostavljen elektronski sistem zakazivanja za ne kovid pacijente, a da specijalističke preglede rade sa onim brojem lekara koji imaju sada na raspolaganju.

„Naravno, pacijenti su jako dugo čekali i sada imamo puno pacijenata za pregled i prosto radimo maksimalnim tempom kojim možemo“.

Postoje prioritetni uputi, navodi Krtinić i dodaje da, ukoliko izabrani lekar proceni da je taj pacijent hitan i da ne može da čeka na svoj termin, on ga šalje putem prioritetnog uputa, dok se ostalim pacijentima elektronski zakazuju pregledi.

Situacija nije ništa bolja ni u susedstvu

O situaciji u Hrvatskoj je govorila predsednica Zbora zdrastvenih novinara HND-a i novinarka HINE Tamara Marinković.

„U prvom i drugom valu pandemije, u bolnicama su odgađani svi zahvati i pretrage koji nisu bili hitni, a od toga su bili izuzeti bolesnici s tumorima i pacijenti na dijalizi, jer njihovo stanje zahteva kontinuitet lečenja. Sve je to smanjilo pritisak na bolnički sistem i broj pruženih usluga ali i produžilo liste čekanja. Istovremeno, ljudi su i sami odustajali ili odlagali posete lekarima zbog zdravstvenih tegoba što će se, prema predviđanjima stručnjaka, dugoročno odraziti na porast broja obolelih od raka te niza kroničnih bolesti. U trećem talasu pandemije, u bolnicama se obavljao nešto širi spektar operacija i pretraga, a pre dogovorenih zahvata u bolnici bilo je potrebno testirati se na kovid. U delu bolnica organiziran je i dodatni rad kako bi se smanjile duge liste čekanja. Bolnice sada rade u redovnom režimu”, kaže Marinković.

Mislim da su u kovid periodu ljudi bolesni od drugih bolesti potisnuti na drugi, treći kolosek. Oni takođe umiru jer na vreme ne mogu doći do lekara ili bolnice.

Što se tiče jeseni i četvrtog talasa pandemije, koji bi prema situaciji u nekim evropskim zemljama zbog delta varijante virusa mogao krenuti i ranije, za očekivati je da će se bolnički sistem opet prilagođavati situaciji, navodi Marinković i dodaje da će odluke o tome formalno doneti Stožer civilne zaštite, kao i dosad.

“Zasad je glavni fokus na vakcinaciji, odnosno kako privoleti one koji se nisu vakcinisali da to ipak učine. U Hrvatskoj je dosad vakcinisano oko 45 odsto stanovništva“, kaže Marinković.

Predsednica Udruženja Nismo same i glavna urednica portala Nismo same Ivana Kalogjera takođe navodi da su se obavljale sve terapije za pacijente koje imaju karcinom, a lekovi su se po potrebi dostavljali kućama, međutim, nisu sve usluge bile dostupne.

“Pacijenti su se žalili udruženju da ne mogu da urade određene testove, čak i ako je njihov uput njihov lekar napisao kao hitne. Međutim, situacija se do sada popravila. Glavni nedostatak ove situacije je taj što mnogi slučajevi nisu istraženi na vreme, što je dovelo do otkrivanja karcinoma u naprednom stanju. Međutim, lečenje je nakon toga išlo brzo. Međutim, postoji bojazan da su mnogi odložili i nisu otišli ​​lekaru sa svojim simptomima, čije će se posledice osetiti tek za nekoliko godina”, smatra Kalogjera.

U Mađarskoj je gotovo pola miliona pacijenata koji prošle godine nisu dobili zdravstvenu zaštitu tokom epidemije, naveo je zdravstveni analitičar Žombor Kunec (Kunetz Zsombor) na svom blogu Rentgen, na portalu 444.hu.

On svoju tvrdnju zasniva na podacima Nacionalnog zdravstvenog fonda (NEAK): prema izveštaju organizacije za 2020. godinu, zbrinjavanje hroničnih pacijenata opalo je za 35,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Pretprošle godine je se plaćalo za gotovo 263 hiljade hroničnih pacijenata o kojima su se brinuli u bolnicama, ali je prošle godine taj broj manji od 170 hiljada.

lečenje ne-kovid pacijenata
“Mislim da su u kovid periodu ljudi bolesni od drugih bolesti potisnuti na drugi, treći kolosek. Oni takođe umiru jer na vreme ne mogu doći do lekara ili bolnice.” / Foto: Magločistač

Prema Kunecovom mišljenju, „u poređenju sa prošlom godinom pre epidemije, najmanje 433.050 pacijenata nije dobilo negu.

“Na bolničkoj nezi, broj kardioloških pacijenata opao je za najmanje 20 odsto. Broj transplantacija srca opao je za 40 odsto, a broj drugih transplantacija organa za gotovo 30 odsto. Ne može se proceniti broj ljudi kojima je bila potrebna hitna pomoć kako bi se sprečilo pogoršanje njihovog stanja ili dijagnostikovanje bolesti u ranoj fazi, a koji nisu dobili lekarsku negu nakon izbijanja epidemije. Rezultati istraživanja sprovedenih u zatvorenoj grupi, uglavnom lekara opšte prakse, pokazali su da je oko 80 ​​odsto ispitanika reklo da je došlo do povećanja broja pacijenata kod kojih je kasno dijagnostikovan neki oblik kancera”, objašnjava Kunec.

Zdravstvena nega bez lečenja

Godišnji izveštaj Beogradskog centra za ljudska prava pokazuje da je za mlade 2020. godine najveći izazov predstavljalo ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu.

Izveštaj se fokusira na podatke koji su nepotpuni i utiču na epidemiju. Ispostavilo se da uopšte nema podataka o tome koliko je mladih testirano na korona virus, koliko je obolelo, koliko je dobilo bolničko lečenje u Srbiji, iako su tokom cele godine mladi bili okrivljeni za širenje epidemije, navodi Beogradski centar za ljudska prava u svom saopštenju za javnost.

Centar ističe situaciju mladih ljudi koji su već u nepovoljnom položaju u svom svakodnevnom životu, a u vreme epidemije život osoba sa invaliditetom, ljudi koji žive sa HIV-om i hroničnih bolesnika bio je još teži.

Profesor Medicinskog fakulteta u Nišu Dušan Milisavljević rekao je tokom internet diskusije o pristupu zdravstvenoj zaštiti, prevenciji i lečenju drugih bolesti tokom izbijanja kovid-19, da su sve operacije odložene.

“Nisu rađene intervencije koje nisu bile hitne, iako mnogi mogu da veruju da operacije krajnika ili srednjeg uha nije toliko važno, ali to dugoročno loše utiče na zdravlje ljudi”, naveo je Milisavljević.

Dodao je da operacije nisu moguće bez anesteziologa koji su više od godinu dana “zatvoreni” u kovid zonama.

Istraživačica u Centru za demokratiju Sarita Bradaš istakla je da je istraživanje na koje se možemo osloniti na ovu temu ono koje su zajednički sproveli Medicinski fakultet i Ekonomski institut u prvoj polovini 2020. godine. Ovo istraživanje upoređuje primarnu, sekundarnu i tercijarnu zaštitu u post-epidemijskom periodu sa godinom ranije, gde je zabeležen pad broja pregleda.

“U prvoj polovini godine najviše su pogođeni merama stariji od 65 godina, koliko se sećamo, u potpunosti im je bilo zabranjeno kretanje, pa nisu mogli da idu kod lekara ni na konsultacije, a većina njih su hronični bolesnici. Bili su zaključani bez mogućnosti primene bilo kog prava na medicinsku negu”, objašnjava Bradaš.

lečenje ne-kovid pacijenata
Sarita Bradaš: “U prvoj polovini godine najviše su pogođeni merama stariji od 65 godina, koliko se sećamo, u potpunosti im je bilo zabranjeno kretanje, pa nisu mogli da idu kod lekara ni na konsultacije, a većina njih su hronični bolesnici.”

Dodala je da istraživanja takođe pokazuju da je broj preventivnih pregleda opao za gotovo 50 odsto, dok svi znamo koliko je prevencija važna za pacijente.

“Pored toga, smanjio se i broj pregleda i terapija koje obavljaju specijalisti, a da ne govorimo o mentalnim bolesnicima kojih je sve više tokom epidemije, a koji nisu mogli da dobiju adekvatnu zaštitu. To su, pak, samo rezultati i zaključci istraživanja rađenih tokom prvog talasa, znamo da je postojao treći i četvrti talas epidemije nakon toga, kada je bilo još više pacijenata u bolnicama i broj inficiranih dnevno je bio mnogostruko veći”, podseća Bradaš.

Dodaje i da će se posledice svega ovoga videcti tek u budućnosti, “kada će zdravstveni sistem biti preopterećen zbog drugih bolesti”.

Rešenje je tu u „komšiluku”

Prema mišljenju Bradaš, nema potrebe razmišljati o novim rešenjima, jer su na Zapadu postojali dobri programi i ideje o tome kako osigurati da pravo ne-kovid pacijenata ne bude ugroženo, a jedno od takvih rešenja je uključivanje privatne prakse u sistem.

“U jednom trenutku je ceo sistem u Engleskoj bio uključen u negu pacijenata, jer bi se u suprotnom urušili. Iako je u poslednjem periodu bilo moguće ići u privatne klinike, samo oni koji su imali novac mogli su to da priušte. Oni koji nisu, ostali su ostali bez zaštite. Potencijale interneta takođe treba iskoristiti i rešiti tako da se hronični pacijenti mogu konsultovati o njihovoj terapiji preko onlajn sistema. Takođe, zdravstvene ustanove treba odvojiti i ostaviti određene ustanove koje bi se brinule o ljudima koji nisu kovid pacijenti”, smatra ona.

Nema potrebe razmišljati o novim rešenjima, jer su na Zapadu postojali dobri programi i ideje o tome kako osigurati da pravo ne-kovid pacijenata ne bude ugroženo, a jedno od takvih rešenja je uključivanje privatne prakse u sistem.

Sarita Bradaš

Bradaš podseća da su se ljudi plašili da odu kod lekara, čak i ako su imali neke simptome, jer su jednostavno pokušavali da se zaštite od infekcije.

“Odlagali su kontrole, a liste čekanja su ionako bile užasno dugačke, a sada će biti još duže. Ono što nas očekuje svakako je više težih malignih i hroničnih bolesti koje su mogle na vreme da se leče. Posledica svega ovoga biće da će pacijenti morati da provode više dana u bolnici, što takođe znači da će briga o pacijentima takođe koštati više”, kaže Bradaš.

Margareta Tomo (Čaladi Ker)


Projekat “Život na lokalu sa kovid-19”, koji sprovodi portal Családi kör u partnerstvu sa portalima Storyteller i Magločistač, je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske “Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.

+ posts

About the author

Médiá píšu / Mediji pišu

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

PODRŽITE NAS!

PODKAST “Na ivici”

PODKAST Storyteller

E-KNIHA ZADARMO!

PARTNERI

Newsletter Storyteller