Vodna agencija se neprestano bori za ljudsko pravo na vodu, ali staje i u odbranu prava vode

Pravo na vodu jeste osnovno ljudsko pravo, ali ne treba zaboraviti da i priroda, ili konkretno voda ima svoje prava. Na to nas već nekoliko godina podseća društvo Vodna agencija iz Rogaške Slatine iz Slovenije. U Sloveniji i Srbiji, ali i u mnogim drugim zemljama, je pre svega poznata kroz projekat Vodni agent koji se od 2010. godine (kod nas od 2014.) sprovodi u osnovnim i srednjim školama. Glavni ciljevi projekta jesu smanjenje i racionaliziranje potrošnje vode, uvođenje alternativnih sistema za upotrebu vode i smanjenje zagađenje voda agresivnim hemijskim sredstvima i metodama.

Jože Cvetko iz Slovenije, inicijator, pionir i inovator u Vodnom agentu, odnosno Vodnoj agenciji, sa saradnicom Majdom Adlešić iz Srbije, uvek skreću pažnju na jednu paradigmu, koja govori o tome da je voda obnovljivi resurs, što svakako nije tačno. „Svakim kontaktom sa čovekom voda gubi na kvalitetu i nikako se više u prirodu ne vraća ista, odnosno obnovljena,“ podsećaju Majda i Jože, dok vodimo va6an i dubinski razgovor o pravima vode.

Šta je Vodni agent i šta je iniciralo kreiranje ovakve vrste programa?

Majda & Jože: „Vodni agent je, u ovom trenutku, u ovoj fazi, više od projekta. To je ideja, vizija i način kako promeniti svest o vodi i njenoj zaštiti, kako pokrenuti na akciju i tu akciju sprovesti i, naravno, postići održivost svega u smislu trajnog očuvanja rezultata i unapređenja istih. Za nas dvoje to je način života.

Precizniji opis Vodnog agenta je ustvari program, sinergija više sadržaja i projekata koji svi zajedno za cilj imaju promenu načina ophođenja prema vodi. Ideju Vodnog agenta pokrenulo je 2010. godine Jožino inovatorsko rešenje, odnosno mini merni uređaj za praćenje potrošnje vode.  Ideja za ovo rešenje nastala je u porodičnom okruženju I okolnostima. Obzirom da ima dvoje dece koja su tada bila mlađeg uzrasta interesovalo ga je koliko vode potroši dečak koji je izuzetno kratko boravio u kupatilu a koliko devojčica koja je dosta vremena provodila u kupatilu. U toj nameri bilo mu je bitno da potrošnja vode ne ide ispod minimum na uštrb higijene i zdravlja, ali ni preko granica racionalnog na uštrb prekomerno potrošene vode. I kako to biva, upravo je veoma aktivan dečak priču o tome preneo svojoj učiteljici u osnovnoj školi u Polzeli i mini merni uređaj je dospeo u učionicu, te su svi drugari iz razreda pratili potrošnju vode. Bilo je jasno da je kao i kod svake inovacije neophodno testiranje produkta te je nakon laboratorijskih testiranja pokrenuto 2012 g. testiranje u učionicama u osnovnim školama koje su uključene u program Eko škole  u Sloveniji. Čitava priča počela je da biva vidljiva i obzirom da su zahvaljujući internetu i društvenim mrežama informacije postale lako dostupne, do informacija o inovacijama i aktivnostima sam došla i sama (priča Majda :-)) I poželela da najpre ideju predstavim kod nas putem Ekolista, časopisa sa kojim sarađujem od početka pokretanja. A zatim i da nađem model i projekat sprovedem u osnovnim školama kod nas.  Čitava priča je od početka imala pozitivni predznak zajedno sa udruženjem građana “Kultura na dlanu” iz Novog Sada, konkurisali smo kod Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine i tokom 2014. godine dobili sredstva da sprovedemo projekt u osnovnim školama i vrtićima Opštine Bački Petrovac i započnemo poređenje potrošnje vode u Vojvodini i Savinjskoj regiji u Sloveniji. Time je projekt Vodni agent koji potiče iz Slovenije dobio međunarodni karakter. Sada u projektu imamo 12 država, nekoliko stotina osnovnih škola, srednjih škola i univerziteta. Razvili smo partnersku mrežu od Holandije do Izraela i od Ukrajine do Portugalije. Još uvek smo najaktivniji u Dunavskom regionu, ali sve više izlazimo iz tog prostornog okvira. Mreža saradnika se razvila takođe i ojačala i strukturno i brojčano.

Aktivnosti se odnose na direktno sprovođenje projekta Vodni agent u školama kroz edukativni paket koji obuhvata merni uređaj, aplikaciju za unos podataka merenja i radionicu Vodna stanica. U svakoj državi je sam edukativni process usklađen sa školskim kurikulumom. Takođe se angažujemo na sprovođenju projekata u kojima smo partneri kako što je Easmus+ projekt Wat.Edu i projekt Water agent V003 koji je baziran na našem projektu za države Višegradske četvorke. Važan segment naših aktivnosti je promocija globalnih ciljeva održivog razvoja i kao partneri inicijative Evropska nedelja održivog razvoja organizujemo program u velikom broju država i gradova. Sastavni deo projekta Vodni agent je organizovanje Međunardne konferencije kao i publikovanje Revije Vodni agent.“

Vodni agent, odnosno društvo Vodna agencija koje je proistekla iz ovog projekta je neumorljivi borac za ljudsko pravo na vodu. Često čak ni ne razmišljamo o ovom našem pravu, niti shvatamo u kolikoj meri je ono ugroženo, ali postoji jedno pravo koje ni ne primetimo…

Majda & Jože: „Sa početkom aktivnosti u projektu Vodni agent došlo je do registrovanja društva Vodna agencija koje sad i sprovodi projekt. I sve se dešavalo u vreme kad se u Sloveniji vodila kampanja za upisivanje ljudskog prava na vodu u Ustav Republike Slovenije. U samim začecima delovanja društvo Vodna agencija je i učestvovalo u ovim aktivnostima organizujući akcije prikupljanja potpisa i ukazujući na tu činjenicu da je voda ljudsko pravo i da će upisivanjem u Ustav biti sačuvana a privatizacija sprečena i zaustavljena.  Vodna agencija je sa projektom Vodni agent i dalje aktivni borac za ljudsko pravo na vodu i aktivno delujemo u okviru Evropskog pokreta za vodu. Međutim, što smo dublje ulazili u ovu problematiku i temu vode uopšte, dolazili smo do spoznaja i saznanja da i voda ima prava da vodu takođe treba braniti i da je potrebno stati u odbranu prava vode.

I ako smo već svesni da bez nje nema života želimo da stavimo ljudima do znanja da pravo na vodu i pravo na život možemo tražiti ako najpre osvestimo i odbranimo prava same vode. Da je čista, da je što slobodnija u prirodi, ne promenjenih tokova. Da se njeno ekspolatisanje smanji, da skrenemo pažnju na jednu paradigmu da je voda obnovljivi resurs što svakako nije tačno. Svakim kontaktom sa čovekom voda gubi na kvalitetu i nikako se više u prirodu ne vraća ista, odnosno obnovljena. Ni u kvantitativnom ni u kvalitativnom smislu.

U ovakvim pionirskim i vizionarskim poduhvatima deca su najbolji saveznici, jer su otvorenih umova, veoma spremna na saradnju, iskrena i dobro prenose informacije. I zahvaljujući njima može se uticati i na starije. Tema vode u projektu Vodni agent obrađuje se kroz veliki broj podtema i aspekata obzirom da je opšte prisutna u našim životima. Potpuno nam je jasno koliko ljudi imaju nepotpune informacije i saznanja o vodi i o tome šta se sa njom dešava.“

Što smo dublje ulazili u ovu problematiku i temu vode uopšte, dolazili smo do spoznaja i saznanja da i voda ima prava, da vodu takođe treba braniti i da je potrebno stati u odbranu prava vode.

Majda Adlešić i Jože Cvetko

Šta je vizija a šta dosadašnji rezultati Vodnog agenta?

Majda & Jože: „Da bismo uopšte opravdali svoje vizije najpre ćemo navesti dosadašnje rezultate koji nas upravo i motivišu da stvaramo vizije i radimo dalje. Činjenica je da se svuda gde je postavljen mini merni uređaj potrošnja vode smanjila do 30%. To se nije desilo tek tako. Pored praćenja potrošnje, upoređivanja sa drugima preko www.wateragent.eu i obilaska Vodne stanice, sa decom se radi na razne druge načine – interaktivne radionice, kreativne radionice i slično. I kroz sve to kao proces dolazi do promene ponašanja konkretnih akcija koje, eto, smanje potrošnju vode. Odnosno racionalizuju je, jer naša ideja nije štednja već normalna, smislena potrošnja uz koju su zadovoljene higijenske, zdravstvene i sve ostale potrebe. U projektu je sada nekoliko hiljada dece, oni znaju za Vodnog agenta i stasavaju u odrasle ekološki osvešćene i odgovorne ljude.

Ovo dalje je vizija. Sa onim što radimo danas mi stvaramo dobru bazu za sutra i dalje. Da današnja deca kao odrasli postanu svesni građani koji će počev od svojih domova i porodica biti odgovorni u borbi za pravo vode. U tom pravcu se radi na novom inovatorskom rešenju, ali o tome ćemo pričati kad dođe vreme.

Naravno, deo vizije je da Vodni agent uđe u što više škola, kompanija, bolnica, hotela… I naravno domova. Radimo na tome da nas, odnosno merni uređaj i aplikaciju prihvate kao deo didaktičke opreme  u osnovnim školama, najpre u Sloveniji pa dalje. Da učestvujemo u što više projekata koji se bave temom vode. I da što više putujemo i krećemo se kao voda.

Voda se u prirodi stalno kreće. Njen najbolji deo moderan čovek uzima za sebe kroz vodovodne sisteme. Tu je voda odmah u problemu. U svakom slučaju će biti kontaminirana sa svim i svačim. Znači cilj je da se smanji / racionalizira potrošnja vode, uvode alternativni sistemi (kišnica za wc, veš mašine, pranje dvorišta, voda iz prečistača za zalivanje zelenih površini itd.), smanji zagađenje agresivnim hemijskim sredstvima i metodama.“

Činjenica je da se svuda gde je postavljen mini merni uređaj potrošnja vode smanjila do 30%.

Majda Adlešić i Jože Cvetko

Šta govore statistike o vodi i njenoj zagađenosti i nedostatku u Sloveniji, Srbiji i u svetu uopšte? Da li uopšte možemo i treba da „razgraničavamo“ podatke?

Majda & Jože: „Statistike su na žalost poražavajuće. Jednako kao što nam je voda svima zajednička, tako su i problemi. Nemoguće je napraviti granice i definisati razlike, jer koliko god bio spor proces kruženja vode u prirodi, klimatske promene su takvih razmera da mi više ne možemo garantovano tvrditi da je neka voda apsolutno naša i da je zato što mi o njoj brinemo nezagađena. Pri tome, čovek je najveća opasnost za vodu iako “brine” o njoj. Pored toga voda ne poznaje državne granice i nosi sve sadržaje sa sobom od izvora do ušća.

Pođimo od Slovenije, kao države iz koje potiče Vodni agent. Iako su sistem države i zakonodavstvo uređeni na visokom nivou, podaci o kvalitetu vode su veoma dramatični. Država na visokom stepenu razvoja, sa izraženim potrošačkim mentalitetom iako je prepoznatljiva po svojim vodama i rekama, ne može pouzdano da tvrdi da nema problem sa vodom. Upravo taj visoki stepen razvoja i navike ljudi dovode do velikog zagađenja voda. I, na žalost, veliki broj podzemnih voda iz kojih se crpe vode za preradu u vodu za piće su zagađene. Zbog svoje dostupnosti i upotrebljivosti, voda je neophodna za sve svakodnevne zadatke kod kuće, u industriji, ukratko, svuda.  U Sloveniji se 70 % vode upotrebljava u energetici za hlađenje, 16 % je upotrebljena kao pijaća voda, 14 % kao tehnička voda. Podaci koji su dosta slični u svim razvijenim zemljama odnose se na to na koji način se koristi voda za piće, osim za piće: kupanje  i umivanje (32 %), sanitarije (32 %), pranje rublja (14 %), pranje sudova (7 %), čiščenje (4 %), kuvanje (7 %) i ostalo. Podatak o količini popijene vode za piće je zanemarljive vrednosti. Time su stvari dovedene do apsurda.  Pri tome se sporo razmišlja o uvođenju alternativne vode, dvostrukih instalacija i slično.

U Sloveniji 98% naseljenih mesta je sa organizovanim vodovodom i 56% sa javnom kanalizacijom, i čak veoma mala naselja imaju prečistač otpadnih voda. Iz budžeta države 29% se izdvaja za zaštitu životne sredine gde veliki deo odlazi na zaštitu voda. Kao država članica EU u obavezi je da do kraja 2020.g. sve septičke jame zameni nepropusnim septičkim jamama. U okviru bilateralnih aktivnosti ima programe podrške i sufinansiranja aktivnosti u državama regiona, pa i Srbije, za uređenje vodovodne i kanalizacione infrastrukture i prečistača otpadnih voda. Pored toga što su uspeli da unesu pravo na vodu u Ustav, Slovenci se sve više bore za eliminisanje i zabranu upotrebe jakih herbicida kao što je Glifostat (kod nas poznat kao Total) koji je jedan od najvećih zagađivača poljoprivrednog zemljišta, izazivača kancera i nestanka mnogih životinjskih vrsta i to sve preko vode u koju dospeva spiranjem.

Nasuprot tome, u Srbiji samo 17% naselja ima javnu kanalizacionu mrežu, preko 20 naselja u Vojvodini iz vodovoda dobija nekvalitetnu vodu za piće. Od 42 izgrađena prečistača otpadnih voda samo 19 postojenja je u funkciji. Neki nisu ni izgrađeni a sredstva su nenamenski potrošena.  Očekuju nas teški zadaci prilikom rešavanja Poglavlja 27 u predpristupnoj EU fazi.

Zbog nestašice vode u svetu se već vode ratovi iako možda nisu tako deklarisani. Podaci UN pokazuju da je u posebno teškom položaju arapski svet – na Bliskom istoku i u severnoj Africi, gde živi pet odsto stanovništva planete, koji imaju samo 0,9 odsto svetskih rezervi vode. Saudijska Arabija će u narednih 20 godina u potpunosti ostati bez vode. Mnoge države koriste iste izvore, kao što je na primer reka Nil, i tu upravo stalno i eskalira mogućnost  ratova, i to oko vode za piće.“

Šta je planeti Zemlji voda a šta je ona nama „Zemljanima“?

Majda & Jože: „Naša planeta je jedina sa tako obilnom količinom vode. I kako se često može videti kao poruka na društvenim mrežama: Mi na planeti koristimo bilione dolara za istraživanja da otkrijemo još neku planetu u vasioni sa vodom i trilione dolara da zagadimo postojeću vodu na planeti Zemlji. Tri desetine kopna je okruženo sa sedam desetina vode. Fizičke osobine vode se nisu preterano promenile kroz evoluciju. Mi na radionicama često kažemo deci da pijemo istu vodu kakvu su pili dinosaurusi, misleći na količinu i starost. Isto tako na primeru pune flaše vode pokažemo im da je od sve vode na svetu, ukoliko bi je stavili u tu bocu, za nas je dostupna i upotrebljiva samo ona koja stane u čep te boce.

Ono što se promenilo od vremena dinosaurusa je brojnost stanovništva i navike ljudi. Danas istu količinu vode deli skoro 8 milijardi ljudi, samo pre 40 godina to je bilo 4 milijarde ljudi ili 300 miliona ljudi u vreme Rimskog carstva. Zato je sa lica Zemlje tokom XX veka nestalo polovina vlažnih staništa i životinjskih i biljnih vrsta koje su ih nastanjivale i mnogobrojne reke ne dospeju do mora u koja su se nekad ulivale.

Planeta Zemlja očito prolazi kroz novo Ledeno doba koje mi ne percipiramo kao takvo jer imamo apokaliptičnu viziju o tome a iste nismo svesni. Ali se definitivno nama pred očima toliko toga menja, pre svega u samoj strukturi i izgledu planete. To samo dokazuje koliko je planeta Zemlja živa i jaka struktura a da je čovek ta jedinka koja se previše zaigrala sa svojim ego potrebama i navikama i da će tu uskoro doći do upostavljanja ravnoteže.“

Majda Adlešić i Jože Cvetko

Svesni smo borbe koja se vodi za sprečavanje izgradnje mini hidrocentrala na rekama širom Srbije. Isto tako su se u Sloveniji borili za sprečavanje izgradnje MHE na reci Dravi. Svima nam predstoji borba protiv privatizacije vodovoda. U Srbiji je 80% izvorišta vode već prodato kompanijama i ta nam se voda preko polica u marketima vraća flaširana, deenergizovana i konzervirana. I niko ne preduzima nešto da se to promeni. Čak se kroz “akcije” vraća u škole i porodilišta.

Živimo u veoma dramatičnom vremenu. Dok s jedne strane količine vode nestaju zbog ekstremnih temperature, tope se lednici i stvaraju se nove količine vode. Planeta Zemlja očito prolazi kroz novo Ledeno doba koje mi ne percipiramo kao takvo jer imamo apokaliptičnu viziju o tome a iste nismo svesni. Ali se definitivno nama pred očima toliko toga menja, pre svega u samoj strukturi i izgledu planete. To samo dokazuje koliko je planeta Zemlja živa i jaka struktura a da je čovek ta jedinka koja se previše zaigrala sa svojim ego potrebama i navikama i da će tu uskoro doći do upostavljanja ravnoteže.“

Šta sistem, države i institucije treba da urade da očuvamo vodu na planeti?

Majda & Jože: „Ništa više osim da rade svoj posao. Da zakoni, strategije, nacionalni planovi i slično ne budu samo mrtvo slovo na papiru. Da na pravilan način sankcionišu zagađivače vode. Da se kompanijama po visokim kriterijumima odredi kao obaveza ugradnja prečistača otpadnih voda. Takođe da se kontroliše namenska upotreba sredstava i da sve što se radi bude što vidljivije.“

Šta pojedinac može da uradi za „spas“ vode?

Majda & Jože: „Čovek kao jedinka, kao član porodice i zajednice može mnogo više nego sistem, institucije ili država. Može da uradi upravo to što mi zagovaramo s programom Vodni agent – pametno promišljanje ponašanja, promena navika u ophođenju sa vodom, promena navika u potrošnji opšteg tipa. Mi smo veoma nesvesni činjenice koliko vode potrošimo na dnevnom nivou. Podaci svetske organizacije Water Footprint Network sa kojom društvo Vodna agencija takođe saradjuje ukazuju na podatak da prosečni Evropljanin potroši 180 litara vode dnevno kroz direktan kontakt sa vodom, ali 4500 litara vode kroz virtuelnu vodu ili ostvareni vodni otisak. Kako? Za sve što smo u toku dana pojeli, popili, obukli, koristili potrošena je voda – u proizvodnji, preradi, prehrani, pakovanju itd. Na primer za proizvodnju jedne pamučne majice od biljke pamuka na plantaži do gotovog proizvoda utroši se 2900 litara vode. Ovde treba skrenuti pažnju na to da je tekstilna, modna indstrija jedan od najvećih zagađivača vode. Upravo su u blizini najzagađenije reke na svetu Citorum u Indoneziji smeštene kompanije nekoliko svetskih tekstilnih brandova. Pored toga, farme i stočarska proizvodnja zagađuju vodu ne samo kroz proizvodni proces, već i korišćenjem velike količine medikamenata i preparata za životinje koji se u velikom procentu vraćaju u vodu. Procenat ribe sa mikroplastikom u telu a koja se izlovljava iz mora i okeana je ogroman. Sve više dolazimo do potvrde strašne istine da sve što mi bacimo u vodu ili zemlju dobijamo nazad na tanjiru. Upravo tu svako od nas pojedinačno treba da se zamisli nad svojim postupcima i navikama.“

Ko i na koji način može da se priključi projektu Vodni agent?

Majda & Jože: „Svaki pojedinac, škola, kompanija, lokalna samouprava i institucija mogu se uključiti u projekt Vodni agent. Nastojimo da omogućimo svima laku komunikaciju sa nama. Imamo internet stranicu www.vodnnaagencija.org, aktivni smo na društvenim mrežama FB, Instagram i Twitter, takođe i profesionalnoj Linkedln mreži. Dobrodošli su ljudi sa idejama o unapređenju stanja vode u svojim sredinama, kao i škole koje bi aktivno učestvovale u poređenju podataka potrošnje sa drugima putem aplikacije. Svima koji već puno rade u ovom domenu omogućavamo da to predstave i podele sa drugima. Takođe, kroz naš projekt je moguće pokazati korporativnu i društvenu odgovornost prema lokalnoj zajednici, uključiti se u volonterske aktivnosti ili sa nama organizovati team building aktivnosti a sve u cilju borbe za pravo vode i za pravo na život.“