Volontiranje za UN je iskustvo za sva vremena

Voloniranje za UN je Branislavu Trudiću iz Novog Sada došlo kao duga posle kiše. Ili doslovno palo s (internet) neba (Branislav je moj dobar poznanik, pa se neće naljutiti za ovaj lični ton u novinarskom intervjuu). Poznat je među mladim volonterima u Srbiji i Evropi. Bio je i još uvek jeste omladinski radnik. Međutim, već skoro godinu i po dana živi i radi u Rimu i to kao međunarodni specijalist za šumski biodiverzitet pri Diviziji za šumarstvo Organizacije za poljoprivredu i hranu sa sedištem u Rimu (poznate kao FAO). Ovo je više nego dovoljan razlog da kroz razgovor približmo njegovu priču iz Rima.

Ti si dugogodišnji omladinski radnik, ako me pamet dobro služi, pa me molim te podseti na ovu tvoju životnu epizodu ili epizode :-) .

 Branislav Trudić:   „Mislim da je najbolja odrednica – epizode! 🙂 Godine 2014 sam prošao proces priznavanja prethodno stečenih kompetencija (veština, znanja i stavova) i iskustva (proces isto poznat i kao: validacija) za zanimanje omladinskog radnika pri NAPOR-u (Nacionalna Asocijacija Praktičara/ki Omladinskog Rada) u Srbiji. Omladinskim radom se bavim od 2008. godine, doduše u poslednjih godinu i po dana znatno manje. Ovo je manje uzrokovano pandemijom korona virusa, a više nekom vrstom profesionalne odluke da polako izlazim iz direktnog omladinskog rada i prelazim u profitabilnije vode. Na žalost, jako teško možeš da gradiš karijeru u omladinskom radu u Srbiji, jer to naprosto nije strateški cilj vladajuće partije i za šta ne postoji realna politička volja. Naprosto, mladi nisu na agendi države, a samim tim i sve što ih se tiče, uključujući omladinski rad.

Mislio sam da će ovaj proces izlaska iz omladinskog rada biti jasniji i nagliji, ali mi je izazovno da naprosto prekinem nešto u šta sam se investirao skoro 13 godina. Postaneš vezan za vrednosti, ideju i mogućnosti koje ti nudi to zanimanje, te će moj izlazak trajati nešto duže nego što sam očekivao. I to je sasvim u redu.

Moj put u omladinskom radu jeste nekako epizodičan, sa različitom dinamikom, žanrovima i ulogama. Od volontera i omladinskog lidera u zajednici, do omladinskog radnika, pa do programskog koordinatora i osnivača i predsednika jednog novosadskog udruženja građana/ki, zaista je dug i turbulentan put razvoja i opstajanja. Kada se osvrnem na sve što sam uradio do sada, mogu samo da budem zahvalan na svim pruženim i iskorišćenim prilikama i ljudima koji su doprineli da budem danas ono što jesam – zadovoljan i na putu svoje samoaktualizacije.“

Već skoro godinu i po dana živiš i radiš u Rimu. Zašto si odlučio da odeš iz Srbije?

 Branislav Trudić:   Otišao sam iz Srbije zato što mi se ukazala neverovatna životna prilika koju nisam želeo da odbijem. Moram da priznam da, iako je prilika ogromna i skoro za ne poverovati (bila) u tom trenutku, vagao sam oko mnogih stvari koje su mi tada činile život. Pokrenuo sam priču sa prijateljima i prijateljicama u Novom Sadu koja je 2019. dobijala zamah i to je izgledalo kao da ima jako dobru perspektivu.

To se sve prilično dobro razvijalo, ali je i dalje bilo prilično neprofitabilno i nesigurno. Loše stanje u zemlji za bilo kakve inovacije i preduzetništvo, kao i za razvoj sopstvenih potencijala i talenata, je bio prilično dominantan faktor odlučivanja za odlazak iz zemlje. U tom trenutku sam imao 34 godine, bez stalnog posla i prihoda, gde sam prilično izazovno crpeo motivaciju da volonterski pokrećem različite lokalne inicijative koje su građani/ke voleli, a od kojih nisam mogao da živim i zadovoljim osnovne životne potrebe. To nije značilo da sam manje profesionalno radio svoj posao u zajednici, ali sam investirao znatne dodatne napore da budem dobro i da ispunjavam svoje profesionalne zadatke i ciljeve, što me je nekad prilično emotivno i psihički iscrpljivalo.

Za mene je celokupna 2019. godina bila od početka do kraja žestoko izlaženje iz zone komfora, ali sada mogu sa sigurnošću da kažem da se svaki rizik isplatio i da sam prilično zadovoljan odlukama koje od tada donosim.

Separacija od soptvenog života i prelazak u nešto potpuno nepoznato i uzbudljivo je činilo moju razvojnu okosnicu koja me je unapredila na svim poljima, uključujući i moje bavljenje i razumevanje omladinskog rada i omladinske politike.“

Kako si se „našao“ u službi UN volontera i to na poziciji Međunarodnog specijaliste za šumski biodiverzitet?

 Branislav Trudić:   „Verovala ili ne, ova pozicija skoro da je pronašla mene.

Pre četiri godine, kada sam bio u fazi odlaženja sa Instituta gde sam radio od 2011. godine sam na internetu pronašao platformu za registrovanje zainteresovanih lica za potencijalne UN volonterske angažmane. Profil sam vrlo bazično ispunio i posle prepustio zaboravu, a ja sam odlučio da odem sa Instituta bez nekog realnog plana B i da se otisnem u freelance vode. To mi je možda bio najizazovniji i najteži period u životu, gde sam pritom uspeo da vidim civilni sektor jednim realnim očima i shvatio da se i u organizacijama civilnog društva dešava negativna selekcija, korupcija i neprofesionalni pristup u radu. Valjda kad se nečemu u potpunosti prepustiš, počneš to da gledaš bez ružičastih naočara. S obzirom da ne delim ove vrednosti i da je za mene posao isto tako način da pokažeš svoj lični integritet i zrelost, teško sam se snalazio u tim vodama sa ovakvim paketom ličnih vrednosti u Srbiji.

Vreme je prolazilo i desio se 1. april 2019. godine. U tom trenutku sam držao trening za NAPOR i za njegove omladinske lidere i liderke u nastajanju i preživljavao. Iako je bio taj blesavi datum, meni je taj dan došao email od UNDP (eng. United Nations Developmental Programme) koji koordinira UN volonterskim programom, gde me pozivaju da izrazim interesovanje za proces regrutacije potencijalnih kandidata i kandidatkinja za poziciju Međunarodni specijalist za šumski biodiverzitet (eng. International Specialist – Forest Biodiversity). Prošlo je 24h neverovanja i proveravanja istinitosti i porekla tog email-a i velike podrške koleginica Bojane Stojković iz NAPOR-a i Bojane Nešović iz Kancelarije za mlade grada Sombora, koje su se u tom trenutku zadesile i delile nevericu i uzbuđenje što je jedan takav poziv stigao baš na moju email adresu.

Kako su me našli? Pa pronašli su me u njihovoj gorepomenutoj bazi gde sam uneo osnovne podatke iskustva u oblasti šumarstva, razvoja zajednice i ljudskih prava i odlučili da me kontaktiraju. Kada sam rekao da, posle su usledili različiti koraci u procesu selekcije koja je na svu moju radost i sreću rezultirala pozitivno.“

Preporučujemo i tekst ADRA Srbija: Društvo je dužno da bude svesno svih beskućnika i da se njima pozabave oni koji su preuzeli odgovornost

Šta to uopšte znači, kada kažeš da „služiš međunarodnu civilnu službu…“, kako si mi jednom priliko rekao?

 Branislav Trudić:   „Odlično pitanje! Ujedinjene nacije prepoznaju svoj program volontiranja kao vrstu međunarodne civilne službe. To znači da svi koji smo regrutovani iz redova običnih građana i građanki imamo status UN volontera i volonterki koji služimo organizaciji, njenim ciljevima i zajednici u kojoj smo raspoređeni. Volonteri i volonterke jesu građani i građanke (civili) koji dobrovoljno stupaju u ovu vrstu službe, gde izvršavaju određene zadatke koji su predviđene njihovim opisom posla. Ti opisi poslova su kreirani spram potrebe organizacije tj. Ujedinjenih nacija, njenih agencija i zajednice gde služiš i danas kroz ovaj program je prošlo zaista puno mladih i ne tako mladih ljudi.“

Čime se konkretno baviš na poziciji međunarodnog specijaliste za šumski biodiverzitet?

 Branislav Trudić:   „Kao međunarodni specijalist za šumski biodiverzitet imam zadatak da pružam podršku u svim poslovima Divizije za šumarstvo Organizacije za poljoprivredu i hranu sa sedištem u Rimu, Italija (eng. Food and agriculture organization of United Nations, FAO) koji se tiču šumskog biodiverziteta, sa posebnim akcentom na šumske genetičke resurse. Otuda i moje preseljenje u Rim i početak novog života u ovoj neverovatnoj zemlji.

FAO postoji od osnivanja Ujedinjenih nacija, tačnije od 1945. godine i zajedno sa UNESCO (eng. United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization) čini jednu od dve najstarije agencije Ujedinjenih nacija. U svojoj strukturi ima ceo jedan veliki deo koji se bavi različitim oblastima šumarstva, nama poznat kao Divizija za šumarstvo (eng. Forestry division). Ova divizija je i ujedno jedna od najstarijih unutar organizacije i beleži niz uspešnih projekata iza sebe širom sveta.

Unutar ove divizije nalazi se poseban tim koji se bavi šumskim resursima i upravljanjem šuma gde sam raspoređen da svojom ekspertizom iz šumske genetike i biotehnologije dajem aktivni doprinos svim poslovima Međuvladine radne grupe za šumske genetičke resurse.“

Kakvo je tvoje dosadašnje iskustvo na ovom volonterskom programu?

 Branislav Trudić:   Do sada je prošlo godinu i pet meseci koliko sam angažovan na ovoj poziciji. Ugovor mi ističe u oktobru ove godine i već sada mi dođe žao što je tako. Moje iskustvo je neverovatno i dok razmišljam o svemu što sam prošao, što karijerno, što lično, životom u drugoj zemlji, imam samo najveće reči hvale.

Mogu reći da sam kroz ovaj program za ovo vreme napredovao lično i profesionalno više nego za 5 godina provedenih u Srbiji. Na žalost, ali i potpuno iskreno zaista je tako. Pored svih dobrobiti koje Srbija može da pruži, naša zemlja ostaje ograničena za mnoge stvari, pogotovu za mlade i ljude srednjeg profesionalnog senioriteta. U tim životnim fazama zaista je jako važno da ljudi istražuju, zavole određene oblasti i poslove, usavršavaju se i uče, a ujedno i doprinose kroz svoju radnu delatnost i angažman. U Srbiji to je sve manje moguće zbog loše i nerazvijene poslovne kulture, korupcije, partokratije, organizovanog sistemskog kriminala, koji crpi novac i siromaši državu dovoljno da ostaje uskraćena za najvažniji životni segment za sve njene građane i građanke – a to je dobar, kvalitetan i posao u struci nakon završenog formalnog obrazovanja.

Meni je ovaj program pružio upravo sve to – i prilike da učim na raznim stranama najrazličitije stvari od interesa, da imate supervizijsku i koučing podršku, priliku za umrežavanje i doprinošenje nečemu što je veće od vas, a okupljeno je oko suštinski dobrih vrednosti.

Meni su ovaj program i prilika na pomenutoj poziciji omogućile da se bavim dvema, naizgled teško povezanim oblastima, a to su ljudska prava i šumarstvo koje toliko volim. Moj posao spaja nauku, bavljenjem globalnim politikama iz klimatskih promena, šumarstva, poljoprivrede i ljudskih prava i druge tehničke ekspertize. Najizazovniji deo posla mi je upravljanje našim vebsajtom za šumske genetiče resurse, jer ovaj posao zahteva tehničko znanje za koje se realno nisam obrazovao. Međutim, organizacija mi je ponudila obuku i kontinuiranu podršku za ovu vrstu posla, koje je i dalje jako izazovno, s obzirom da upravljam čitavim jednim sektorskim vebsajtom Ujedinjenih nacija i FAO-a. Tu moraju da se ispoštuju različiti protokoli i standardi kvaliteta koji posao čine dodatno kompleksnijim i izazovnijim. Međutim, uz svu podršku i očigledne rezultate rada, mogu samo da budem dodatno motivisan da se trudim i učim nove stvari.“

Koji sve tipovi volontiranja uopšte postoje u okviru programa Ujedinjenih nacija?

 Branislav Trudić:   Program Ujedinjenih nacija za volontiranje je prilično velik i kompleksan program, s obzirom da je to međunarodni, globalni program volontiranja. Iako kompleksan, on je danas prilično dobro razvijen program koji angažuje volontere i volonterke različite dobi i ekspertize širom sveta i zaista svi koji ispunjavaju kriterijume raspisane prema pozivima i prođu selekciju, mogu da budu deo ovog programa. Super je što program prepoznaje tri različite dimenzije volontiranja – lokalni (eng. community volunteers), nacionalni (eng. national volunteers) i međunarodni (eng. international volunteers). Iako ima razlika u profesionalnom senioritetu između ove tri kategorije voluntarijata, njihova specifičnost se ogleda u suštinskim potrebama na različitim nivoima. Druga odlična stvar kod ovog programa je što prepoznaje i kategoriju omladinskih volontera i volonterki (eng. Youth volunteers) gde se regrutuju mladi različitog uzrasta za različite volonterske angažmane .

Treća stvar je da danas, pored klasičnog volontiranja na licu mesta u realnom vremenu, možete da volontirate za UN i online.“

Kako mladi i zainteresovani građani i građanke mogu da se prijave za učešće na ovom programu?

 Branislav Trudić:   „Što se tiče uključivanja na ovaj program, postoje vrlo dva jednostavna pristupa. Jedan sam već pomenuo i to je kroz pravljenje soptvenog profila na platformi i čekanja da vas neko iz UN volunteers kancelarije pronađe i pozove da uđete u proces selekcije, kao što se meni desilo (zato sam i rekao da je mene program skoro pronašao).

Drugi način je da odete na sajt programa koji sam isto tako pomenuo i pronađete tip voluntarijata koji vam najviše odgovara i prijavite se za tačno određeni raspisan poziv. Tačni uslovi za volontarijate su raspisani u samim pozivima i to je sada teško da vam tačno naznačim šta je to što treba da imate da biste bili konkurentan kandidat i kandidatkinja u procesu selekcije. Za međunarodne volonterske angažmane potrebno je da znate engleski i često još jedan zvaničan UN jezik na osnovnom nivou, kao i određen broj profesionalnog radnog iskustva.“

Koji su sve benefiti volontiranja za Ujedinjene nacije? Šta si ti sve dobio volontirajući na datoj poziciji?

 Branislav Trudić:   „Odakle da počnem! 😀 Ovo je zaista iskustvo za sva vremena! Radim u oblasti međunarodne diplomatije, gde kroz različite zadatke dajem aktivni doprinos u pripremi i kreiranju različitih globalnih politika, strategija i izveštaja. Zvuči pomalo dosadno, a zapravo i nije, jer sve to prati istraživanje i čitanje najnovije naučne literature, rad u međunarodnom timu ljudi i usavršavanje stranih jezika. Dobijate mogućnost da razvijate ličnu interkulturalnu osetljivost, veštine timskog rada i komunikacije, kreiranje različitih političkih dokumenata i politika, da usavršavate engleski jezik i učite bar još jedan nov strani jezik.

U okviru mog ugovora, imam na raspolaganju 1000 dolara za usavršavanje i učenje bilo koje vrste, a koje su u skladu sa planom rada koji ste prethodno razvili sa vašim supervizorom ili supervizorkom kada ste došli u mesto služenja. Ja sam dobio zaista jedinstvenu priliku da radim direktno u štabu organizacije u Rimu, gde ste okruženi hiljadama i hiljadama ljudi iz celog sveta, da sarađujete sa njima i učite od njih. FAO je centar svih zbivanja iz oblasti poljoprivrede i šumarstva, gde je svaki trenutak vredan pažnje i prisustva. UNV program vam omogućava mesečni novčani dodatak za život (eng. Monthly living allowance) što je u mom slučaju dovoljno za jedan sasvim pristojan život u Rimu. Imate potpuno pokriveno zdravstveno osiguranje koje neke zdravstvene ustanove u Rimu odavno prepoznaju i prihvataju i gde čak ne morate ništa da platite, a zdravstvena usluga je na vrhunskom nivou.

Kada dođete u vaše mesto služenja voluntarijata, čeka vas polaganje dosta ispita koje je UN razvio za potrebe svog kadra kako bi se što bolje pripremili za rad u organizaciji i naučili šta se od vas očekuje da poštujete i pratite. Kroz te ispite puno naučite, iako su neki malo više obimni od drugih. UNV vam pokriva bar dva puta godišnje sesije sa profesionalnim koučem koji vam može puno pomoći oko razvoja karijere i unapređenja performansi na poslu.

Sve ostalo dosta zavisi od opisa posla i tipa voluntarijata, kao i od supervizora ili supevizorke kojoj ste dodeljeni. Meni je lično najveći profesionalni benefit što imam priliku da učim i sarađujem sa fantastičnim supervizorom, koji mi je ujedno i mentor koji vrlo nesebično i posvećeno deli svoje znanje bez i jedne zadrške. Jako bih voleo da se kultura mentorstva u Srbiji daleko ozbiljnije i bolje shvata, pogotovu na fakultetima, gde se dešavaju kojekakvi slučajevi koji ne tako često prerastaju i u nasilje ka kandidatu ili kandidatkinji.“

Volontiranje kao tema je uvek zanimljiva, a možda ponekad o njoj ne pričamo sa dovoljno razumevanja ili informacija. Šta znači kada kažemo volontiranje?

 Branislav Trudić:   „Hvala ti puno što si postavila to pitanje. Mislim da je veoma važno da se o ovoj temi što više priča u Srbiji i da ljudi jednom za svagda shvate da sve što predstavlja društvenu delatnost u zajednici može biti podložno i konstruktivnoj kritici koja treba da je razvija. Takav slučaj je i sa volontiranjem, koje vrlo jednostavno i plastično predstavlja svaki oblik dobrovoljnog angažovanja u zajednici, na obostrano zadovoljstvo svih uključenih aktera u psrovođenje volonterske aktivnosti.

Za mene volontiranje i upravljanje volonterskim aktivnostima u zajednici predstavlja najteži oblik upravljanja ljudskim resursima u zajednici pogotovu za one instance koje ga organizuju, jer vi treba da nađete dovoljno motivisane ljude da pružaju svoju uslugu potpuno besplatno i kvalitetno i da obe strane budu zadovoljne i prepoznaju benefite u svemu tome. To nije ni malo lako. Meni je jako žao što u Srbiji kultura volontiranja nije toliko raširena, jer benefiti volontiranja zaista postoje i potpuno su očekivani, prirodni i ljudski.

Kroz volontiranje i interakciju sa zajednicom bilo koje vrste vi se razvijate na ličnom planu, a pritom stičete različite veštine, znanja i sposobnosti koje ne možete nigde drugde, a mnoge od njih su široko primenjive u životu.

Branislav Trudić

Kao moj primer upravljanja vebsajtom koji sam spominjao. Ma koliko me to nekad nerviralo i bacalo iz zone komfora, ja ću za ove dve godine služenja naučiti još jednu kompetenciju za koju nisam ni sanjao da ću ikada učiti, a primenjiva je svuda.

Volontiranje je zaista važno za sve nas, bilo da smo organizatori volontiranja ili pružaoci. Mnoge zemlje i kulture koje nisu toliko daleko u Srbije su sistemski prepoznale važnost volontiranja za razvoj mladih I šireg društva, te na lokalnom I nacionalnom nivou postoji visoko razvijena volonterska infrastruktura koju sad već građani i građanke prepoznaju kao svoju životnu obavezu I već u mladalačkom dobu se uključuju različite volonterske aktivnosti.

Pored toga što vas volontiranje učini kvalitetnijim čovekom, ono vas spremi i za period odraslosti koji je prepun izazova i tržište rada gde ste već u startu konkurentiji u odnosu na nekog ko nikad nije volontirao.

Danas je najveća opasnost u Srbiji tzv. zloupotreba volonterizma i u Srbiji ona zaista poprima najrazličitije oblike. Svi koji su odgovorni za te vrste zloupotrebe zaista nisu svesni koliko ozblijnu društvenu štetu prave kroz narušavanje reputacije same aktivnosti, zbog čega mnogi ljudi u startu imaju otklon ka tome, jer su čuli ili bili uključeni u volontersku aktivnost gde se njihovo investirano vreme i rad zloupotrebilo na najrazličitije načine.

Jedna od te vrste zloupotrebe od koje mi se svakako prevrće stomak je kada vi dozvolite da pri domovima zdravlja i drugim zdravstvenim ustanovama imate svršene mlade lekare i lekarke, često i sa specijalizacijom koji volontiraju godinama da bi došli uopšte do radnog mesta. Po meni to je već u startu veliki podsticaj korupciji u zdravstvu, jer imate iscrpljenog lekara koji je sa 35 godina dobio prvi posao sa inače mizernom platom posle godina i godina volontiranja. Nemojte me pogrešno shvatiti, ja mogu da razumem to, ali to ne znači da podržavam korupciju u zdravstvu ili bilo gde drugde. Svako na kraju dana ima izbor da učestvuje u tome ili ne. Ovakva vrsta zloupotrebe je teško krivično delo profesionalne zloupotrebe i na random mestu koje treba zakonom zabraniti i sankcionisati i omogućiti mladima da nakon završenog formalnog obrazovanja bilo koje profesije i zanimanja zaista počnu da zarađuju, privređuju i plaćaju porez nakon završenog formalnog obrazovanja.“

Kako izgledaju život i posao u Italiji – u Rimu?

 Branislav Trudić:   „Posao i život u Rimu su za mene dve potpuno odvojene stvari, i kada sam išao u prostorije FAO i kada radim od kuće. Ja svoj posao obožavam i zaista me svaki dan inspunjava na toliko različitih načina.

Život u Rimu je nešto potpuno drugačije. Ovaj grad je previše velik, haotičan i zagađen u svakom smislu za mene. Život u ovoj metropoli potpuno izaziva moj provincijalski novosadski senzibilitet, jer zaista kada uporedim Novi Sad i Rim, to je kao da upoređujete jednu jabuku sa celom njenom plantažom. Za mene je moj rodni grad Novi Sad zaista par zalogaja u kojima uživam, dok je Rim betonska džungla u kojoj je saobraćaj vrlo opasan i neorganizovan. Počeo sam da vozim bicikli u Rimu od kako je počela pandemija, ali je Rim jedan vrlo bike-unfriendly grad. Vozači automobila i drugih motornih vozila sun a vrhu lanca ishrane što bi rekli, dok su pešaci i biciklisti boranija. Šteta što je tako, ceo grad ne odiše amtosferom glavnog grada zemlje koja je najduže u Evropskoj Uniji. Mnoge stvari su zapuštene – od komunalnih usluga do higijene grada.

Dobra stvar je što ovaj grad ima svašta nešto da ponudi. Hrana je odlična, ima dragih i druželjubivih ljudi i za mene je kao interkulturalistu zaista divno da vidim da u jednom glavnom gradu Evrope živi malte ne ceo svet na jednom mestu. Kulturna ponuda je izvrsna i ima svašta za videti.“

Pročitaj i intervju: Da sam junak stripa, verovatno bih ličio Kortu Maltezeu, kaže strip scenarista Predrag Đurić

Koje ti je najbolje iskustvo, događaj, anegdota iz Rima?

 Branislav Trudić:   Ceo život u Rimu i posao u FAO su zaista najbolje iskustvo. Izlaženje iz zone komfora svaki dan je najbolje iskustvo. Rad u međunarodnom timu ljudi koji te poštuju i prepoznaju tvoje kompetencije i iskustvo je isto deo toga. Moj život u Rimu podrazumeva svakodnevno učenje na različite načine, te bih to svrstao u najbolji deo iskustva.

Imam jednu anegdotu od prošle zime. Postoji vrlo poznata i velika ulica u turističkoj zoni Rima i zove se viale Corso. Pre korone mi je u poseti bila majka te zime i mislim da je bio 2. januar 2020. kad smo odlučili da se prošetamo tom ulicom. Tom ulicom svakodnevno prođe preko više desetina hiljada ljudi, ali opet je šetnja moguća i to sa uživanjem. U jednom trenutku me neko zgrabio za ruku i već sam bio spreman za neki svoj improvizovani nindža potez samoodbrane. Koleginica i kolega sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu su me primetili u toj masi ljudi i zaustavili me da se pozdrave! Faca koju sam u tom trenutku imao je bila za neki filmski momenat – miks neverice i još veće neverice. Kada sam došao sebi, toliko sam im se obradovao, da smo bar jedno pola sata pričali u toj ulici. Verovatnoća da sretnete u toj gužvi nekog poznatog i dragog je izuzetno mala, a eto, meni se desila.“

Šta je br. 1 što si naučio ili shvatio živeći i radeći u inostranstvu, u Rimu?

 Branislav Trudić:   Celokupno iskustvo me je načinilo znatno samostalnijim i inteligentniji za život. Postao sam bogatiji za jedno neverovatno poglavlje u životu i stalno imam utisak da sam za ovih nepunih godinu i po dana prošao 4 različita života. Trebaće mi neko vreme da to sve sumiram i da se dobro izreflektujem na sve što sam prošao, pogotovo zaticanje u potpunom zaključavanju zemlje u martu prošle godine zbog korone. Za to je potreban ceo jedan poseban intervju. Postao sam svakako snalažljiviji i bogatiji za osnove još jednog stranog jezika.

Druga stvar koja mi je izuzetno značajna jeste to što me je čitav koncept života u Rimu, u multikulturalnom distriktu PIgneto, podstakao, izazvao lični interkulturalizam i međuetničku tolerantnost. Iako nisam fan međuetničke tolerantnosti, nego razumevanja i prihvatanja, moram da priznam da često imam izazova da razumem i prihvatim neke stvari u gradu i među ljudima i da nisam siguran koliko mi se dopadaju. I za ovo bi bio potreban jedan ceo intervju odvojeno.“

I kada se vraćaš u Srbiju? 😀

 Branislav Trudić:   „Nemam pojma pravo da ti kažem. Ako mi ne obnove ugovor ili ako ne dobijem nov, vraćam se krajem septembra jer mi tada ističe boravišna dozvola. Ako se desi nastavak rada za FAO, onda ću verovatno ipak doći na jesen na dve nedelje-mesec dana, čisto da pregledam zube i sredim neke stvari koje me čekaju za doktorat. Do tada se radujem i proleću i jeseni u Rimu, jer to ovde zaista ume da bude lepo.

Nešto se ne žurim natrag u Srbiju, pravo da ti kažem.

Branislav Trudić

Jedini razlog za moj duži boravak u Srbiji jeste svakako dobra i odgovarajuća poslovna ponuda koja me može tamo odvući. A pošto su šanse za to skoro nikakve i da imam približno dobru ill bar bolju platu u Srbiji od ove, nešto mi se baš i ne žuri natrag. Naravno, voleću da vidim porodicu i prijatelje, ali i ovo sa koronom bi trebalo da jenjava, te očekujem armiju mojih ljudi koji će mi dolaziti u posetu u Rim.“

Sadržaj/tekst ovog intervjua ne reflektuje i ne odražava stavove UNDP-UNV, FAO i drugih relevantnih međunaordnih organizacija. Svi stavovi, mišljenja i sadržaj su isključivo lično vlasništvo intervjuisanog, te ni jedna pomenuta instanca ne preuzima ni jednu vrstu odgovornosti za izrečeno i napisano i isključivo je odgovornost intervjuisanog. 

---

Želite da dobijate zanimljive članke od Storytellera u mejlu? Prijavite se za newsletter.