Vrooom: Erotizam je estetizacija seksualnog nagona

Vrooom je nedavno nastupio u Bačkom Petrovcu. Scenski koncert „Erotizam“, koji smo imali prilike, nas šačica, koja je odlučila da te subote, kada se obeležavala Evropska noć muzeja i galerija, a kao za inat, tu istu noć se održavao finale Evrovizije, dođe u Slovačko vojvođansko pozorište u Bačkom Petrovcu, nastao je pre nekoliko godina (2018.), ali ne gubi na aktuelnosti. Upravo zato pričamo sa muzičarem, kompozitorom i producentom Markom Grubićem, liderom grupe Vrooom. Pričamo virtuelno i baš tako smo hteli, i baš zato u razgovoru možete pronaći lektorske neispravnosti. 🙂

Ne znam da li da kažem, na sreću ili na žalost, scenski koncert „Erotizam“ jeste više nego (političko) društveno angažovan, i ima neki viši cilj i red bi bilo da se nešto u društvu menja. Ali… Ali hajde da idemo redom. Zašto i kako je kreiran ovaj koncert?

 Marko Grubić: Ne sećam se kako mi je pala na pamet ideja da pravimo tematski koncert sa videom, ali se sećam kako sam odabrao temu. U jednom trenutku sam osvestio da su tekstovi vezani za svu muziku koju volim, pisani neposredno ili posredno na jednu od tri teme: seks (oko 60% svih tekstova), politika (oko 35% svih tekstova) i neki oblik Weltschmertza (5%). Onda sam se zapitao imamo li mi sta da kazemo na neku od ove tri velike teme, pa sam zaključio da smo se politikom, odnosno eksplicitnim društvenim angažmanom već bavili u raznim pozorišnim predstavama, da imam osecaj da baš nikog ne zanima naš odnos prema veltšmercu i egzistencijalnoj melanholiji i da, s toga, ostaje seks.

Oukej, već nekoliko godina svirate, pevate, recitujete, pišete o erotizmu kao fenomenu koji je pre svega tabuizovan, i kontradiktoran. Šta je onda erotizam i da li imate osećaj / dokaz da se išta u ovom društvu menja, a zahvaljujući ovom koncertu, kada se radi o ovom fenomenu? Da li se on kao tema otvara, da li se menjaju vrednosti…i na koji način?

 Marko Grubić:  Od svih definicija erotizma, najdraža nam je ova: erotizam je estetizacija seksualnog nagona. Naravno da se zahvaljujući ovom koncertu (ili bilo kojoj drugoj umetnosti) u društvu nista specijalno ne menja. Setite se samo masovnosti društvenog aktivizma u pop kulturi s kraja šezdesetih, pa sve to nije uspelo da zaustavi ni jedan rat u maloj zemlji Vijetnam (taj rat je završen iz ko zna kojih razloga jedno pet, šest godina nakon Vudstoka, recimo).

Erotizam kao tema za razgovore i analize ne treba da se otvara. Prvo, taj fenomen suštinski izmiče definicijama, a drugo, što više analizirate ovu pojavu, to ona postaje manje uzbudljiva. No, lepo bi bilo da se društvo pobrine da tretira pravosudje i zdravstvo, recimo, kao poligone za trening sigurnosti, a erotizam i umetnost kao oblasti za trening slobode. Na žalost, imam utisak da je suviše često obrnuto. 

Sa ovim performansom, ako mogu tako da nazovem koncert Erotizam, nastupali ste na raznim mestima, na raznim događajima, i evropskim meridijanima. Kako publika reaguje na ono što čuje i vidi – da li ste primetili neke kulturološke razlike u „konzumaciji“ koncerta?

 Marko Grubić:  Jesmo nastupali na raznim mestima, dogadjajima meridijanima…, ali ne sa “Erotizmom”. “Erotizam” smo, sticajem okolnosti, do sada izveli samo pet puta (i uvek je reakcija bila ista). Plan je da “Erorizam” razvijemo u režirani koncert koga bismo često izvodili od sledećeg leta.

Gde je i šta radi, osim koncerta „Erotizam“, grupa Vrooom?

 Marko Grubić:  Nešto pre korona doba, počeli smo da nastupamo u novoj postavi, onda smo, naravno, zaustavljeni, i sada nastavljamo. Uz to, komponujemo muziku za razne pozorišne predstave i u predstavi “Jami distrikt” tu muziku izvodimo uživo.

Marko, Vi, ali i možemo reći Vrooom, komponovali ste muziku za jako puno pozorišnih predstava. Koje su Vam najdraže, odnosno koje su za Vas bile najveći kreativni izazov i zašto?

 Marko Grubić:  Najdraže su mi, naravno, predstave u kojima sam osim komponovanja, učestvovao i u koprodukciji: “Dogvil”, “Jami distrikt”, “Aplikacija Voland” i “Udarna vest”, a najveći kreativni izazov su verovatno predstave poput mjuzikla “Zona Zamfirova”, Pozorišta na Terazijama, jer je tu formalni zahtev bio najdalje mom senzibilitetu: ne volim brodvejske mjuzikle i jug Srbije pre vek, dva, baš nema veze sa okolnostima u kojima sam formiran. Mislim da deo uspeha ovog mjuzikla i leži u mudroj odluci reditelja da angažuje mene takvog i koreografkinju iz Slovenije, Mojcu Horvat, za priču o Zoni Zamfirovoj.

Koje je mesto savremene – alternativne – (muzičke) umetnosti u društvu Srbiji? Znam, jako uopšteno pitanje, ali još uvek iznervirana činjenicom što je toliko malo ljudi došlo na koncert u Petrovac postavljam ovo pitanje. I šta ćemo s – ne s time, kao Konstakta,- već šta ćemo sa tim saznanjem da nas populizam, konzumerizam i ne znam koji još -izam, a da nije erotizam, guši?

 Marko Grubić:  Pa….usudio bih se da zaključim iz ovog pitanja da konzumerizam i populizam guši Vas (i žao mi je zbog toga:)), ali, sa druge strane, mislim da ogroman broj ljudi u tome što Vi kvalifikujete kao “populizam” i “konzumerizam” iskreno uživa, tako da nema globalnog problema:) Konkretno, na zadatom primeru, glavni razlog maloj poseti “Erotizma” u Bačkom Petrovcu je činjenica da se u isto vreme odvijalo finale Evrovizije. To što je meni Evrovizija dosadna, nikako ne znači da ogroman broj ljudi nije iskreno te večeri uživao prateći pomenutu priredbu. Krajnje lično i subjektivno, imam utisak da civilizacijski gotovo sve napreduje, osim muzike, a ja se bavim baš muzikom. Kakva neslana šala sa nebesa:)