Zagađenje vazduha kao zdravstveni problem

Zaštita životne sredine je uslov našeg zdravog života i opstanka, a jedan od najčešćih i najopasnijih ekoloških problema današnjice je zagađenost vazduha, koja prelazi sve moguće granice tolerancije i ima veliki negativan uticaj na zdravstvene probleme građana.

Kako pulmolozi tvrde, problemi se javljaju još u prenatalnom periodu, kod novorođenčadi, trudnica i ostalog stanovništva, a najčešći su u pitanju alergije, sinusi, bronhitis, astma, hronično – opstruktivna bolest pluća, invaliditet pa sve do kancera. Posebno ukazuju i opominju da povećanu sklonost ka pomenutim oboljenjima imaju pušači.

Srbija je vodeća u Evropi po stopi smrtnosti od aerozagađenja, dok u svetu zagađenje vazduha izaziva oko sedam miliona prevremenih smrti godišnje.

Neophodno je da građani budu svesni i u svakom trenutku znaju kolika je zagađenost vazduha, a tu mogućnosti imaju prateći vrednosti zagađenja na meračima, preko aplikacije AirCare, koju je inicijativa „Ne davimo Beograd“ pokrenula pre dve godine.

Prema rečima Grupe za ekologiju “Ne davimo Beograd”, vazduh je trenutno u kategorijama – dobar, umeren i loš. Razlozi za pomenuto popravljanje stanja vazduha su prestanak grejne sezone, kao i vremenske prilike (ukoliko je vreme vetrovito, vazduh je čistiji). U toku grejne sezone (od oktobra do maja), vazduh je u kritičnim zonama – crvenoj i ljubičastoj, što znači da je opasan, odnosno, izuzetno lošeg kvaliteta.

„Ali, takav može biti i leti, kada, recimo, izbije požar na deponiji u Vinči – tada zagađenost zahvata ceo grad i traje danima, a disanje je dodatno otežano zbog visokih temperatura“, dodaje Grupa NDBG.

Pored Beograda, među najzagađenijim gradovima Srbije su Bor, Smederevo i Pančevo, a oko 2,5 miliona građana Srbije živi u oblastima u kojima je nivo zagađenosti vazduha daleko iznad granica normale.

Prema nivoima zagađenja, postoji šest zona – zelena, žuta, narandžasta, crvena, ljubičasta i bordo. Kvalitet vazduha u zelenoj zoni ocenjuje se kao „zdrav“, dok je u bordo zoni „opasan“.

Zagađenje je registrovano u svim senzorima i satelitskim snimcima, a možemo ga videti i udisati. Od 2019. godine, kada je uspostavljen građanski sistem monitoringa kvaliteta vazduha, u Srbiji je stanje nepromenjeno. Zagađenje je isto, ako ne i gore u pojedinim delovima zemlje.

„U Beogradu i Srbiji postoje merne stanice Agencije za zaštitu životne sredine koje mere zagađenost vazduha. Broj tih stanica je još uvek nedovoljan i njihovo održavanje nije na potrebnom nivou, ali se slika o stanju vazduha može steći i na osnovu postojećeg broja mernih mesta, što svake godine pokazuju i izveštaji koje objavljuje SEPA (Agencija za zaštitu đivotne sredine). Stanice mere nekoliko zagađivača – čestice PM 2.5, PM 10, sumpor-dioksid, azot-dioksid, ugljen-monoksid i ozon.  

Preporučujemo i tekst: Stručnjakinja u oblasti zaštite životne sredine Ivana Maleš podseća da se u cirkularnoj ekonomiji ne radi o reciklaži

Katastrofalno stanje vazduha prethodnih godina, zatim nedostupnost i nepotpunost informacija primorali su građane da uzmu učešće u praćenju i rešavanju ovog problema. Veliki broj građana sada je u mogućnosti da prati vrednosti zagađenja na meračima u svojim domovima. O tim podacima, pored zvaničnih, javnost se može obavestiti preko aplikacije AirCare, koju je inicijativa Ne davimo Beograd pokrenula pre dve godine“, objašnjava Grupa NDBG.

Najveći zagašivači su PM10 i PM2.5 čestice, sumpor-dioksid, termoelektrane, toplane, individualna ložišta (drva i ugalj koji se koriste za loženje u industriji i domaćinstvima jedan od najčešćih uzroka zagađenja), saobraćaj (svaki drugi automobil u Srbiji je ozbiljan zagađivač) i razni industrijski pogoni.

Pomenuta zagađenja pogađaju sve građane, zbog čega prvenstveno treba da budemo društveno odgovorni prema sebi i drugima. Za početak, drva i ugalj možemo zameniti gasom ili strujom, automobil biciklom ili pešaćenjem, a industrijske pogone graditi van naseljenih područja.

Na pitanje kako prepoznati zagađen vazduh, Grupa NDBG odgovara: “Zavisi od polutanata, ali najčešće je prekomerno zagađen vazduh lako prepoznati jer ima izuzetno neprijatan miris i vidljiv je. U kombinaciji sa smogom, predstavlja još veću opasnost po zdravlje. Da bi ljudi bili sigurni u to kako svoje ponašanje da usklade sa trenutnim nivoom zagađenosti, preporučujemo da provere podatke na aplikaciji AirCare. Usled netransparentnosti informacija od strane institucija i smatrajući da je posebnu pažnju potrebno posvetiti deci, Inicijativa Ne davimo Beograd je pozvala Ministarstvo prosvete, rukovodstva škola i vrtića da se sve školske aktivnosti na otvorenom otkažu u vreme prekomerne zagađenosti.“

U Srbiji umre oko 6,600 ljudi od posledica zagađenosti vazduha

Srbija i Bosna i Hercegovina su najzagađenije države Evrope. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine u Srbiji umre oko 6.600 ljudi od posledica zagađenosti vazduha, a u Evropi i više od pola miliona. Takođe, Srbija je i među prvih 10 zemalja u svetu sa najvećom smrtnošću zbog aerozagađenja.

Zagađivači vazduha najviše pogađaju respiratorne tj. disajne organe, a u poslednje vreme pokazuje da je sve više povezan i sa kardiovaskularnim bolestima.

Prema rečima pulmologa, najmanje čestice PM2.5 dolaze do najsitnijih delova pluća, dovode do kašlja, osećaja nedostatka vazduha i do ozbiljnih plućnih oboljenja, kao što je već pomenuto – hronična opstruktivna bolest pluća, emfizem pluća, bronhijalne astme i karcinom. Pored toga, sve pomenuto je praćeno i raznim čestim infekcijama, alergijama, upalom pluća itd.

O svojoj dugogodišnjoj bolesti pluća, govori nam J.Ž. iz Beograda.

Na pitanje koliki joj je kapacitet pluća, odgovara: „U zadnje vreme malo se popravio, inače je spirometrija bila 27, 25 najniža, da se i doktor sam čudio kako preživljavam. Zato sam morala da budem na kiseoniku i infuzijama po sedam do deset dana. Hvala bogu, u zadnje vreme mi se popravilo jer koristim sve više prirodu, šume, selo, planine kad god mi se pruži mogućnost.“

Koliko teško podnosi/udiše zagađen vazduh u Beogradu, govori nam da jedva uspeva da se popenje na prvi sprat svoje kuće.

„Pored svega, imam i alergije na sve polene, tako da je kontradiktorno – koliko god da mi odgovara svež vazduh, toliko mi i ne prija. Probala sam Prolom banju koja mi jako prija, međutim, nažalost država nam ne omogućava da idemo besplatno,“ navodi J. Ž.

Zagađenje vazduha može prouzrokovati i kardiovaskularna oboljenja: poremećaj srčane funkcije, infarkt miokarda, angina pektoris, povećan krvni pritisak, arterioskleroza itd.

Teški metali olova i žive su opasni za nervni sistem odraslih, a posebno dece – sniženo mentalno funkcionisanje, oštećenje govornih sposobnosti, agresivnost, depresija, poremećaj spavanja, dok kod odraslih može doći do raznih upala nervnog tkiva, glavobolja, uznemirenosti, depresije, moždanog udara, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.

Kako ukazuju određena istraživanja, razvoj pluća kod dece, izložene zagađenju vazduha od teškog saobraćaja, može buiti usporen i do 14 odsto.

Utvrđeno je da su Beograđani izloženi riziku od kancera zbog koncentracija arsena i hroma u vazduhu. Arsen dolazi iz obrenovačkih termoelektrana, a hrom može da se poveže sa železarom u Smederevu.

Sve gore navedene činjenice moraju znati svi, zbog rizika po svoje zdravlje i zdravlje svoje dece, kao i celokupnog stanovništva.

„Rešenje za ovaj problem jeste hitna promena zvanične politike o životnoj sredini, poštovanje zakona, ali i donošenje planova zaštite vazduha, koji bi bili važeči za sve građane. Ne davimo Beograd već nekoliko godina insistira na merama koje je potrebno neodložno usvojiti da bi se zagađenost vazduha smanjila. Tako, u prvom redu, ističemo: prestanak upotrebe uglja i prelazak na obnovljive izvore energije, redukciju grejanja na gas, ukidanje individualnih ložišta, kontrolu industrijskih zagađivača, korišćenje javnog prevoza i promociju biciklističkog saobraćaja“, naglašava Grupa NDBG.

Mnogi stručnjaci se slažu da ovo predstavlja civilizacijski problem i za njegovo rešavanje neophodna ključna politička volja i duži vremenski period. Građani treba da nastave da budu glasni i aktivni, zahtevajući zdravu životnu sredinu.

U Srbiji trenutno postoji nekoliko organizacija i udruženja koja se bave zaštitom sredine u kojoj živimo, među kojima su:

• Eko Straža,
• Tresh Hero,
• Nije blam,
• Očisti kraj i dr.

Trenutno učestvuju u kampanji „Zavrni rukave“, sa ciljem da dođemo do dana kada ćemo očistiti celu zemlju. Estonija je npr. 2008. godine očistila celu zemlju, ali je na raspolaganju imala podršku države, vojske i preduzeća, što Srbija u ovom trenutku nema.

Prema saopštenju Evropskog fonda za Balkan, prethodna tri meseca kampanja “Ujedinjeni Balkan za čist vazduh”, okupio je više od 520 organizacija, pojedinaca i eksperata, kako bi informisali stanovnike Zapadnog Balkana o uzrocima, posledicama i mogućim rešenjima za poboljšanje kvaliteta vazduha.

Najvažnije je da „udišemo čist i zdrav vazduh“!

Pored toga, usmereni su ka informisanju o problemu zagađenosti vazduha i traženju rešenja, kako bi se zagađenje smanjilo i poboljšao kvalitet vazduha na Zapadnom Balkanu.

U našoj zemlji izostaje ozbiljno interesovanja zvanične politike za zagađenost vazduha, koje je neophodno za rešavanje ovog problema.

„Evropska zajednica redovno beleži propuste Srbije. Upravo zbog prekoračenja nivoa zagađenja sumpor-dioksidom u 2018. i 2019. godini, protiv Srbije je prošle zime ponovo pokrenut postupak Evropske energetske zajednice“, dodaje Grupa NDBG.

Kada je u pitanju aktivnost države po ovom pitanju, postoje neki od koraka koji su preduzeti. Gradski zavod za javno zdravlje napravio je plan mera za Beograd od 2021. do 2031. godine, koje se odnose na poboljšanje voznog parka javnog prevoza, izgradnju metroa, podsticanje pešačkog i biciklističkog kretanja, gašenje kotlarnica gde god je moguće, kao i uvođenje subvencija ili olakšica za zamenu neefikasnih kotlova.

Na republičkom nivou, država je usvojila izmene pravilnika kojim se omogućava smanjenje cene priključka na gas za domaćinstva i do 50 odsto, kao značajan korak da građani masovnije prelaze na upotrebu gasa. Takođe, raspisana su i tri konkursa za lokalne samouprave za subvencionisanje zamene individualnih kotlarnica i onih u javnim ustanovama,kao i za pošumljavanje.

Pojedini državni postupci koja su najavljivani u poslednje vreme su i povećanje budžeta za četiri milijarde dinara, a ukoliko poslanici usvoje ovaj predlog, Ministarstvo zaštite životne sredine raspolagaće sa 12,3 milijarde dinara u 2021. godini, što predstavlja najveća ulaganja u oblast ekologije do sada.

Poslanici Narodne skupštine Republike Srbije usvojili su četiri zakona iz oblasti rudarstva i energetike, uključujući dva nova zakona – Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije i Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, kao i izmene i dopune dva zakona – Zakona o energetici i Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, navodi se na sajtu Vlade.

Odnos državnih i gradskih institucija je rizičan po zaštitu životne sredine jer se pod njihovim okriljem često otimaju i uništavaju zelene površine, šume, zagađuju se reke i vazduh, što predstavlja novi ekocid.

„Naša Inicijativa za čist vazduh, kao i celokupan Program pokreta, ističu niz rešenja, koja su zasnovana na očuvanju životne sredine, idejama o održivom razvoju i potrebi stvaranja dobrog i zdravog grada u kojem nema mesta ekocidu“, zaključuje Grupa NDBG.

Želite da dobijate zanimljive članke od Storytellera u mejlu? Prijavite se za newsletter.

Politiku zaštite životne sredine obavezuju međunarodne konvencije, ali je problem što Srbija ne poštuje i ne ispunjava ni svoje propise. Kako bi se rešili ili makar ublažili ekološki problemi, neophodna je saradnja vlada, lokalnih vlasti, civilnog druđtva i građana. A naša država je nema…

Magdalena Ivanović