Društvo REFLEKTOR

Zahvaljujući zanatskoj proizvodnji u Kisaču se pravi unikatno pivo, a u Novom Sadu džin

Tri velike posude, napravljene od inoxa kod majstora u Bačkom Petrovcu, omanja prostorija, smeštena odmah iza garaže u Kisaču i ljubav prema originalnom i kvalitetnom pivu. To je bilo potrebno Marijanu Pavlovu i Janku Hrćanu da započnu proizvodnju zanatskog piva i otvore pivaru “Imaginarium Cornix”. 

Prethodno su učili kako se pravi pivo i eksperimentisali, pa su pivo kuvali u malom loncu na šporetu uz dodavanje osnovnih sastojaka, zatim voća i biljaka, tražeći najbolje ukuse. Oko 370 recepata kasnije, odlučili su se za sedam koji su poneli etiketu pivare Cornix i o kojima svoj sud mogu dati svi ljubitelji zanatskog piva. 

🎧 Poslušajte REFLEKTOR, Storytellerov podkast, u kojem svake druge srede govorimo o preduzetništvu i dobrim poslovnim idejama na lokalu. 👇

“Probavali smo sve. Sve voće koje možete da zamislite, a kod nas može da se kupi, sve smo probali. Kombinovali smo ananas, mango, sušeni hibiskus, spanać, koprivu, neverovatan je opseg ukusa koji se može postići” – priča Marijan Pavlov.

Iako su se poigravali sa sastojcima, na kraju su zadržali samo hmeljne ukuse.  Za proizvodnju piva koriste pet sorti hemlja, od koje se tri uzgajaju u Bačkom Petrovcu. 

Postupak proizvodnje je već dobro poznat. Kuvanje traje jedan dan, a onda ide period odležavanja kada se u smesu ubacuje kvasac koji vrši fermentaciju. U zanatskim pivarama prave se “pale ale” piva, kod kojih se koriste kvasci gornjeg vrenja, pa fermentacija traje kraće i već nakon dve do tri sedmice pivo je spremno za upotrebu. 

“Da bi kvasci mogli da odrade fermentaciju, potrebna je kontrolisana temperatura od 18 do 21 stepen. Nakon toga, pivo može da se konzumira i tada ima najbolji ukus. Ako stoji duže, intenzitet aroma počinje da slabi” – objašnjava Marijan i ističe da dobrog zanatskog piva nema bez higijene i potpuno sterilnih uslova, jer i najmanja nepažnja može da pokvari boju, izgled ili ukus. 

“Mi nismo nijednu turu piva bacili, niti nam se pokvarila. Potrebna je velika pedatntnost” – govori naš sagovornik. 

Cornix pivara iz Kisača: Poigravanje sa ukusima i sastojcima je sastavni deo zanatske proizvodnje piva/foto: privatna arhiva

Upotreba prirodnih sastojaka i raznovrsnost ukusa doprinose popularnosti zanatskog piva i svako zasigurno može pronaći ono što odgovara. Marijan kaže da to jesu jaka, aromatična pića i da su ljudi uglavnom naučili na tradicionalne ukuse, pa ih treba navići na nešto novo. Bez želje da proširuju proizvodnju, postavili su cilj da u sredini u kojoj žive ljudima približe zanatsko pivarstvo. 

“Hteli smo pivo da plasiramo samo na lokalu, Bački Petrovac, Kisač i okolna sela. Zato smo pivari i dali ime Cornix, jer to na latinskom znači vrana, a ovde se oduvek govori da su Petrovčani krućjari, a Kisačani vranjari” – priča Marijan.

Zanatska proizvodnja pića često počinje u kućnim uslovima

Otvaranje zanatskih pivara mnogi vide kao dobru preduzetničku zamisao. Za Marijana i Janka je više hobi. Izazov je bio osmisliti prave recepte, a sada je kuvanje već rutina. Ostaje im da uživaju u čaši dobrog piva, druže se i dele iskustvo sa drugim proizvođačima. Marijan kaže da svako ko poželi da nauči kako se pravi pivo, ima gde da dobije savet i pomoć.

Ideja da se proizvodi malo, ali kvalitetno prenela se i na ostala alkoholna pića, pa kraft scena postaje sve bogatija. Do pre šest godina u tek dve-tri male destilerije proizvodio se zanatski džin, a danas već ima oko 20 brendova. 

Jedan od prvih nastao je u Novom Sadu iz želje trojice prijatelja da se bave preduzetništvom. Razmišljanje o ideji čime bi mogli da se bave dovelo ih je do proizvodnje džina i na tržištu se našao brend Džinović.

“O džinu smo znali kako se konzumira, gde se primenjuje, odnosno tu koktel kulturu. O samoj proizvodnji bukvalno ništa, tako da je želja za proizvodnjom prevladala znanje” – počinje priču Marin Jovanović, direktor, sada već startapa Džinović.

Džin – piće koje odlično ide uz koktele, a osnovni sastojak mu je kleka/foto: Džinović

Osmisliti originalnu recepturu bio je sledeći korak. Tada je, kaže Marin, i sreća umešala prste, jer se ekipi pridružio tehnolog, koji je imao dovoljno znanja i istančan ukus da osmisli četiri recepta. 

“Dva smo odmah radili i kako je tada zapisano, evo posle četiri godine i dalje te recepte koristimo nepromenjene. Kada pričamo sa kolegama, oni kažu da i po šest meseci traje pravljenje recepture po njihovom ukusu. Tako da ne znam da li treba da se hvalimo da smo mi iz prve dobili pravi recept” – govori Marin za Storyteller.

Proizvodnja džina je jednostavna, a broj ljubitelja raste

Svaki proizvođač džina za svoj proizvod može da kaže da je unikatan, jer se recepti razlikuju, bez obziran što su glavni sastojci isti. Postoje čak i vrlo stroga pravila od čega i kako se pravi džin. Najvažnije, mora da sadrži kleku i to je ukus koji treba da preovlađuje. 

“Kada nosite svoj džin u laboratoriju da dobijete potvrdu o ispravnosti proizvoda, to piće mora da sadrži kleku. Nepisano je pravilo da sadrži i seme korijandera, začin koji se ljubi sa klekom, a sve ostalo je proizvod mašte i sposobnosti tehnologa ili onoga ko je zamislio kakav ukus taj džin trega da ima” – kaže Marin Jovanović.

Etiketa Džinović za sada ima dve varijante – floral i herbal. Koriste svežu nanu, ruzmarin, lavandu, cimet, muskatni orah, šafran i niz drugi sastojaka. Godišnje proizvedu oko 2000 flaša, a prodaju su usmerili uglavnom na ugostiteljske objekta u Novom Sadu, a česti su posetioci i noćnih bazara. Marin kaže da popularnost džina i kod nas raste, otuda i sve veći broj zanatskih proizvođača. 

“Ono što nas vezuje za Novi Sad su i simboli kojima smo obeležili i samu etiketu, to je brojčanik sa Petrovaradinske tvrđave. Naziv označava da smo iz Srbije. Razmišljali smo, ako je džin iz Srbije i ako mu je to ime, prezivao bi se na ić ili vić, pa je onda Džinović” – objašnjava Marin.

O autorovi/ke & O autoru/ki

Brankica Matić

Banjalučanka iz Novog Sada. Planirala da se bavim nečim drugim, ali me novinarstvo pronašlo. Uporni optimista. Volim da pišem i "ispravljam krive Drine".

Pridaj komentár & Dodaj komentar

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.