Signal za depolitizaciju manjinskih saveta, njihovi predstavnici nezadovoljni (2/2)

Depolitizacija ili departizacija NSNM  u statusu quo?

Nacionalni saveti nacionalnih manjina se često posmatraju kao potencijalni plen (manjinskih) političkih stranaka zarad ostvarivanja direktne kontrole nad njihovim radom, ali i u tokovima novca. Upravo zbog toga je pitanje depolitizacije i departizacije jedno od najosetljivijih a ujedno i najproblematičnijih pitanja u vezi sa delovanjem nacionalnih saveta nacionalnih manjina i autonomnošću njihovog položaja.

Predložen nacrt zakona o NSNM je konačno ovaj problem identifikovao kroz predloženi član 7a, koji govori o tome da član NSNM neće moći da bude član organa političke stranke, ni funkcioner, odnosno imenovano lice u organima državne, pokrajinske i lokalne uprave, odnosno samouprave. S druge strane, pak, u predloženom legislativnom dokumentu ostao je nepromenjen način izbora članova NNSNM, odnosno predlaganja izborne liste, gde i dalje listu mogu da predlože grupe građana, ali i manjinske političke partije.

„Rešenje koje se odnosi na nespojivost članstva u nacionalnom savetu sa članstvom u organu političke stranke omogućava depolitizaciju samo u formalnom smislu, budući da je nemoguće uticati na to dali je neki član nacionalnog saveta ujedno i član, odnosno simpatizer neke od političkih partija, ali u određenoj meri, ova odredba zakona šalje signal o potrebi depolitizacije Nacionalnih saveta,“ mišljenja je Milan Antonijević, predsednik Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM.

„Članom 7A su predložene i određene mere koje imaju za cilj sprečavanje spoljnih političkih uticaja izvan korupsa samih nacionalnih manjina. Dosadašnja praksa je pokazala da postoji veliki interes političkih subjekata da vrše uticaj na nacionalne savete, odnosno da ostvare direktnu kontrolu nad njihovim radom,“ kaže Ana Tomanova Makanova, predsednica Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. „Pojedine liste i  pojedini članovi aktuelnog saziva Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine su  u toku celog mandata bili izloženi neprihvatljivim političkim pritiscima, ucenama i pretnjama što prevazilazi okvire Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i zadire  u pitanja zloupotrebe vlasti, zakonitosti i funkcionisanja pravne države a ponekad i krivične odgovornosti. Zbog svega nevedenog smatramo da predložena rešenja neće sprečiti političke uticaje. Da bi se uspešno rešio problem depolitizacije i departizacije nacionalnih saveta potrebno je da se problem sagleda u mnogo širem kontekstu, koji podrazumeva doslednu vladavinu prava, nezavisan položaj sudova, promenu celokupne društvene i političke kulture u skladu sa demokratskim principima savremenog društva.“

Pojedini nacionalni saveti izražavaju oštru kritiku na račun pokušaja da se ovaj princip uvrsti u zakon, naročito onaj deo koji se odnosi na članstvo u političkoj stranci nacionalne manjine, koji je pre svega je suprotan Ustavu, Zakonu o političkim strankama, samom Zakonu o nacionalnim savetima, ali je očigledno i „u konfliktu sa zdravim razumom“, kažu u Bošnjačkom nacionalnom savetu .

„Ustav Republike Srbije jemči jednako svima da mogu da biraju i budu birani te da  je izborno pravo opšte i jednako. Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, političke stranke nacionalnih manjina utvrđene su kao jedan od ovlašćenih predlagača izborne liste za izbor članova nacionalnih saveta. Zakonom o političkim strankama propisano je da politička stranka nacionalne manjine je politička stranka čije je delovanje, posebno usmereno na predstavljanje i zastupanje interesa jedne nacionalne manjine i zaštitu i unapređenje prava pripadnika te nacionalne manjine,” napominje dr Sulejman Ugljanin, predsednik Bošnjačkog nacionalnog saveta  i dodaje:

“Potpuno je apsurdno jednog od ovlašćenih predlagača izborne liste, na taj način, uslovljavati, strukturom izborne liste ili bilokom pripadniku nacionalne manjine uskratiti pravo da bira i bude biran. Sporni predlog predstavlja presedan u pravnom poretku ove države, bez uporišta u Ustavu ili bilokom drugom važećem propisu.”

Nacrt ovog zakona uvodi nespojivost funkcija, odnosno poslova, što YUCOM ocenjuje kao pozitivan pomak, budući da se već godinama susrećemo sa slučajevima da su vodeći ljudi saveta ujedno i funkcioneri u organima državne uprave ili lokalne samouprave. „Pored mogućih slučajeva sukoba interesa, dolazi i do pogrešne percepcije da neke stvari koje obavlja država ili JLS ustvari radi nacionalni savet i obrnuto,“ objašnjava Milan Antonijević.

Pitanje posebnih biračkih spiskova

Praksa je pokazala da održavanje ažurnosti posebnih biračkih spiskova u koji mogu da se upišu pripadnici nacionalih manjina čime stiču pravo da glasaju, odnosno biraju i budu birani na izborima za manjinske nacionalne savete nije efikasno. Upravo zbog toga se od novelizacije Zakona o nacionalnim savetima, koji uređuje ovu oblast (dok vođenje i ažuriranje posebnih biračkih spiskova jeste u kompetenciji Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu), očekivalo mnogo.

Mađarski pokret  je u svom saopštenju na kraju godine 2017. ocenio “da se nacrtom izmena i dopuna zakona nije napravio ni pokušaj u pravcu da se ispravi najveći nedostatak važećeg zakona u pogledu održavanja ažurnosti posebnog biračkog spiska nacionalnih manjina. Time je pokazano da se i dalje ne smatra zadatkom države da podstiče mlade koji pripadaju manjinskim zajednicama i koji su, sticanjem punoletstva, stekli i biračko pravo, da, na bazi dobrovoljnosti, podnesu zahtev za upis u poseban birački spisak svoje zajednice”, ocenjuje se u saopštenju.

Milan Antonijević iz YUCOM-a je na stanovištu da podsticanje pripadnika nacionalnih zajednica da se dobrovoljno upišu u posebni birački spisak treba da spada pod obaveze koju NSNM treba da preuzmu na sebe, posebno kada se radi o mladim pripadnicima nacionalnih manjina i njihovoj participaciji. „Postojanje zakonske odredbe bi svakako predstavljalo pozitivan korak. Nedavno istraživanje koje smo sproveli sa Misijom OEBS-a u Srbiji pokazalo je da polovina mladih ispitanika upisana u poseban birački spisak i upoznati su sa činjenicom da se upis vrši isklјučivo na lični zahtev, kada se ispune opšti uslovi za sticanje biračkog prava propisani zakonom. Istraživanje pokazuje da se isticanjem potrebe i neophodnosti uključivanja mladih u rad nacionalnih saveta mladi moraju motivisati da učestvuju na izborima. Prepoznaje se nedovoljna informisanost u pogledu načina na koji mogu da se aktiviraju, ali i volja da se uključe ukoliko bi postojala adekvatna inicijativa,“ navodi naš sagovornik.

Pitanja posebnih biračkih spiskova i održavanja njihove ažurnosti nije u kompetenciji nacionalnih saveta mada su u direktnoj vezi sa pitanjima njihove reprezentativnosti i legitimnosti. Vođenje i ažuriranje posebnih biračkih spiskova je u kompetenciji državnog organa, odnosno Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Pravo na upis u posebne biračke spiskove nacionalnih manjina je zasnovano na principu dobrovoljnosti i spadaju u kontekst osnovnih ljudskih i manjinskih prava.

„Činjenica da Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manina ne daje nacionalnim savetima nacionalnih manjina nikakve kompetencije po ovom pitanju može da stvori određene nedoumice. Pre svega se to odnosi na samo pitanje ažuriranja biračkih spiskova, ali i političke zloupotrebe prava svakog pojedinca da se dobrovoljno upiše u poseban birački spisak određene nacionalne manjine.  Nacionalni saveti nacionalnih manjina mogu u ovom trenutku samo da se posvete edukativnim i motivacionim kampanjama koje mogu da objasne princip i značaj upisa u posebne biračke spiskove,“ objašnjava Ana Tomanova Makanova.

Prema Bošnjačkom nacionalnom savetu, i postojeći postupak neposrednih izbora za članove nacionalnih saveta sadrži niz nepravilnosti i u  suprotnosti je sa članom 52. Ustava.

„Izborna pravila prilikom sprovođenja neposrednih izbora za izbor članova nacionalnih saveta u nepovoljan položaj stavljaju predlagače izbornih lista koje učestvuju na izborima za nacionalne savete u odnosu na predlagače izbornih lista u izbornim procesima za izbor narodnih poslanika, pokrajinskih poslanika i odbornika u jedinicama lokalne samouprave. Taj nepovoljan položaj naročito se ogleda u uskraćivanju prava predlagačima izbornih lista za punopravno članstvo u organima za sprovođenje izbora, ali i u pogledu finansiranja troškova izborne kampanje iz državnog budžeta. Još jedna od nepravilnosti jeste ta što nadležno ministarstvo i RIK nisu do danas obezbedili potrebne tehničke uslove kako bi zainteresovani pripadnik nacionalne manjine  proveru upisa u poseban birački spisak mogao izvršiti elektronski preko zvaničnog sajta ministarstva i Republičke izborne komisije,“ naglašava Sulejman Ugljanin.

Manjinsko obrazovanje, kultura i mediji u odnosu na ponuđenu novelizaciju Zakona o NSNM

Sagovornici Storytellera se slažu da predlogom zakona u domenu kulture i obrazovanja nisu odstranjeni neki od osnovnih problema, koji proizilaze iz sadašnje dikcije zakona, odnosno iz odluka Ustavnog suda. „Kada je u pitanju oblast kulture, pitanje proglašenja ustanova kulture za ustanove od posebnog značaja za određenu nacionalnu manjinu uslovljeno je voljom osnivača te ustanove, što nikako ne bi smeo da bude slučaj ako se uvaži činjenica da je oblast kulture jedna od četiri oblasti u kojima je pripadnicima nacionalnih manjina garantovano pravo na samoupravu. Učešće u upravljanu ustanovama kulture i dalje je na istom nivou, iako je postojeća rešenja trebalo unaprediti i u drugim segmentima kada je oblast kulture u pitanju,“ objašnjava Sulejman Ugljanin.

Ana Tomanova Makanova dodaje da u ustanovma kulture od posebnog značaja nacionalni saveti predlažu najmanje jednog člana upravnog odbora, daju mišljenje o predloženim članovima upravnog odbora i daju mišljenje u postupku izbora direktora ustanove. „Ovde je neophodno naglasiti da nacionalni saveti više ne daju saglasnost, već samo mišljenje koje nema pravno obavezujući karakter. Na taj način je u znatnoj meri obesmišljen sam institut institucije od posebnog značenja za nacionalnu manjinu. A slična situacija je i u oblasti obrazovanja.“

U oblasti obrazovanja u predlogu za izmene Zakona o nacionalnim savetima postoje određene pozitivne novine koje se po rečima naših sagovornika pre svega ogledaju ponovnom uvođenju instituta ustanova od posebnog značaja i uslovima za njihovo proglašavanje, kao i mogućnosti nacionalnog saveta da u jedinici lokalne samouprave u kojoj se zbog nepovoljnih društvenih procesa pripadnici nacionalnih manjina moraju posebno zaštiti garantovanjem posebnih prava, jednu osnovnu školu da proglasi za ustanovu od posebnog značaja.

„Međutim, mnoga druga rešenja iz oblasti obrazovanja ostala su gotovo identična. Zakon i dalje ne daje pravo nacionalnim savetima da predlože makar jednog člana školskog odbora u školama u kojima se jezik nacionalne manjine ne izučava u većini odeljenja. Predlogom za izmenu nije uvršteno rešenje kojim bi se omogućila debolokada odobravanja planova i programa i štampanje udžbenika za predmete od posebnog značaja koji se već nekoliko godina ne odobravaju i deca ih ne mogu koristiti u nastavi. Bošnjačka deca u Sandžaku su naročito pogođena ovakvim stanjem jer nadležna prosvetna tela osporavaju, između ostalog, korišćenje termina Sandžak u udžbenicima čime duboko zadiru u nacionalna i identitetska pitanja bošnjačke zajednice a Bošnjacima uskraćuju ostvarivanje prava na obrazovanje na svom maternjem jeziku,“ tvrdi predsednik Bošnjačkog nacionalnog saveta.

Ovlašćenja NSNM-ova u oblasti javnog informisanja u skladu sa radnom verzijom Zakona su dosta umanjena. Između ostalog NSNM donose sopstvenu strategiju javnog informisanja, ali više ne daju predloge za nacionalnu strategiju javnog informisanja. „Saveti imaju udeo u kreiranju nacionalne strategije, s obzirom da su njihove mogućnosti u pogledu sprovođenja sopstvene strategije u najmanju ruku ograničene, te da adekvatno informisanje na jezicima nacionalnih manjina može zavisiti od sprovođenja nacionalne strategije,“ objašnjava Milan Antonijević.

Promene u oblasti informisanja i nacionalnih saveta se ogledaju u tome, što prema ovom nacrtu saveti daju mišljenje na pristigle projekte za javno informisanje po konkursu, ali više nemaju mogućnost davanja predloga u vezi sa raspodelom sredstava.

Umanjena ovlašćenja se ogledaju i u tome, što ako se ovaj predlog usvoji, Saveti više neće razmatrati izveštaje Upravnog i Programskog odbora RTS-a i RTV-a, već će samo davati predloge i preporuke. „Izostavljenjem ove zakonske formulacije umanjuje se nivo odgovornosti RTS-a i RTV-a prema NSNM-ovima i obavezi javnih medijskih servisa da emituju program na jezicima nacionalnih manjina,“ ocenjuje Antonijević. On ujedno ukazuje i na to da je izbačena odredba po kojoj NSNM-ovi daju mišljenja i predloge REM-u, tako da se, po mišljenju predstavnika YUCOM-a, njihova mogućnost da utiču na rad ovog tela svodi na jednog izbornog člana, koji bi trebalo da predstavlja interese 21 nacionalne manjine koji u ovoj oblasti mogu biti različiti i suprostavljeni.

U oblasti informisanja medijska udruženja i civilni sektor kao ključni nedostatak izmena odredaba navode propuštenu priliku da se utvrde i preciziraju ne samo osnivačka prava NSNM, nego i principi njihove odgovornosti u ovoj oblasti, odnosno da se definišu samoregulatorni mehanizmi zarad sprečavanja političkog uticaja na medije čiji su osnivači NSNM.

Podsećamo da je procedura izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima jedna od aktivnosti pomenutog akcionog plana u kontekstu pregovaračkog poglavlja 23 i u tom smislu iznenađuju propuštene prilike za rešavanje pitanja zaštite medijskih sloboda i nezavisne uređivačke politike, na šta često ukazuju i manjinski novinari, i medijski eksperti.

„Pitanje zaštite medijskih sloboda, nezavisne uređivačke politike i položaja novinara u medijima koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina u potpunosti je izostalo iz aktivnosti predviđenih Akcionim planom za ostvarivanje prava nacionalnih manjina,“ navodi medijska ekspertkinja Žužana Serenčeš u izveštaju NDNV-a pod nazivom Informisanje na jezicima nacionalnih manjina – na sporednom koloseku 1. Sadašnjim Predlogom Zakona je nacionalnim savetima ostavljeno pravo osnivanja ustanova i privrednih društava radi ostvarivanja prava na javno informisanje na jezicima nacionalnih manjina, ali obezbeđivanje mehanizama zaštite uređivačke politike od uticaja osnivača. odnosno obavezu da nacionalni saveti sa medijima čiji su posredni osnivači razvijaju samoregulatorne mehanizme je izostalo i pored višegodišnjeg zalaganja od strane pojedinih manjinskih medija i novinara, novinarskih i medijskih udruženja i civilnog sektora za uvođenje ovih formi zaštite.

„Činjenica je da ovim zakonom nije uopšte regulisano pitanje sprečavanja političkih uticaja na medije čiji su osnivači nacionalni saveti. Rešenje treba tražiti i u doslednom poštovanju zakonske regulative koja uređuje celokupnu oblast javnog informisanja a pre svega  Zakona o javnom informisanju i medijima te u usklađenosti osnivačkih akata ovih ustanova sa navedenim zakonom,“ kaže Ana Tomanova Makanova, predsednica Slovačkog nacionalnog saveta.

S druge strane, Bošnjački nacionalni savet skreće pažnju na to da informisanje kao Ustavnom garantovano pravo pripadnika manjinskih nacionalih zajednica skoro je u putpunosti ukinuto van teritorije AP Vojvodine. „Svakako da je neophodno u ovoj oblasti primeniti one modele koji novinarima pre svega garantuju slobodu, obezbeđuju transparentnost u radu medija, i stvaraju druge uslove da mediji mogu potpuno, blagovremeno, nepristrasno, istinito i efektivno da informišu  i prenose informacije. Kada su u pitanju izmene zakona u oblasti informisanja Bošnjački nacionalni savet ne može biti zadovoljan predloženim rešenjima jer ona predstavljaju legalizaciju uskraćivanja Ustavom garantovanog prava na informisanje,“ kaže za VOICE dr Sulejman Ugljanin.

Milan Antonijević naglašava i problematičnost izostajanja zakonske obaveze medija da izveštavaju o izborima za nacionalne savete. “Ovo je bitno jer je u odsustvu informisanja, stranke mogu aktivirati svoje pristalice i lakše popuniti NSNM-ove svojim kadrom,” upozorava naš sagovornik.

Ostala otvorena pitanja u zakonu

Predlog Zakona o NSNM ostavlja više otvorenih pitanja na koje odgovori za sada nisu poznati a ne zna se ni gde ih treba tražiti. U ovu grupu nedorečenosti i neadekvatnog definisanja pojave i rešenja spada pitanje mogućnosti zasnivanja radnog odnosa člana nacionalnog saveta ili pitanje Republičkog fonda za nacionalne manjine.

„U članu 7B predloženog zakona se govori da član nacionalnog saveta može zasnovati radni odnos u nacionalnom savetu za vreme trajanja njegovog mandata, ali se ne precizira iz kojih sredstava bi se finansirali lični dohotci članova nacionalnog saveta, pošto dosadašnji budžeti to ne omogućavaju. Nije bliže definisana ni konstatacija “može da zasnuje radni odnos”, da li se taj radni odnos zasniva po automatizmu na osnovu zahteva člana nacionalnog saveta, da li o tome treba da odlučuju organi nacionalnog saveta, odnosno koji način se reguliše ovo pitanje,“ pita se Ana Tomanova Makanova.

Pitanje Republičkog fonda za nacionalne manjine je i u ovom predlogu Zakona ostalo bez adekvatne zakonske regulative. „Smatramo da pitanje visine sredstava, koja bi republika izdvajala u ovaj fond treba regulisati zakonski i to određivanjem procentualnog iznosa od celokupnog republičkog budžeta. Ovakva zakonska rešenja su poznata u svetu i njihovom primenom bi se obezbedila određena stabilnost u finansiranju nacionalnih manjina izvan budžeta nacionalnih saveta,“ predlaže Tomanova Makanova.

Zakonodavac je novu verziju zakona dopunio i kaznenim odredbama koje Zakon do sada nije sadržao. Na ove odredbe se posebno osvrće Tomanova Makanova kao na problematičnu činjenicu jer se ove odredbe odnose isključivo na nacionalni savet, dok se na ostale subjekte ne odnosi: „Tako dolazimo u situaciju da ukoliko nacionalni savet ne ispoštuje pojedine odredba Zakona sledi mu sankcija, ali u slučaju da drugi subjekt, državni organ ili institucija ne ispoštuje svoje obaveze, koje proizilaze iz ovoga Zakona, sankcije nisu predviđene.“

“Naše nedavno istraživanje je pokazalo, a i mnoga prethodna da je rad NSNM dosta netransparentan, odnosno da je smanjena vidljivost aktivnosti, tj. da bi trebalo osnažiti internet prezentacije istih kao kanale komunikacije sa zajednicom i širom javnošću,” kaže Milan Antonijević, ukazujući na pozitivnu stranu odredbe koja se odnosi na objavljivanje odluka i akta nacionalnog saveta najkasnije u roku od 15 dana od dana njihovog donošenja na veb prezenataciji nacionalnog saveta, posebno deo koji propisuje dvojezičnost, na srpskom jeziku i na jeziku nacionalne manjine.