Search and Hit Enter

Zdenko Kolar iz Luga je svoju budućnost namolovao kod kuće

Mediji i stručna javnost informišu da Srbiji preti nedostatak radne snage, pogotovo majstora, šofera i zanatlija svih vrsta. Razlog za to treba tražiti u odlasku ljudi u inostranstvo, gde se pojedini poslovi daleko bolje plaćaju i vrednuju. Kao ilustraciju da je situacija zaista ozbiljna, navodimo činjenicu da je i u javnom saobraćajnom preduzeću Novi Sad stalno otvoren poziv i javni konkurs za šofere autobusa. Slična situacija je i u drugim strukama, a nedavno je i MMF upozorio Srbiju da će ostati bez petine radno sposobnih ljudi.

Zdenko Kolár (33) je iz Luga živi i radi u zavičaju. Tamo se rodio, tamo je rastao i barem za sada ne razmišlja o odlasku. On je školovani moler – farbar i kaže da u poslednje vreme ima sasvim dovoljno posla.

Zdenko sa sinom Andrejem / Foto: iz arhive Z.K.

„Obično radimo ovde u našem selu, ali takođe i u okolnim mestima. Posla ima sve više i stalno ga je dovoljno, pošto je mnogo majstora otišlo u inostranstvo, najviše u Slovačku. Dešava se da ni ne stignemo sa da uradimo što se nudi. Sem toga malo je i cena viša, čemu je takođe uzrok nedostatak radnika, konkretno molera“, kaže Zdenko Kolar.

Sem krečenja i drugih molerskih radova, Zdenko se bavi i izolacijom, keramičarskim poslovima, takođe radi podne radove. Verovatno je upravo iz tog razloga svestan da značenje pojma zanat nema samo jedno značenje. Zajedničko za sve je i to da zanat zahteva stručnost koja se postiže obrazovanjem u struci i praksom, eventualno na drugi način.

Moleri za sada imaju dovoljno posla i u našim krajevima

„Primećujem da uglavnom radim u starim kućama, šta nam govori o tome da se puno novog ni ne gradi. Ne mogu da tvrdim da je tako i drugde, ali u Lugu i u okolnim selima je takva situacija. I u ovom smislu smatram da moramo pomenuti temu odlaska ljudi u inostranstvo i problem smanjenja broja stanovnika u selima“, analizira Zdenko.

Nakon osnovne škole odlučio je da upiše zanat. Završio je trogodišnju srednju školu a zatim je dalje otišao na višu školu.

Kasnije se ipak vratio svojoj prvobitnoj odluci da će za život zarađivati molerskim poslovima.

„Ne znam ni sam, ali ja sam odlučio da upišem molerski smer. Verovatno sam podsvesno razmišljao o tome da ljudima biti potrebne molerske usluge. Radim već 15 godina, posla imam dovoljno i stalno se usavršavam. Moram da pratim savremene trendove, više ne koristim isti alat koji sam koristio posle završene srednje škole kada sam počinjao da radim. Prosto nas život i situacija na to teraju“, dodaje Zdenko Kolar.

Konstatuje takođe da nakon završene srednje škole nije dugo čekao posao.

„Pre je bilo teže doći do posla, ali ja sa time nisam imao poteškoća. Na kratko posle škole sam se zaposlio u Novom Sadu tu sam radio par godina. Nakon nekog vremena shvatio sam da bi bilo bolje da radim samostalno. Polako sam nabavljao alat i onda je išlo sve nabolje. Želim da naglasim da je za sva potrebna reakcija od strane ljudi, odnosno kontakti. Molera, kao i svakog drugog radnika, preporučuje kvalitet njegovog rada. Upravo to je najvažnije i za molera izuzetno značajno, kada ga ljudi preporuče svom prijatelju, komšiji, rođaku ili nekom drugom“, ocenjuje naš sagovornik.

Poslao nije lak, ali ima ga puno / Foto: iz arhiva Z.K.

Posao je naporan, treba se svakodnevno penjati na skelu, trnu ruke i noge, ali Zdenko naglašava da svaki posao ima pozitivne strane, kao i mane. Sa ovakvim stavom odlazi na posao ali se i vraća i to ga motiviše.

O odlasku u inostranstvo, odnosno u Slovačku za sada ne razmišlja. Ostaje međutim vrlo obazriv i sve mogućnosti ostavlja za sada otvorene.

„Čini mi se da za sada nemam razloga da odem. U Lugu sam se rodio, ovde sam završio školu i rastao. Nikada nisam razmišljao o odlasku, niti o tome za sada razmišljam. Naravno da vidim šta se dešava i da ljudi masovno odlaze. Ja ipak mislim da ću ostati ovde sve dok budem mogao da radim i da zaradim. Verovatno niko odavde nije otišao ako mu je bilo dobro, a niko ne ide tamo, gde će mu biti loše. Kada procenim da mi ovde više ne odgovara, potrudiću se da odem negde drugde“, razmišlja Zdenko.

A šta sa odlaskom u inostranstvo?

Prema odlasku sugrađana nije ostao ravnodušan. Primećuje da je selo praznije, kuće su puste, društva napuštena.

„To su nam bliski ljudi, prijatelji, rođaci, komšije. Zato nije lako gledati kako se pakuju i odlaze, ostavljaju ovde sve što su tokom života stekli, idu u inostranstvu gde se kreće od nule… Ne znam, verovatno je tamo bolje“, smatra Zdenko.

„Fudbalski klub ne postoji već skoro deset godina. A imali smo sasvim dobar i uspešan klub, koji je igrao na lepom stadionu sa garderobama i da tribinama, koje su adekvatne i za viši nivo. Kulturno-umetničko društvo takođe funkcioniše na minimalnom nivou, nismo učestvovali na festivalu „Tancuj, tancuj“. Najviše mladih je otišlo iz sela zato što je vidljiva u radu sveopšta degradacija seoskih organizacija. Aktivniji su lovci, kao i članice ženskog udruženja. Na žalost, ali to je naša stvarnost“, kaže Zdenko.

Sem molerskim poslovima Zdenko i njegova supruga se bave i uzgajanjem povrća. Gaje pre svega krompir, luk i kupus. Prodaju i kod kuće, ali i na tržištu u obližnjem Beočinu.

„Na ovaj način takođe malo zaradimo. U ovom delu Srema se ljudi ne bave toliko povrtarstvom, tako da smo odlučili da isprobamo. Imamo malo zemlje i prilično dobro nam ide. Ne mogu da kažem da smo veliki proizvođači, ali ja sam zadovoljan“, kaže Zdenko.

„Naša porodica je i dalje ovde, prilično dobro nam ide i na poslu, ali pre svega za zbog masovnog odlaske ako da je ta pomisao konstantno i u mojoj glavi. Ako smem sebi da dozvolim, smatram da ljudi najviše odlaze zbog finansija, ali i usled čitavog sistema u našoj zemlji. Sem toga, ja ne želim da zvučim neprijatno, ali kao da je odlazak u Slovačku postao trend. Da li iza toga ima politike, ja ne znam, ali smatram da svaka priča – priča za sebe. Verovatno je u prirodi čoveka da se seli tamo, gde mu je bolje. Ljudi verovatno tako gledaju na stvari i zato su već otišli van granica. Mi smo za sada ovde a šta će biti videćemo“, završi svoju priču Zdenko Kolar, umoči četku u boju i vredno nastavlja u svom poslu.


Projekat pod nazivom Re(E)migracija koji realizuje portal Storyteller, finansijski je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izrečeni u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Ministarstva koje je dodelilo sredstva.

Sviđa Vam se ovaj članak? Podržite nas!

Želite da dobijate zanimljive članke u mejlu? Prijavite se za newsletter.

No Comments

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.