Search and Hit Enter

ŽIRAFE SU KUL: Etikete su teško breme za dete

Imali smo privilegiju da decu u vrtiću učimo nenasilnoj komunikaciji ‘Jezik žirafe’, i da vidimo promenu u ponašanju dece i shvatmo da sve to ima smisla. Bilo je trenutaka kada smo se pitali da li to sve ima smisla, a onda jednog dana samo vidite na primeru, u dvorištu gde su prisutna sva deca iz vrtića, da u grupi, u kojoj smo se bavili nenasilnom komunikacijom Jezika žirafe konflikti postaju ređi, drugačije pričaju i reaguju na nesporazume“, kaže Maja Vujanović, vaspitačica.


Ove godine obeležavamo tridesetogodišnjicu usvajanja Konvencije UN o pravima deteta koju je Republika Srbija ratifikovala još 1989. godine. Ipak, ostvarivanje prava deteta u okvirima politike i prakse društvene brige o deci još je na samom početku, ne samo u Srbiji, već i širom sveta.

Mreža organizacija za decu Srbije (MODS) upozorila je tokom ove godine sve političke stranke i medije na obavezu poštovanja Konvencije o pravima deteta UN i zaštitu dece od političkih zloupotreba, pozivajući sve institucije i interesne grupe da prevashodno vode računa o najboljem interesu deteta i kako da se ispune društvene obaveze da deca rastu i misle slobodno i samostalno okružena ljubavlju, poverenjem i tolerancijom. Problematika vršnjačkog nasilja je kompleksna tema brojnih istraživanja i tekstova pisanih na ovu temu, ali retki su oni koji se dotiču ranog uzrasta dece.

Šta mi uopšte znamo o prevenciji vršnjačkog nasilja u ranom detinjstvu u našem bliskom okruženju, pa i na nivou države? U razgovoru sa sagovornicima Storytellera na temu prevencije vršnjačkog nasilja u ranom predškolskom uzrastu, saznajemo da je u ranom razvoju ključna uloga roditelja, te da zvaničnih podataka o pojavama vršnjačkog nasilja u vrtićima kod nas za sada nema. Iz Mreže organizacija za decu Srbije (MODS) dobili smo odgovore, kao i podatke iznete u postojećoj literaturi i istraživanju na ovu temu iznetih u Monografiji prepoznavanja nasilnog ponašanja kao osnove primarne prevencije nasilja u predškolskom uzrastu u izdanju Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača iz Kikinde.

Očigledna nastava

“Mreža organizacija za decu u Srbiji (MODS) nema podatke o vršnjačkom nasilju u ranom uzrastu. Ključnu ulogu u ranom razvoju nose roditelji koji treba da grade odnos sa decom, da se bave decom da do nasilja ne dođe, da im pružaju pažnju, ljubav, sigurnost, vođstvo i da im daju pozitivan model ponašanja”, kaže Saša Stefanović, direkor MODS-a. Direktor Mreže organizacija za decu Srbije napominje da udruženju nije poznato da je rađeno neko istraživanje na temu vršnjačkog nasilja u ranom razvoju.

Ključnu ulogu u ranom razvoju nose roditelji koji treba da grade odnos sa decom, da se bave decom da do nasilja ne dođe, da im pružaju pažnju, ljubav, sigurnost, vođstvo i da im daju pozitivan model ponašanja.

Saša Stefanović

Saglasna je i naša sagovnornica iz Novog Sada Dragana Ćorić, kao predstavnica Udruženja građana Roditelj u Koordinacionom telu za bezbednost dece u osnovnim i srednjim školama Grada Novog Sada. U ovom telu je od nedavno zastupljen i predstavnik Predškolske ustanove “Radosno detinjstvo” Novi Sad, iako je reč o telu koje se bavi pitanjima bezbednosti u osnovnim i srednjim škola.

Dragana Ćorić / Foto: iz arhive D. Ć.

“Mi za sada nemamo precizne podatke o slučajevima vršnjačkog nasilja u vrtićima, jer se smatra da ono ne postoji u tako ranom uzrastu”, Dragana Ćorić, udruženje Roditelj.

“Međutim, razlog zbog kojeg je predstavnik predškolske ustanove uključen u Koordinaciono telo za bezbednost dece u osnovnim i srednjim školama je bio upravo slučaj nasilja roditelja nad detetom i drugim roditeljima, a dob deteta je bila oko četiri godine”, kaže Dragana Ćorić i dodaje da se vršnjačko nasilje u najranijem uzrasrtu ne odnosi striktno na teritoriju Grada Novog Sada. Ona podseća da je vrtićki period od izuzetne važnosti, jer se tada formiraju stavovi, vrednosti, pravila ponašanja koja su ključna za dalji razvoj deteta, te da ne smemo sebi dozvoliti da početke i najave mogućeg nasilnog ponašanja pravdamo dečijim nestašlukom i igrom.

Glavni izazov u prevenciji nasilja jeste priznavanje postojanja problema u ranom razvoju, koje prepoznaju vaspitači i roditelji.

Dragana Ćorić

“Glavni izazov u prevenciji nasilja jeste priznavanje postojanja problema u ranom razvoju, koje prepoznaju vaspitači i roditelji”, upozorava Dragana Ćorić dodajući da vaspitači u velikim grupama ne mogu s punom pažnjom da se posvete detetu. Ona još dodaje da rešenje vidi u edukaciji kako roditelja, tako i vaspitno obrazovnih radnika na ovu temu.

Velike grupe dece u predškolskim ustanovama

Mnogobrojna deca na dva vaspitača značajno otežava kvalitet rada, kaže vaspitačica Maja Vujanović iz novosadskog vrtića “Čuperak”, gde se već dve godine intezivno radi na prevenciji vršnjačkog nasilja kroz program “Jezik žirafe” psihologa Maršala Rozenberga, kao deo saradnje sa civilnim sektorom i kroz saradnju s roditeljima.


Pročitajte i ovaj članak: ŽIRAFE SU KUL – Nenasilna komunikacija na ranom uzrastu


Maja Vujanović /Foto: iz arhive DOR Centra

“Na žalost, svedoci smo sve većeg broja slučajeva vršnjačkog nasilja među decom generalno. Međutim, iako to ranije nije bio slučaj s decom vrtićkog uzrasta, današnja slika se i tu značajno menja. Zadnji niz godina osetno se primećuje porast promene ponašanja i među decom predškolskog uzrasta koja se ispoljava u vidu slabe koncentracije, nestrpljenja, verbalnih, a neretko i fizičkih sukoba”, kaže za Storyteller vaspitačica Maja Vujanović i dodaje da su uslovi rada vaspitača izuzetno teški zbog broja dece u grupama, te da i sami roditelji umeju biti teški za saradnju.

Zadnji niz godina osetno se primećuje porast promene ponašanja i među decom predškolskog uzrasta koja se ispoljava u vidu slabe koncentracije, nestrpljenja, verbalnih, a neretko i fizičkih sukoba.

Maja Vujanović

Sve to su veliki izazovi za vaspitno-obrazovni kadar, napominje vaspitačica koja ima dugi niz godina profesionalnog iskustva, a već dve godine realizuje uz saradnju roditelja i civilnog sektora radionice nenasilne komunikacije “Jezik žirafe” u grupi dece koja je sada završna godina.

Jezik žirafe u praksi

“Imali smo privilegiju da decu u vrtiću učimo nenasilnoj komunikaciji ‘Jezik žirafe’, i da vidimo promenu u ponašanju dece i shvatmo da sve to ima smisla”, kaže Maja Vujanović, vaspitačica.

“Konfliktne situacije rešavamo na licu mesta razgovorom. Takođe, svakodnevo komuniciramo sa roditeljima i obaveštavamo ih o nastalim situacijama. A na moje veliko zadovoljstvo i još veću radost same dece, smatram da je naša grupa imala privilegiju da uči na tako ranom uzrastu tehnike nenasilne komunikacije Jezika žirafe. Bilo je trenutaka kada smo se pitali da li to sve ima smisla, a onda jednog dana samo vidite na primeru, u dvorištu gde su prisutna sva deca iz vrtića, da u grupi, u kojoj smo se bavili nenasilnom komunikacijom Jezika žirafe konflikti postaju ređi, drugačije pričaju i reaguju na nesporazume. Tada ostanete u čudu i shvatite da taj dugotrajni, uporni rad ima smisla i da donosi rezultate. To su nam i sami roditelji potvrđivali kao primetne promene u njihovom ponašanju i reagovanju dece kod kuće”, objašanjava vaspitačica iz novosadskog vrtića “Čuperak”.

Sukobi među decom kroz radionice nenasilne komunikacije (NVC) “Jezik žirafe” ne rešavaju se se samo u novosadskom vrtiću. Postoje primeri prakse gde se ove radionice realizuju takođe uspešno i u drugim vrtićima. Snežana Molnar iz Užica, trenutno jedini sertifikovani trener nenasilne komunikacije “Jezik žirafe” u Srbiji je aktivna već dugi niz godina kao vaspitač, ali i kao trener nenasilne komunikacije za decu i mlade, kako u Srbiji, tako i u Bosni i Hercegovini.

Snežana Molnar / Foto: iz arhive S. M.

“Kao vaspitač sam u Užicu radila 27 godina, a zadnjih osam godina radim kao trener nenasilne komunikacije po modelu Maršala Rozenberga s decom i mladima. Moj prvi učitelj ove tehnike bila je baš Nada Ignjatović-Savić koja je jedan od kreatora Građanskog vaspitanja, a koja je dovela Maršala Rozenberga i Jezik žirafe u Srbiju”, priča Snežana Molnar koja planira da osnuje Mrežu trenera NVC u Srbiji.

Ona kaže da je zahvaljujući ovom znanju imala kao vaspitačica bolju komunikaciju s roditeljima, dok je s decom gradila dobru komunikaciju, odnos poverenja i empatijsku povezanost. “Konflikte smo rešavali na bezbolan način i nismo se bavili etiketiranjem. Mogu reći da su etikete za dete teško breme i treba ih izbegavati. Trebalo bi da zapamtimo da smo mi uzori deci i da je velika odgovornost na nama odraslima. Moje iskustvo je da mi je znanje iz nenasilne komunikacije oplemenilo odnos s decom, roditeljima i kolegama, i smanjilo generalno konflikte na vrlo mali procenat”, kaže Snežana u razgovoru za Storyteller.

Konflikte smo rešavali na bezbolan način i nismo se bavili etiketiranjem. Mogu reći da su etikete za dete teško breme i treba ih izbegavati.

Snežana Molnar

Ona zaključuje da u prevenciji vršnjačkog nasilja u ranom razvoju ključan odnos sa roditeljima, a da je vaspitačima u tom procesu potrebna podrška porodice dece.

PREVENCIJA NASILJA: Nasilno ponašanje u porodici i među vršnjacima u AP Vojvodini je postalo društveni problem i postoji hitnost njegovog rešavanja. Najbolji način njegovog dugoročnog rešavanja jeste primarna prevencija na najmlađem uzrastu, a prepoznavanje nasilja kao prvi korak u sprečavanju nasilja prepoznato je i u Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici. Kako bi se sprečila sve učestalija pojava nasilja među vršnjacima, veliku pažnju treba posvetiti pojavi nasilja u najranijem uzrastu i njegovoj prevenciji. Iz tog razloga, vršnjačko nasilje u predškolskom uzrastu je sve učestalija tema i teorijskih i empirijskih radova iz oblasti psihologije i pedagogije, navodi se u Monografiji prepoznavanja nasilnog ponašanja kao osnove primarne prevencije nasilja u predškolskom uzrastu.

O tome kakav rezultat u praksi donosi primena tehnike nenasilne komunikacije “Jezik žirafe” na ranom uzrastu dece, šta misle roditelji, a šta deca, čitajte u trećem i završnom tekstu našeg serijala “Žirafe su kul”.


Projekat „Zajedno za decu”, sprovode CIP – Centar za interaktivnu pedagogiju (CIP Centar) u saradnji sa Fondacijom za otvoreno društvo, Srbija. Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove CIP Centra i donatora.

No Comments

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.