Život u petrovačkoj gimnaziji tokom epidemije kovid-19: Shvatili smo da je i nemoguće moguće

Shvatili smo da je i nemoguće moguće. Ovako Jarmila Vrbovska, direktorka Gimnazije „Jan Kollar“ sa domom učenika u Bačkom Petrovcu, ocenjuje školsku godinu koja je skoro iza nas. „Učenici su možda najviše stradali, posebno oni iskreni, ali generalno su svi postigli bolji uspeh, ako ga samo numerički procenjujemo“, kaže Vrbovska za portal „Storyteller“, dodajući da učenje pati, gradivo se redukuje da bi se maksimalno iskoristili svi učenje resursi za učenje za one učenike koji žele da saznaju više iz oblasti i predmeta koji ih zanimaju i pripremaju za studije.

Ove školske godine u petrovačkoj gimnaziji ima 283 učenika u 10 slovačkih i 4 srpska odeljenja. Kada je reč o ličnoj karti ove škole, takođe treba reći da je 11 odeljenja iz oblasti gimnazije opšteg tipa i 3 odeljenja iz trogodišnjeg odbora kuvar na slovačkom nastavnom jeziku.

„Školska 2020/2021 godina je polako iza nas, znači i složen način nastave – tzv kombinovane, kada polovina odeljenja dolazi u školu na direktnu nastavu, a druga polovina ima onlajn nastavu. Grupe se smenjuju nedeljno“, objašnjava direktorka gimnazije, dodajući da je dozvoljen broj učenika u učionici najviše 15 uz stroge higijenske i zdravstvene mere.

Ova vrsta nastave već je isprobana u prošloj školskoj godini, tako da su iskustva koja su stekli učenici i profesori sada već upotpunjena. Jarmila Vrbovska kaže da je svima pomogao koristan seminar o učenju na daljinu i korišćenju platformi koje su jednostavne i svima dostupne besplatno.

„Upravljanje kolektivom se takođe odvijalo na daljinu, imamo više virtuelnih učionica za komunikaciju. Takođe imamo sastanke na daljinu, a administrativno osoblje uglavnom dokumente šalje elektronskim putem. Dom učenika tokom nedelje takođe radi sa polovinom kapaciteta, u skladu sa brojem učenika u odeljenjima u direktnoj nastavi.”

Prednosti i nedostaci nastave na daljinu i kombinovane nastave

Jasno je da je nastava na daljinu ili kombinovana nastava već postala standard. Dok se neko u takvom sistemu oseća kao riba u vodi, drugi i dalje love u mutnom. U gimnaziji u Bačkom Petrovcu kažu da ima mnogo više posla nego prilikom redovne nastave. „Profesori rade dvostruko više, bez obzira što direktna nastava traje 30 minuta, potrebno je posvettiit pažnju i učenicima u drugoj grupi, koja je kod kuće, predavati im, dati zadatke i pregledati ih“, kaže direktorka gimnazije i dodaje:

„Ovakav način rada je težak i komplikovan i zbog nemogućnosti direktnog kontakta.” Profesorka geografije Sonja Antanasijević kaže da su učenici u drugom talasu epidemije korona virusa bili uspešni „kada su imali internet vezu“. „Prednost učenja na daljinu je upotreba video materijala, raznih prezentacija, dok nedostatak interakcije sa učenicima u smislu razmene mišljenja, stavova, šala jeste mana. Međutim, ponekad neke stvari ne možete promeniti onako kako želite, možete se samo prilagoditi i sačekati bolja vremena “, dodaje naša sagovornica.

Kao što i sama kaže, kombinovanu nastavu su profesorki Sonji olakšali seminari o tome kako komunicirati sa učenicima u pogledu raznolikosti prezentacije različitih sadržaja.

„Časovi geografije su se održavali kroz Google učionicu. Objavljivala sam lekcije u obliku dokumenata ili zanimljivih video zapisa u skladu sa sadržajem lekcija. Čak sam koristila aplikaciju World Wall i kreirala nekoliko edukativnih igrica čiji je cilj zabava učenika i primena stečenog znanja “, objašnjava profesorka geografije, podsećajući da je koristila i unapred pripremljene sadržaje koje nudi program RTS Planet.

Profesorka Antanasijević kaže da učenicima nije bilo lako živu reč zameniti tastaturom. „To se videlo kada ste došli u školu i ponovili ste sadržaj koji je obrađivan onlajn“, kaže profesorka, koja za sebe kaže da nije tip profesora koji po svim cenama prati nastavni plan.

„Na času me pitanja učenika često vode u druga područja i obično sledim njihova interesovanja. Zbog toga sam smanjila deo sadržaja i usredsredila se na najvažnije.“

Srednjoškolci u obrazovanju na daljinu takođe primećuju i prednosti i nedostatke. Prema Luciji Babjak, učenici trećeg razreda iz Kulpina, loša strana ovog učenja je ta što su svi razredi bili podeljeni i samim tim su se i manje sretali.

„Neke grupe najboljih prijatelja bile su podeljene, kao u mom slučaju, i to mi se ne sviđa. Loša strana je što smo savladali i završili mnogo manje nastavnog plana i programa nego tokom „normalne“ školske godine, ali nećemo se zavaravati, to je odgovaralo većini učenika“, kaže Lucija, dodajući da onima koji u školu putuju iz obližnjih mesta više vremena je potrebno da se vrate kući, pa je dobra strana i to što se časovi ranije završavaju.

Dajana Brna, učenica trećeg razreda iz Bačkog Petrovca, kaže da se na početku epidemije jako radovala onlajn nastavi. „Oduvek sam o takvoj nastavu razmišljala kao o filmu: modernom i dalekom, i bilo mi je drago što mogu da se upustim u nešto novo“, kaže Dajana, ali njeno oduševljenje sa početka se polako gubilo.

„U početku sam učila punom snagom, posvetila sam se svim malim detaljima i svakom delu nastavnog programa. Kako je vreme prolazilo i situacija postajala ozbiljna, entuzijazam je postepeno opadao. Bila sam iscrpljena jer svaku nepoznatu lekciju morate učiti sami, a zato je potrebno dvostruko više energije i motivacije koja nedostaje u takvim vremenima“, kaže Dajana i dodaje: „Ista situacija ponovila se i sa kombinovanom nastavom: u početku je to bilo poput dobro podmazane kočije, ali kako se bližio kraj godine, bilo je naporno. Najveći nedostatak kombinovane nastave je podela jednog odeljenja u dve grupe. Kao rezultat toga, izgubili smo dragoceno vreme provedeno zajedno i niko nam ga neće vratiti.”

Prema njenim rečima, prednost kombinovane nastave je u tome što su naučili da rade samostalno i tako su počeli da se pripremaju za sledeći korak – odlazak na fakultet.

Preporučujemo i: Nagrađivanje dugoročno može biti korisnije od kažnjavanja

U takvoj situaciji neki učenici su se zaista snašli kao riba u vodi. Iveta Kanja kaže da se oseća potpuno opušteno tokom kombinovane nastave.

„Prvo sam mislila da će to biti jedna od čudnih promena, ali sto puta mi je lakše. Uspevam da se dobro pripremim za sve, da uradim svaki domaći zadatak, odmorim se od škole, da izađem sa prijateljima, i da ne kasnim na porodične događaje“, kaže Iveta i dodaje:

„Ali ipak, ovaj način nastave ima i svoje negativne strane. U učionici nema one žive atmosfere, smeh koji se uvek čuo i odjekivao hodnikom. Uvek smo tihi, držimo se po strani ili razgovaramo u malim grupama. Takođe sam nekako zaboravila kako izgledaju neki od školski drugara. Verujem da nisam jedina u ovome.“

Podrška onima kojima je potrebna

Tokom perioda pandemije, nekim učenicima je bila potrebna podrška, posebno pri povećanju motivacije, obezbeđivanju kontakata i slično, kaže direktorka gimnazije Jarmila Vrbovska.

„U tom kontekstu, najaktivniji su bili pedagog i psiholog koji su sa profesorima u učionici i roditeljima radili na prevazilaženju poteškoća u učenju“, kaže direktorka, dodajući da su profesori i ceo gimnazijski kolektiv ovu situaciju savladali relativno dobro. Sonja Antanasijević kaže da se u jednom trenutku osećala kao mašina koja gubi trku sa vremenom.

„Bilo je teško ispuniti sve zahteve, pritisak ministarstva da ispunimo njihove protokole, da odgovorimo na pozive učenika, potrebe škole u ​​pogledu administracije. U jednom trenutku smo izgubili pojam o vremenu. Radili smo od jutra do večeri da bismo u potpunosti ispunili sve zahteve“, kaže profesorka geografije i zaključuje:

„U jednom trenutku sam imala utisak da sve što sam radila nije imalo rezultata. To se najbolje videlo kada su učenici došli u školu: vidite praznine u njihovom znanju iako ste ranije pripremili savršenu prezentaciju koja sigurno ne može zameniti osećaj čitavog razreda nasmejanih lica, uzbuđenja, gledanja u telefon, igranja igara pre časa, gubeljenje vreme na pronalaženje dobrog izgovor za odlaganje dugo planiranog i zakazanog kontrolnog zadatka.“

Projekat “Život na lokalu sa kovid-19”, koji sprovodi portal Családi kör u partnerstvu sa portalima Storyteller i Magločistač, je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske “Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.