Eko dizajn naših života Medijska laboratorija

Buđenje je pojam koji je veoma važan kada pričamo o ekološkim temama

Ne postoje granice u izveštavanju o životnoj sredini jer se taj aktuelni globalni problem tiče svih. Mediji u zemljama Zapadnog Balkana, s obzirom na “ekološke bombe” koje se nalaze na tom prostoru, a koje najčešće utiču na životnu sredinu većine tih država, svakodnevno imaju o čemu da izveštavaju. Zajedničkim radom trebali bi dosegnuti do građana i građanki, ukazati na postojanje tih problema i nuditi mogućnosti rešenja.

Novinarstvo usmereno na rešenja (tzv. SoJo, eng. ‘solutions journalism’) jedan je od načina koji novinari i novinarke mogu primeniti kako bi pored informisanja javnosti mogli približiti eko-pitanja kroz prizmu rešenja. Regionalno uvezivanje novinara i novinarki je bitno u izveštavanju o ekološkim pitanjima koja bi trebala biti integrisana u redakcijama, što je navedeno i u Povelji o unapređenim novinarskim praksama za bolje izvještavanje o ekološkim i ekološkim vanrednim situacijama koju je potpisala Evropska federacija novinara (EFJ) u septembru prošle godine.

Ekologija se više ne može ograničiti na zasebnu rubriku te mora postati prizma kroz koju se pristupa pričama, piše između ostalog u Povelji. Potpisnici navode da su posvećeni boljem tretmanu klimatske krize, dok istovremeno, EFJ ohrabruje sve novinare/ke da je promovišu u svojim redakcijama kako bi mediji integrisali glavna ekološka i društvena pitanja 21. veka u svoja svakodnevna promišljanja i novinarske prakse.

SoJo – važan segment u izveštavanju o životnoj sredini

Važnost izveštavanja o ekološkom novinarstvu prepoznali su i u British Councilu gde su kroz program Media for Youth – Environment, podržali devet projekata fokusiranih na izveštavanje o bitnim ekološkim problemima u lokalnim zajednicama. Projekte zajedno implementira devet omladinskih medija iz Zapadnog Balkana u saradnji s devet nevladinih organizacija koje se specijalizovano bave zaštitom životne sredine.

Kroz program Media for Youth – Environment, omladinski mediji su takođe imali priliku da sarađuju sa ekspertima/kinjama i novinarima/kama u oblasti audio-vizuelne produkcije, podcast produkcije i korišćenja potencijala društvenih mreža. Uz to, ove redakcije su u novembru prošle godine posetili London, gde su uz program SoJo edukacije posetili neke od vodećih nevladinih organizacija u Ujedinjenom Kraljevstvu u oblasti zaštite životne sredine i borbe protiv dezinformacija.

Redakcija iz Srbije Oblakoder.rs je u okviru programa predstavila dokumentarni film “Pazi, vazduh” kojim su želeli, kako za Mediacentar Sarajevo govori Marina Zec, glavna i odgovorna urednica, da probude ljude iz letargičnosti i da ih podsjete da je pravo na vazduh njihovo pravo, i da apsolutno mogu da traže od države da im to pravo omogući, umesto da ih, kako naglašava, svesno ugrožava.

„Hteli smo da ljude podstaknemo na promišljanje i na to da zaista obrate pažnju, da ne kažem vide ovaj ‘nevidljiv’ problem”, kaže Zec, dodajući da je publika na premijeri filma koja je održana početkom februara u Beogradu reagovala bolje nego što su očekivali.

Kroz film je ekipa Oblakodera nudila i rešenja za problem zagađenosti vazduha u Beogradu, a o tome da li je novinarstvo usmereno na rešenja jedan od načina na koji bi mediji trebali izveštavati o ovakvim temama kako bi podigli svest građana o zaštiti životne sredine, Zec odgovara kako je to samo još jedan naziv za “re-otkrivanje osnovnih vrednosti novinarstva – da informiše, zabavi, ali i posebno edukuje”.

Prema istraživanjima, mladim ljudima su privlačniji medijski sadržaji koji nude potencijalna rešenja za probleme, što je bio smer kojim su se vodili u British Councilu, kako govori Ivan Koroman, voditelj programa Media for Youth, dodajući da British Council poslednje tri godine promoviše značaj inovativnih pristupa novinarstvu, poput mobilnog novinarstva (MoJo), novinarstva usmerenog na aktivno učešće publike (engagement journalism) i novinarstva usmerenog na rešenja.

„Glavni cilj našeg rada sa medijima za mlade jeste osnaživanje kapaciteta nezavisnih lokalnih medija, u ovom slučaju nezavisnih lokalnih medija koji se pokušavaju fokusirati na mladu publiku. Dakle, jačanje njihovih kapaciteta da budu održivi, da su u stanju da proizvode kvalitetne novinarske sadržaje, da održavaju novinarski integritet, ravnotežu u pogledu rodne i manjinske zastupljenosti i da povećaju domet kod svoje publike”, kaže Koroman.

Buđenje je pojam koji je veoma važan kada pričamo o ekološkim temama, kako na nivou pojedinaca, tako na nivou zajednice ili kolektiva, kaže Vladimira Dorčova Valtnerova, osnivačica portala Storyteller.rs – jednog od medija koji su učestvovali u ovom programu. Mediji, kako dodaje, sve više pažnje daju pitanjima životne sredine i bude se zajedno sa ekološkim građanskim pokretima.

„Ovo važi pre svega za ‘velike’ ekološke teme, koje su postale nacionalne teme i koje zadnjih godina spajaju ekološke novinare/ke i aktiviste/kinje u Srbiji u glasnoj i neprikosnovenoj borbi za životnu sredinu, kao što je na primer tema malih hidroelektrana ili iskopavanje litijuma“, ističe Dorčova Valtnerova.

Ipak, novinarske priče o životnoj sredini nisu prilagođene zajednici kojoj su namenjene, dodaje ona, što predstavlja problem jer ili se koristi relativno naučni jezik i terminologija koju svi ne razumeju pa ne mogu da, kako objašnjava, osete težinu i suštinu teme i problema, ili su formati neprilagođeni. Kaže i kako novinari/ke često zaboravljaju da sadržaje na kojima rade moraju nuditi i mladima.

Ona smatra da su, kada su definisane karakteristike, procesi, procedure i glavne odluke SoJo novinarstva, u fokusu bile upravo ekološke teme.

„To daje široku lepezu mogućnosti novinarima i novinarkama kako da približe konkretne ekološke teme i probleme, ukažu na njihove negativne uticaje, ponude ili ukažu na rešenja, ali i da analiziraju ta rešenja – jer nijedno rešenje nije idealno, a iz analize njihovih ograničenja se mogu roditi ili unaprediti ta rešenja. Ili doći do sasvim novih ideja kako rešiti neki ekološki problem“, navodi Dorčova Valtnerova.

Značaj izveštavanja o životnoj sredini

Nije fraza da klimatske promene, kao i zaštita životne sredine, predstavljaju jednu od najvažnijih globalnih tema, kaže za Mediacentar Sarajevo režiser i novinar Dragan Gmizić, koji ima dugogodišnje iskustvo u izveštavanju i vođenju treninga o eko-pitanjima. On je takođe u okviru programa Media for Youth -Environment za omladinske redakcije sa Zapadnog Balkana održao trening na temu ekološkog novinarstva, gde se između ostalog razgovaralo o tome kako edukovati građane o važnosti očuvanja životne sredine, kao i kako podstaći mlade da budu odgovorniji prema svojoj životnoj sredini.

On podseća na istraživanje Reutersovog instituta, koje je zasnovano na razgovorima sa urednicima najznačajnijih svetskih medija, a koje pokazuju da su navedene teme u samom vrhu njihove pažnje.

„Opšti je trend da se u okviru redakcija formiraju specijalizovani novinarski timovi koji pokrivaju oblast ekologije. Naravno, uvek postoji aktuelna kriza kao što je trenutni rat u Ukrajini, ali onoga trenutka kada zaćute topovi na novom Istočnom frontu vratićemo se najvećoj istini na svetu, a to je da priroda ne poznaje nacionalne granice. Kada krene cunami ili oluja, zaista niko ne pita da li ste Rus ili Ukrajinac? O Srbima, Hrvatima, Bošnjacima i ostalim plemenima da i ne govorim. Pravo pitanje glasi – kako je do toga došlo i šta možemo uraditi da to sprečimo?”, ističe Gmizić.

On dodaje kako u regionu postoje novinari/ke i mediji koji prepoznaju značaj ove teme te navodi primer Drugog programa Radio Beograda koji pune tri decenije ima emisiju “Čekajući vetar” koja se bavi tim  temama.

„Štaviše, ide korak dalje i dodeljuje nagrade ‘Zeleni i Crni list’ i na taj način informiše, edukuje i širi ekološku svest. Lice Aleksandre Vukićević, urednice navedene emisije, jeste lice svesti o značaju ekoloških tema, ali i nade da se prilike mogu promeniti. Ona nije jedina naravno”, govori Gmizić.

Dorčova Valtnerova kaže kako je ona oduvek gajila poseban odnos prema ekološkim temama i zaštiti životne sredine i uticaja ljudi, ali da se tek nedavno, kako kaže, „probudila“ i shvatila da su, prema njenom mišljenju, to najvažnije teme o kojima novinari i novinarke mogu i treba da informišu.

„Te teme se tiču svih nas, cele naše zajednice, kako na globalnom, tako na lokalnom nivou. Tiču se naših života i života svih živih bića, tiču se opstanka živog sveta na ovoj planeti, a u drugim nivoima možemo pričati o kvalitetu života i suživota ili simbioze različitih vrsta živih bića, zdravlja naših života i zar to nije dovoljno da barem malo i povremeno novinari i novinarke odškrinu vrata ovim temama i ponude ih javnosti, zajednici, ljudima?“, izjavila je Dorčova Valtnerova.

Ona kaže da, kako novinari i novinarke treba da informišu o ovim temama na kvalitetan način, tako građani i građanke treba da budu aktivniji u borbi za zaštitu zdrave životne sredine i da zajednički brane život.

I Ena Čaušević, novinarka RadiYo Active iz Zenicecommunity radija kojeg vode i uređuju deca i mladi, naglašava kako pitanje životne sredine nije pitanje samo jedne države, već problem u svetu. Smatra da kao društvo nismo svesni koliko je životna sredina ugrožena, te da u podsvesti građana i građanki nije da razmišljaju da li njihove navike narušavaju sredinu u kojoj žive.

„S obzirom na to da kao pojedinci utičemo na narušenu ili zaštićenu životnu sredinu, tako smatram da i kao pojedinci trebamo da reagujemo i da radimo sve u našoj moći da zaštitimo svoj sredinu. Bitno je da mediji izveštavaju o narušenoj životnoj sredini, onima koji je narušavaju, ali i o načinima zaštite, jer na taj način podsećaju javnost na posledice koje već osećamo u velikoj meri, kako lokalno tako i globalno”, kaže Čaušević.

Redakcija RadiYo Activa je u sklopu programa Media for Youth – Environment sarađivala sa Ekolistom, magazinom iz Srbije čiji je fokus briga o životnoj sredini. Ovom omladinskom mediju su, kako kaže Čaušević, predstavnici Ekolista bili od pomoći jer su im svojim znanjem i iskustvom uspeli dati jasne smernice za efikasniji rad. Sadržaj Ekolista bi mogao poslužiti kao inspiracija medijima, navodi Čaušević, i dodaje kako se sadržaj iz Ekolista treba čitati jednako kao i dnevni listovi.

Ekolistu, prema rečima Majde Adlešić, preduzetnice i novinarke, nastoje ispratiti sve događaje, izveštavati o dobrim primerima, ali i pratiti incidentne situacije, ekološki aktivizam i donosioce odluka. Važan im je i glas, mišljenje i iskustva građana, tako da je to često, kako objašnjava, deo njihovih istraživanja na ovu temu.

Sa medijima dobro sarađuju na nivou razmene informacija, komunikacije o određenim problemima, s tim što mediji koji nisu proaktivni i nezavisni – ili selektivno objavljuju njihove priloge ili ih na kraju ignorišu. 

„Uglavnom su aktuelni događaji ili situacije kakvih ima često, na žalost, kao izlivanje opasnih materija, uništavanje predela zaštićenog biodiverziteta, donošenje loših zakonskih ili planskih dokumenata, povod da se mediji obrate nevladinom sektoru ili preduzetnicima koji se time bave. Naše projekte u kojima nastojimo provoditi edukacije i informisanje stanovništva nedovoljno prate. Osim onih koji su zaista kolegijalni, a ima ih ipak dovoljno, da informacije stignu do građana”, kaže Adlešić za Mediacentar Sarajevo.

Izveštavanje medija o životnoj sredini

Mediji u Bosni i Hercegovini, uključujući i one iz zemalja Zapadnog Balkana, sve češće se bave temama o životnoj sredini. No, to je i dalje sporadično, i većinom onda kada se desi neki izolovani slučaj koji izaziva pažnju javnosti. Ovim temama se kontinuirano bave tek specijalizovani medij, čiji fokus su upravo teme o ekologiji, ocenjuju to sagovornici Mediacentra Sarajevo.

“Kao građanka koja prati medije vidim dosta selektivno izveštavanje, posebno u dnevnoj štampi i javnim medijskim servisima. Teme o životnoj sredini su sporadične, često marginalizovane i nepotpune. Tako da ljudi uglavnom kroz društvene mreže dolaze do informacija, posebno kada je u pitanju neki incident ili aktivnosti civilnog sektora u nastojanjima sprečavanja nekih aktivnosti koje narušavaju životnu sredinu a instruirane su od strane vlasti ili nekih investitora”, mišljenja je Adlešić. 

Kaže da je uzrok takvog pisanja medija, koje je vrlo često bez kritičkog osvrta, takođe i cenzurisanje koje, kako je naglasila, postoji u javnim medijskim servisima dok su manje medijske kuće suzdržane da bi izbegle konfrontiranje.

„Pre svega, o problemima u životnoj sredini potrebno je pisati objektivno i istinito da bi javnost stvorila realnu sliku. Neophodno je pisati kroz prizmu rešenja odnosno primere dobre prakse kojih ima i u regionu, posebno u Evropi. Tako bi osnažili svest građana, unapredili njihovo znanje, ali sigurno i podstakli na akciju i promenu navika. Mi ovde u regionu Zapadnog Balkana zaista imamo ekološke bombe koje nisu i ne tiču se samo država unutar čijih granica se nalaze te je povezivanje i saradnja, posebno medijska, neophodna”, naglasila je Adlešić.

Foto: British Council

Sličnog je mišljenja i Marina Zec koja kaže da mediji o ovome problemu izveštavaju retko i sporadično, što je slučaj i sa pitanjem ljudskih i radnih prava, društvene nepravde.

„Ovo su teme koje su mejnstrim medijima i medijima koji zavise od klikova neprofitabilne jer nisu u dovoljnoj meri atraktivne. Verujem da su svesni da su ovo teme od javnog značaja, ali očigledno u njihovom poslovanju javni značaj nije relevantan faktor. Postoje i mediji koji o ovome izveštavaju, ali su oni zaista u manjini i najčešće su u pitanju mediji civilnog sektora”, mišljenja je Zec.

„Bitka za klik je ipak nešto drugo”, kaže Dragan Gmizić dodajući da je velika tema izboriti se za pažnju ljudi u eri kojom dominiraju društvene mreže. On objašnjava da je važno razumeti da novinarstvo i klikovi nemaju veze i da u tom smislu odgovor na pitanje kako osvojiti pažnju publike predstavlja nerešivu jednačinu.

Takođe, kao izvor pouzdanih i najnovijih naučnih informacija za novinare i redakcije za sva pitanja vezana za problematiku životne sredine, prema njegovom mišljenju je, kako ističe “dobri stari terenski rad” i direktno upoznavanje sa ljudima, ali da društvene mreže jesu problem koliko i rešenje.

„Na mrežama možete pronaći i povezati se sa zaista fenomenalnim organizacijama i pojedincima. Uvek me fascinira koliko ima pametnog i obrazovanog sveta angažovanog na izuzetno značajnim stvarima”, govori.

Pitanja životne sredine bi se trebala konstantno spominjati u medijima kroz izveštaje, razgovore s ekspertima/kinjama ili stanovništvom, promovisanje dobrih primera i ideja koje će inspirisati građane/ke da promene svoje navike, navodi Ena Čaušević. Njeno mišljenje je da se većinom plasiraju sadržaji o toj temi tek kada se desi neka ekološka katastrofa poput one na Drini o kojoj su svi mediji izveštavali u januaru.

Postoje i dobri primeeri u izveštavanju, ističe Vladimira Dorčova Valtnerova, ali ukoliko se u novinarskim izveštajima i pričama uvek insistira na traženju krivca u političko-stranačkim redovima, a ne ukazuje se na suštinu problema na jednostavan i razumljiv način, kao i na moguća rešenja, odnosno ograničenja postojećih rešenja, i ako u novinarskim prilozima nema svih ili skoro svih zainteresovanih strana – od građana/ki, predstavnika/ica državnih institucija, stručnjaka/kinja, predstavnika/ca nevladinog sektora i građanskih ekoloških inicijativa, novinarski sadržaji, kako kaže, mogu dodatno polarizovati društvo.

Kako zainteresovati javnost za teme o očuvanju životne sredine

Medijska pažnja bi posebno trebala biti usmerena ka temi životne sredine, a potencijalna kompleksnost ovog problema ne bi trebala biti razlog da mediji o tome ne izveštavaju. Iako je teško zainteresovati javnost, novinari/ke moraju naći zanimljiv način da predstave ovaj problem ali i edukovati publiku o načinima kako zaštititi životnu sredinu.

„Potrebno je da kao mediji budemo inovativni, zabavni i informativni u isto vreme, a još je teže kroz te sadržaje inspirisati publiku da nas zaista shvate i razmisle o svojim navikama”, govori Ena Čaušević, dodajući da je upornost i konstanta pri plasiranju sadržaja o zaštiti životne sredine bitan faktor uticaja na publiku.

Ljudi, kako kaže Vladimira Dorčova Valtnerova, na svojoj koži osećaju negativne uticaje, ne samo klimatskih promjena, već nesavesnog delovanja ljudi zbog čega je javnost sve više zainteresovana za ove teme.

Dodaje da je najbolji način da se dosegne do šire publike onaj u kojem će građani/ke medijima biti saveznici/ce, saborci/kinje, a novinari/ke pričati jezikom koji svi razumeju.

„Potrebno je da svi krenemo da menjamo i svoje navike, ali i da usvajamo nove navike, kao što je na primer navika da se svi konačno aktivno borimo za bolje sutra i na naše ljudsko pravo na zdravu životnu sredinu. Ovu novu naviku neki stručnjaci zovu i ekološkim opismenjavanjem, odlično, zar ne?“, kaže Dorčova Valtnerova.

A da bi javnost zaista razumela eko-pitanja koja se plasiraju u medijima, novinar/ka suštinski mora razumeti društvo u kojem živi, objašnjava Dragan Gmizić. O ekološkim problemima, ako govorimo o balkanskim zemljama, ne može se izveštavati ukoliko se u obzir ne uzme značaj drugih problema poput siromaštva i niskog nivoa obrazovanja. Posao novinara/ke je, zaključuje on, da sve veze u društvu i u prirodi prepozna i razumije.

Izvor: Media Centar Sarajevo

About the author

Médiá píšu / Mediji pišu

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

PODKAST

PREDLOŽI TEMU

PoTYkajme si! PODCAST

PoTYkajme si! PODCAST

PODKAST Storyteller

PODPORA V ROKOCH 2022-2025 – PODRŠKA U 2022-2025.

E-KNIHA ZADARMO!

PODKAST „Na ivici“

PARTNERI