Noć se već spustila na kampus novosadskog univerziteta. Jak reflektor obasjava plato ispred Filozofskog fakulteta, gde se okupilo nekoliko stotina građana i građaki. Iščekuju početak tribine na kojoj će se govoriti o autonomiji visokoškolskih ustanova. Pored stepenika poređane su stolice za profesore i profesorke koji će govoriti o ovoj temi. Njima iza leđa, udaljeni tek koji metar, stoji desetak policajaca sa šlemovima i štitovima. Zabranjuju ulazak studentima koji na ovom fakultetu uče i profesorima kojima je to radno mesto. Gotovo  filmska scena. Samo što nije film, već istinit događaj zabeležen u Srbiji krajem avgusta.  

Danima je policija boravila unutar i ispred Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, bez pravog razloga i objašnjenja. Time je ugrožena “nepovredivost akademskog prostora” predviđena Zakonom o visokom obrazovanju, a to je najnoviji u nizu primera da je univerzitet još jedna institucija u Srbiji kojoj je narušena autonomija zagarantovana i Ustavom. 

“Ovde govorimo o autonomiji univerziteta u svetlu jednog vrlo uskog dela autonomije, a to je nepovredivost prostora visokoškolskih ustanova. Autonomija univerziteta podrazumeva i autonomiju naučnog i obrazovnog procesa – pravo da visokoškolske ustanove samostalno odlučuju o pogramima, predmetima koji se izučavaju, kao i naučnim projektima koji se sprovode” – objašnja Miodrag Jovanović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. 

💡 PODRŽI STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. 👉 DONIRAJ OVDE!

Dodaje da autonomija nije apsolutna niti neograničena, već su svi fakulteti podložni zakonom propisanim kontrolama. Policija, po pozivu dekana, može da uđe na fakultet, ali ne i da u njemu danima boravi bez stvarnog razloga. 

“U primerima kojima smo svedočili izlazimo sa terena prava i ulazimo u sferu  akademskog digniteta. Ljudi su smatrali normalnim da danima budu zatočeni u zgradi fakulteta sa policijskom jedinicom koja ih čuva – a  nije ni jasno od koga i čega” – kaže prof. Jovanović.

O autonomiji univerziteta u javnosti se počelo govoriti tek pre nekoliko meseci, kada se policija pojavila pred vratima, prvo Pravnog fakulteta u Beogradu, a potom i Filozofskog i Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Novom Sadu. 

Međutim, akademska zajednica upozorava da se autonomija univerziteta  već duže vreme urušava na različite načine. Početkom godine doneta je uredba kojom je broj radnih sati posvećenih naučno-istraživačkom radu na fakultetma smanjen sa dvadeset na pet sati nedeljno. Pojedinim fakultetima još nisu uplaćena sredstva neophodna za osnovno funkcionisanje, pa im preti isključenje vode i struje.

PREPORUČUJEMO:

“Postoje različiti pokušaji da se naučne institucije stave pod kontrolu vlasti, zato što ova vlast ne smatra da je moguć drugačiji način funkcionisanja. Kada se u Savet fakulteta biraju članovi koji su bliski režimu, to je poruka koliko malo ova vlast poštuje univerzitet. Takođe, bilo je sumnje da su, prilikom prijave na konkurse za naučno-istraživačke projekte koje finansira država, određeni projekti puštani kroz dodatni filter u zavisnosti ko su nosioci tih projektata” – objašnjava Miodrag Jovanović. 

Očuvanje autonomija univerziteta trenutno zavisi od otpora i istrajnosti akademske zajednice

Zastrašivanje predstavnika akademske zajednice, koje je već postalo praksa, dodatni je pritisak na njihovu autonomiju. Nedavno je Smiljana Milinkov, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na službeni mejl dobila pretnju u kojoj se navodi da ju je “obeležila crna ruka”. Pretnju je prijavila, ali, kaže, može samo da se nada da će prijava dobiti epilog. 

Trenutno funkcionisanje fakulteta se, dodaje ona, odvija mimo svih procedura i mnogo toga u društvu podseća na 1998. godinu kada je usvojen Zakon o visokom obrazovanju kojim je ukinuta autonomija univerziteta. 

“Cilj je urušavanje i privatizacija državnih fakulteta. Autonomija univerziteta nam je potrebna, jer podrazumeva i slobodnu izražavanja i razvoj kritičke misli, a to je nešto što autoritarnim režimima nije potrebno i što im pravi smetnju” – kaže profesorka Milinkov. 

Od početka studentskih blokada različiti događaji i nove teme smenjivali su se gotovo svakodnevno. Dok je policija boravila na Filozofskom fakultetu, trajali su i protesti, ali je nakon toga pažnja javnosti usmerena na druga dešavanja, policijsku torturu, sukobe na ulici, hapšenje studenata i građana. Policija je još prisutna u zgradi Rektorata, a borba za očuvanje autonomije univerziteta zavisi od istrajnosti studenata i profesora. 

“Autonomija nije samo floskula. Mi ustvari branimo sve ono što bi trebalo da su poluge razvoja jednog društva” – objašnjava Smiljana Milinkov.

Zato bi u ovoj borbi trebalo da učestvuju i u njoj istraju svi građani i građanke, da brane autonomiju univerziteta, nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva, smatra profesor Miodrag Jovanović. Dodaje da vlast pokušava da kroz frazu “pa šta” prikaže kao normalno svako narušavanje Ustavom i zakonima zagarantovanih prava. Ukoliko građani to prihvate, poslaće poruku da ih se ne tiče ništa što direktno ne utiče na njihov život. 

“Kada se jednom posegne za tim ‘pa šta’, dali ste vlastima dozvolu da se i prema drugim ustavnim pitanjima ponašaju samovoljno i bahato. A onda je samo pitanje ‘točka nesreće’  kada ćete vi biti izvučeni iz bubnja i postaviti pitanje – zašto moje ustavno pravo nije zaštićeno” – ističe profesor Jovanović.