Izbore za Skupštinu Lekarske komore Srbije, koji će biti održani 19. aprila, pratiće Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID). Za taj posao ova organizacija izabrana je u postupku javne nabavke koju je raspisala Lekarska komora Srbije. 

Da posmatraju izbore zainteresovane su bile i druge posmatračke misije. Udruženja „Budni” i „Kraj” iz Novog Sada dostavili su prijave, ali su  od krovne organizacije koja okuplja lekare i lekarke dobili odbijenicu. U obrazloženju je navedeno da bi „angažovanje većeg broja posmatrača moglo dovesti do nepotrebne gužve na biračkim mestima i otežati sprovođenje izbornog procesa i rad biračkih odbora”. 

Reagovali su na ovo predstavnici udruženja „Budni” i „Kraj” ističući da ne postoji zakonski osnov za ograničavanje broja posmatrača. Dodaju i da svako ima pravo da podnese prijavu za praćenje izbora uz dostavljanje potrebne dokumentacije, što su ove dve orgnaizacije i učinile. 

PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!

„Ne postoji nijedan konkretan razlog za odbijanje prijave, već se odbijanje isključivo zasniva na tvrdnji da je već angažovana jedna organizacija” – stoji u odgovoru udruženja „Budni” i „Kraj” koji je upućenom Lekarskoj komori Srbije.

Advokat Srđan Kovačević kaže da se na javnu nabavku za praćenje izbora, čija je vrednost 1,2 miliona dinara, očigledno prijavio samo CeSID. 

„Jako je čudno što u Statutu Lekarske komore stoji da oni posmatračke misije mogu angažovati posebnim ugovorom. Ne postoji mogućnost da posmatračka misija bude nezavisna ako je plaćena” – dodaje on. 

Na ovakvu odluku Lekarske komore burno je reagovao i jedan deo članova i članica ove organizacije. Dejan Hristov, kardiolog-internista iz Niša izražava bojazan da će izbori biti neorganizovani i namešteni. Ukazuje na to, kaže, niz postupaka koji nisu transparentno urađeni. 

Pre svega, izbori su raspisani ranije, jer je trebalo da budu održani u maju. Doktori i doktorke nisu dobili zvaničan poziv za podnošenje kandidatura, već je obaveštenje istaknuto samo na sajtu. Hristov kaže da je za informacioni sistem Lekarske komore izdvojeno 20 miliona dinara. Pita se kakav je to informacioni sistem kad nije u mogućnosti da članove porukom obavesti o kandidaturi za delegate u Skupštini. 

„Da postave obaveštenje na sajt je dovoljno ako žele da se pravno pokriju, ali nije dovoljno ako žele da rade svoj posao kako treba. Pokušali su da kandidature provuku ispod žita” – ističe Dejan Hristov. 

Na kraju, odbijanje nezavisnih posmatračkih misija samo pojavačava sumnju u regularnost predstojećih izbora. Sve izgleda kao da poštenih izbora više neće biti ni kada se bira predsednik kućnog saveta, ogorčeno dodaje Hristov. 

Odluka Lekarske komore je konačna što je, takođe, protivno propisima. Srđan Kovačević objašnjava da pravni lek mora da postoji i to bi trebalo da bude žalba Ustavnom sudu, kao i za izbor narodnih poslanika. 

„Rok za podnošenje žalbe je 24 sata, što je prosto neverovatno, tako da je taj rok i prošao. Mi ćemo sigurno da podnesemo krivičnu prijavu za zloupotrebu službenog položaja, jer su nam odbili posmatranje izbora” – kaže Kovačević.

U čijem interesu radi Lekarska komora Srbije?

U Srbiji postoji pet regionalnih komora. Članovi će na predstojećim izborima da glasaju za delegate u Skupštini regionalnih i krovne Lekarske komore. Dejan Hristov kaže da su, i pored svih teškoća, uspeli da sastave liste nezavisnih kandidata. Nije bilo lako, ističe on, jer su mnogi odbijali kadidaturu, bilo zbog straha ili interesa. 

„Mogu da govorim za Niš, ljudi koje sam zvao iz privatnog sektora su većinom odbili da se kandiduju, ali su se, ipak, našli na listi za izbore zato što ih je pozvao neko sa suprotne strane. Odbijali su i oni iz državne prakse, koji su na specijalizaciji, jer se plaše da neće završiti specijalizaciju” – prepričava Dejan Hristov.

Kako bi kolegama i koleginicama pružili sve informacije, koje ne dobijaju od Lekarske komore, napravili su i sajt na kojem je moguće pronaći biračko mesto, šta je potrebno za glasanje i ko su kandidati. Sve je sada prepušteno lekarima, kaže kardiolog iz Niša. Od njihove izlaznosti i načina na koji će glasati zavisi da li će Lekarska komora ubuduće raditi u njihovom interesu, jer do sada nije radila, ocenjuje on. 

„Moj interes je da vratimo ono što je naše. Lekarska komora se nije oglašavala kada su hapsili kolege ili ih lažno optuživali. Svima nam je jasno da postoji Lekarska komora, da treba da skupljamo bodove tokom godine i da se od zarade odbija određena suma za Lekarsku komoru. Izvan toga, nikome u zdravstvu nije jasno čemu ova komora služi” – kaže Dejan Hristov. 

Kolegama i koleginicama poručuje da ne mogu da leče pacijente u bolesnom sistemu, a za lečenje sistema važno je da imaju Lekarsku komoru koja će esnaf da drži na okupu.