Odluka o sprovođenju komasacije u katastarskoj opštini Bački Petrovac doneta je 2009. godine. Ni sedamnaest godina posle, proces ukrupnjavanja poljoprivrednog zemljišta nije završen.Vladislav Tarnoci, advokat i nekadašnji član komisije za komasaciju, kaže da je reč o složenom procesu, uređenom Zakonom o poljoprivrednom zemljištu. Suština je, objašnjava, da obrađivanje zemlje manje košta.

„Još jedan cilj je izgradnja atarskih puteva i nova mreža kanala koja bi bila efikasnija. To nije jeftino i za sada je urađeno samo u Magliću. Čak ni u Kulpinu gde je završena komasacija, nije urađena ta faza. Zato sama komasacija nema smisla ako se ne uradi infrastruktura i to u kratkom roku” – objašnjava Vladislav Tarnoci.

PODRŽI STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJ OVDE!

Kada je doneta odluka o sprovođenju komasacije, uporedo je počeo i postupak građevinskog premera, odnosno snimanje objekata koji se upisuju u evidenciju. Iako nije povezano sa komasacijom, odlučeno je da se radi u isto vreme kako bi se digitalizovao katastarski plan i formirao katastar nepokretnosti. 

Do 2020. godine u Bačkom Petrovcu kao javni registri funkcionisale su zemljišne knjige u kojima su bili podaci o nekretninama, vlasništvu i stvarnim pravima. Međutim, Osnovni sud u Novom Sadu doneo je odluku da ih ukine, iako je bilo planirano da se koriste sve dok se ne uspostavi katastarska evidencija. 

Nepostojanje katastra nepokretnosti izvor je različitih problema, pa i finansijskih troškova kojima su izloženi građani i građanke koji odluče da na neki način raspolažu svojom imovinom. 

„Recimo, ako građani žele da hipotekom obezbede dugoročni kredit, to nije moguće učiniti ni na jednoj nepokretnosti na području katastarske opštine Bački Petrovac” – dodaje Tarnoci.

Tarnoci misli da je Bački Petrovac jedina katastarska opština u Srbiji bez uspostavljene evidencije nepokretnosti. 

Na sajtu Opštine Bački Petrovac početkom oktobra prošle godine postavljen je javni oglas Republičkog godetskog zavoda (RGZ). Najavljeno je osnivanje katastra nepokretnosti, odnosno upućen poziv za javni uvid u podatke o nepokretnostima. Kako piše, krajnji rok za osnivanje katastra nepokretnosti je 31. decembar ove godine.

Međutim, oglas se odnosi samo na građevinsko područje, ne i poljoprivredno u koje nije moguće izvršiti uvid sve dok ne bude pravosnažno završen postupak komasacije.

Kraj komasacije još nije na vidiku

Uspostavljanje evidencije nepokretnosti čekaju i poljoprivrednici koji su učestvovali u procesu komasacije. 

U posed su dobili nove parcele, mogu da ih obrađuju, ali još nisu njihovi vlasnici. To će postati tek kada budu upisani u katastar nepokretnosti za koji se još ne zna kada će biti obrazovan. 

U praksi to pravi problem i stvara konfuziju, posebno onda kada poljoprivrednici odluče da prodaju ili poklone nepokretnost. 

„To su dosta komplikovaniji ugovori, jer se moraju pominjati i nove i stare parcele, kao i postupak komasacije koji nije okončan. Praktično, poljoprivrednici prodaju, kupuju ili poklanjaju stare parcele, jer su one upisane u katastarskom operatu, ali kupac ulazi u posed novih parcela koje odgovaraju starim. Sve je veoma konfuzno” – kaže advokat. 

U postupku komasacije u toku je faza postupanja po pravnim lekovima koje su izjavili poljoprivrednici. Advokat Tarnoci kaže da je bilo oko 2000 predmeta, a žalbu na dobijeno rešenje o raspodeli zemljišta uložilo je oko 40 učesnika. Dok se ti postupci do kraja ne reše, komasacija ne može biti završena. 

„Imajući u vidu broj predmeta, nije bilo mnogo žalbi, ali sve su odbijene. Međutim, ima građana koji su iskoristili pravni lek i pokrenuli upravne sporove. Saznao sam da su u upravnom sporu neki učesnici uspeli da ishoduju pozitivnu presudu” – navodi Vladislav Tarnoci. 

Žalbu je uložio i Samuel Valentik, čijih je u komasaciju ušlo oko 50 hektara zemljišta. Kaže da su poljoprivrednici koji su bili vlasnici kvalitetnih parcela od početka strahovali kako će se komasacija završiti.  U njegovom slučaju ispostavilo se da je strah bio opravdan. 

Problem je počeo već kod nadele, jer, kaže, zna da su prvo zvali ljude koji su bliski vlasti ili su imali vezu, pa su mogli da biraju parcele. Takođe, kvalitet dodeljenog zemljišta nije uvek odgovarao onom koje su poljoprivrednici prethodno imali. 

„Zemljište je vrednovano po klasama jedan, dva, tri i četiri. Važilo je pravilo da se jedno jutro kvalitetne zemlje menja za drugo istog kvaliteta. Dodeljivano je i četiri jutra nekvalitetne zemlje za jedno jutro kvalitetne.  Ali šta je bolje, jedan nov mercedes ili četiri polupana” – poredi Samuel Valentik. 

Prethodno zemljište koje je dobio bilo je grupisano u jednom delu atara. Novo, koje je dobio, je pored puta koji nije uređen. Na kvalitet zemljišta se nije žalio. Ono što je problem je dužina i izgled parcele. Ne može celu da je navodnjava, a i nije pravougaonog oblika, što otežava obradu. Uložio je žalbu koja je odbijena. 

„Oni koji su delili zemlju, bili su i u komisiji za žalbe. Dobio sam to što sam dobio i šta sad tu mogu. Neko je oštećen, neko nije. Odnos je pola-pola onih koji su zadovoljni nadelom i onih koji nisu” – kaže ovaj poljoprivrednik koji se bavi ratarstvom i uglavnom seje kukuruz i soju.   

Koliko će još dugo proces komasacije u katastarskoj opštini Bački Petrovac da traje niko ne može da predvidi, kaže advokat Vladislav Tarnoci. 

Kao jedan od razloga zašto se sve odužilo na skoro dve decenije, vidi česte promene članova komisije. Biti u komisiji postalo je deo partijskog plena, pa su članovi postavljani i smenjivani u zavisnosti od političkog dogovora, kaže ovaj advokat. To onemogućava postavljanje pitanja o odgovornosti za nešto što je ranije urađeno. 

„Mislio sam da će komasacija da bude istorijski postupak i da će biti dobro iskustvo. Međutim, nije tako, jer traje veoma dugo, mnogi problemi nisu rešeni, a verovatno će mnogo sudskih sporova da bude i po završetku raspodele komasacione mase” – smatra advokat Vladimir Tarnoci.