Za vreme pandemije korona virusa, kada je važila preporuka da se u kontaktima drži distanca, kurirske službe u Srbiji su masovno uvele praksu da pakete ne isporučuju do vrata kuće ili stana. Pandemija je prošla, ali ova praksa postala je nepisano pravilo, posebno u gradovima. 

Dostavu do vrata zamenili su pozivi kurira da građani i građanke po svoj paket dođu na određeno mesto. Neretko to bude jedan deo ulice gde svi koji su nešto poručili, u redu čekaju preuzimanje pošiljke. 

Marina Uhrin iz Kovačice kaže da joj ovo novo pravilo kurirskih službi predstavlja veliki problem. Često preko interneta poručuje ono što joj je potrebno, a kao mama troje dece, od kojih je jedno beba, nije u mogućnosti da uvek izađe i preuzme paket. 

PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!

„Ne mogu da ostavim decu samu u stanu, a isto tako ne mogu ni da sve troje obučem i izvedem napolje svaki put kada stigne paket” – priča Marina. 

Vreme kada će pošiljka da stigne obično nije poznato. Neretko to bude tokom radnog vremena, pa građani moraju da se dogovore sa nekim ko bi preuzeo paket ili da pošiljke preusmeravaju u paketomate ili distributivne centre.  

U toku radnog vremena kuriri treba da isporuče veliki broj paketa, procena je da ih bude i preko sto. Razumljivo je da na sve načine pokušavaju da uštede vreme, ali to ne bi trebalo da bude na štetu onih koji su platili uslugu, smatra Marina Uhrin. 

„Ako kuriru kažem da dođe do ulaza, odmah postane nervozan, je, kako on kaže, svi izlaze na ulicu. Dok ja siđem, sačekam ga i vratim se, prođe deset minuta. Za to vreme deca su sama u stanu i to mi bude jako stresno” – dodaje Marina. 

Nema isto iskustvo sa svim kurirskim službama. Da li će paket biti isporučen do vrata, smatra, da mnogo zavisi od kurira, pa ima i onih koje Marina pohvali, jer su uvek spremni da pošiljku donesu bez negodovanja. Veruje da je u gradu mnogo teže pronaći parking mesto, ali u manjim mestima to nije slučaj. 

„U Kovačici svugde ima parking i prilaz. U početku je izgovor bila korona, a posle mi je jedan kurir rekao da ne može da izađe iz kombija, jer će se zaključati” – navodi Marina samo neka iskustva sa kurirskim službama.

Kršenje zakona na koje se ćuti

Odgovor zašto je praksa, koja je u početku možda i imala opravdan razlog, postala pravilo, iz kurirskih službi kojima se Storyteller obratio nismo dobili odgovor. 

Iako je dostava do vrata promenila značenje, pa se odnosi samo na dostavu do ulice, cene ove usluge su rasle. Za dostavu paketa do pola kilograma građani treba da plate oko 400 dinara. Cena raste sa težinom paketa. 

Ako je sa trgovcem ugovorena isporuka na kućnu adresu, on ima obavezu da isporuku izvrši u prostor koji se nalazi na adresi navedenoj prilikom porudžbine, objašnjava Aleksa Radonjić, vanredni profesor Pravnog fakulteta na Univerzitetu „Union”. To je jasno predviđeno Zakonom o zaštiti potrošača. 

U slučaju da kurirska služba ne isporuči paket na kućnu adresu, građani mogu da se žale trgovcu od kojeg su poručili robu. Međutim, to se ne dešava, pa se na kršenje zakona kurirskim službama gleda kroz prste. 

„I meni se dešavalo da kurirske službe zovu da dođem po paket. Sa ljudske strane imam razumevanja, jer nema parkinga, a i radnici kurirskih službi su u jako lošoj poziciji, jer je stresan posao. Zato kada su neke manje pošiljke, izađem u susret”- kaže Aleksa Radonjić. 

Međutim, problem mogu biti veliki i teški paketi. Građani imaju pravo da zahtevaju isporuku do vrata, u protivnom se može smatrati da isporuka nije izvršena. Zato od trgovca mogu da zahtevaju da im ponovo isporuči robu koju su platili. 

Ne postoji mogućnost da kurirske službe samostalno odluče da robu ne isporuče na adresu. Da bi se to desilo, morao bi da se menja zakon, objašnjava Radonjić. 

Ovo kršenje zakonskih propisa verovatno će se nastaviti i to uz prećutno odobrenje građana, koji iz praktičnih razloga pristaju na nova pravila rada kurirskih službi. 

„Ljudi ili imaju razumevanja ili im je tako lakše, nego da ne prime pošiljku. Ipak, mislim da treba povući granicu i pokušati da se držimo svojih prava. To je i način da vaspitavamo trgovce da poštuju zakon” – kaže Aleksa Radonjić.