Četiri studentska zahteva postavljena nakon pada nadstrešnice pre više od 20 meseci imali su moć da oko studentskog pokreta okupe veliki broj ljudi različitih ideologija, uverenja i stavova. Povezale su ih iste ideja, a to je borba protiv korupcije, kažnjavanje odgovornih i smena vlasti u Srbiji.
Kako se približavaju izbori, studentski pokret svoje delovanje i dalje temelji na tzv. catch all (sveobuhvatna) strategiji, iako određeni potezi, pojedinačne objave fakulteta na društvenim mrežama, Memorandum o Kosovu i Metohiji, a posebno Vidovdanski protesti prošle i ove godine, izazivaju negativne komentare, pa i podele u opozicionoj javnosti.
Istraživanja za sada pokazuju da podrška studentskom pokretu ne opada, kaže politikolog Aleksandar Ivković. Da bi tako i ostalo, smatra, nacionalne teme ne bi trebalo da preuzmu primat u delovanju studenata koji su prešli put od protestnog pokreta do aktera na budućim izborima. Veruje da će kod jednog dela građana glasanje za studentsku listu biti taktičko, a ne glasanje srcem.
„Moguće je da ljudi koji su liberalnije nastrojeni nisu zadovoljni tim nacionalno obojenim porukama, kao i govorima kontroverznih pojedinaca, kao što je bila poslanica Jelena Pavlović, koja je bila angažovana u pokretu dr Branimira Nestorovića „Mi glas iz naroda”. Međutim, mislim da će mnogi opozicioni, liberalno orijentisani građani i dalje glasati za studentsku listu, jer je doživljavaju kao jedinog aktera koji je sposoban da pobedi vlast na izborima” – kaže Ivković.
On smatra da je delovanje studentskog pokreta u cilju ostvarivanja što šire podrške i dalje održivo, ali pod uslovom da se određene poruke pametno komuniciraju i prenose javnosti. Dodaje da pitanja koja dele društvo, kao što su odnos prema Kosovu, Evropskoj uniji, Srebrenici, ne bi trebalo da budu okosnica kampanje uoči izbora.
Ovim temama se, kaže, čak i vlast bavi samo sporadično, jer su svesni da su građanima mnogo važnije pitanje vladavine prava i borba protiv korupcije. Ukoliko studenti žele da privuku jedan broj razočaranih glasača vlasti, odnos prema nacionalnim pitanjima ne bi smeo da bude potpuno suprotan politici koju zastupa vlast, navodi Ivković. Ipak, veruje da će studenti svojim aktivnostima i programom pre uspeti da mobilišu dosadašnje apstinente, nego veći broj glasača Srpske napredne stranke.
„Manji broj ljudi će preći sa strane vlasti na studentski pokret, ali i za taj manji broj je potrebno da politika o nacionalnim i osetljivim pitanjima ne bude potpuno suprotna od one koju ima vlast. Glasači vlasti moraju da se osećaju udobno da glasaju za drugu opciju, a ne da prelaze sa opcije koja je, recimo, zastupala stav da je Kosovo Srbija na onu koja priznaje nezavisnost Kosova” – navodi Aleksandar Ivković.
Dodaje i da su ovo situacije zbog kojih je neophodno veći fokus staviti na druge teme, a to su korupcija i bezakonje kojima u svojim opštinama mogu da svedoče i mnogi glasači vlasti. Zato će možda biti spremniji da na izborima poverenje daju onoj strani koja ponudi kredibilno i uverljivo obećanje da će ove probleme rešiti, što vlast nije uradila proteklih četrnaest godina.
Kod strategije pridobijanja široke podrške koju primenjuju i vlast i studentski pokret prisutni su i elementi populizma, navodi politikolog. Međutim, populističke poruke ne vidi kao okosnicu kampanje ni jedne ni druge opcije. U ovom trenutku vlast se, kaže Ivković, bazira na priču o ekonomskom napretku, tehnološkom razvoju i robotima, a studentski pokret orijentisan je na poštovanje zakona i institucija, kao i uspostavljanje reda i pravde.
Nacionalne teme su mogući rizik
Održivost catch all strategije studentskog pokreta zavisiće od toga koliko uspešno će o nacionalnim pitanjima odražavati stav većinskog dela građana i građanki Srbije, smatra Aleksandar Ivković. Objašnjava to na primeru protesta u Kraljevu koji je održan 28. juna. U jednom delu je, kaže, taj protest izašao iz okvira ove široke strategije i to je studentskom pokretu bio autogol, ističe on.
„Catch all strategija gde se zauzima većinski stav o nacionalnim temama i kontroverznim pitanjima moraće da se održi kao jedina realistična šansa za uspešne izbore i izborni rezultat. Uslov je i da to ne budu glavne teme kampanje” – smatra Aleksandar Ivković.
On dodaje da bi ova strategija studentskog pokreta mogla da postoji i u sadejstvu sa dve opozicione grupacije – jednom proevropskom i drugom koja je desno i nacionalno orijentisana. Ono što izostaje je želja studentskog pokreta da sarađuje sa opozicionim strankama, a sa druge strane i među političkim partijama opozicije postoje podele u više kolona, kaže Ivković.
„Na proevropskoj strani nije uspostavljena zajednička kolona svih stranaka koje nisu podržale studente. Da je uspostavljena takva lista i da insistira na proEU temama, ona bi mogla da bude dopuna studentskoj listi i da pokupi one glasače kojima je studentski pokret previše nacionalni ili catch all” – ističe politikolog.
Ukoliko opozicione stranke na izbore izađu u više kolona, smatra da postoji velika mogućnost da ostanu ispod cenzusa. Uveren je da će i mnogi građani koji studentsku listu ne vide kao svoj prvi izbor, za nju glasati, upravo iz razloga da ne bi došlo do rasipanja opozicionih glasova.
Kako se izbori budu približavali za očekivati je da će studentski pokret morati da se izjasni o onim pitanjima koja su razlog podela. Takođe, ukoliko studentska lista pobedi i dođe do smene vlasti, catch all strategija u vladanju neće biti moguća, kaže Aleksandar Ivković.
Očekuje da bi u tom slučaju iz studentske liste nastale nove političe partije koje bi morale zajedno da se bave pitanjima oko kojih postoji najveći konsenzus, a to je sređivanje stanja u državi i novo uspostavljanje insitucija. U nekom momentu će, veruje, doći i do ideoloških podela unutar članova studentskog pokreta.
„Kada se okupi ovako širok ideološki front, onda se podrazumeva da se u jednom trenutku ideološke razlike stavljaju po strani, ali se one ponovo aktuelizuju kada se otklone razlozi zbog kojih su bile sklonjene, u ovom slučaju to je smena vlasti” – navodi Aleksandar Ivković.
Veruje i da, ukoliko na narednim izborima dođe do promene vlasti, to neće značiti rešavanje ključnih pitanja, poput ulaska u Evropsku uniju ili odnosa prema Kosovu i Metohiji.
„Mislim da će to biti teme koje će se rešavati ne na ovim izborima koji slede, već na sledećim, koji dođu posle promene vlasti” – zaključuje Aleksandar Ivković.
Izlazak na birališta za nekoliko meseci
Izjašnjavanje studentskog pokreta o određenim osetljivim temama biće nužno kada budu raspisani izbori. To će se, veruje politikolog, desiti do kraja ove ili početkom naredne godine. Izbori će, smatra, biti razdvojeni i to tako da se prvo održe parlamentarni, jer na njima vlast ima veće šanse za pobedu.
U korist im ide i to što po izbornom sistemu na parlamentarnim izborima nije nužno osvojiti 50 posto glasova da bi u Skupštini imali većinu.
„Ako osvoje 46 posto glasova, a dođe do značajnijeg rasipanja glasova opozicije, po našem izbornom sistemu, lista koja je osvojila 46 posto može da ima 51 posto poslaničkih mandata” – objašnjava Ivković.
Postoji velika šansa da vlast i uspe u tom svom cilju, kaže on. Da li će tako biti zavisi od načina na koji će na izbore izaći opoziciona stana, kao i od kampanje studentskog pokreta i uspešne mobilizacije što veće broja glasača.
„To je donekle kocka Aleksandra Vučića, ali nije da nema nikakve šanse za pobedu. Plan vlasti je da pobede na izborima, Vučić bude izabran za premijera, da to potpuno demorališe drugu stranu i da smanji izlaznost na predsedničkim izborima” – pretpostavlja Aleksandar Ivković.
Dodaje da vlast poseže za ovim manevrom, jer je svesna da na predsedničkim izborima ima mnogo manje šanse za pobedu. Ukoliko bi se prvo održali redovni predsednički izbori i kandidat vlasti izgubi, to bi imalo domino efekat. Zato je ideja da se taj trend spreči, pa vlast ulaže nade u pobedu na parlamentarnim izborima računajući na dalje podele u opozicionom bloku, rasipanje glasova i nedovoljno uspešnu kampanju studentskog pokreta, procenjuje Ivković.
