U decembru 2024. godine, nepuna dva meseca od pada nadstrešnice u Novom Sadu, održan je prvi veliki skup na beogradskoj Slaviji. Desetine hiljada ljudi stajalo je u tišini sa upaljenim lampama na telefonima, a ti prizori postali su jedan od prepoznatljivih obeležja studentskih i građanskih protesta. Osim odavanja pošte nastradalima na Železničkoj stanici u Novom Sadu, okupljeni studenti i građani tražili su da vlast ispuni četri zahteva koji su ujedinili pobunjeno društvo. „Ruke su vam krvave”, „Beograd je svet”, „Svi smo pod nadstrešnicom” samo su neki od transparenata koji su se mogli videti tog popodneva na Slaviji. 

Šest meseci kasnije na istom mestu, prema procenama, još veći broj ljudi iz cele Srbije došao je da se „vidi na Vidovdan”. Još ranije su četiri studentska zahteva dopunjena novim – tražilo se raspisivanje vanrednih izbora. U tada održanim govorima zahtevala se krivična odgovornost i funkcionisanje institucija, najavljivane su nove akcije građanske neposlušnosti, a bilo je mesta i za priču o srpskom integralizmu i kosovskom opredeljenju, Lazarevom izboru, Vukovoj izdaji i Obilićevom podvigu. 

PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!

Novo okupljanje građana i građanki iz cele Srbije na Slaviji održaće se 23. maja. Kako je najavljeno studenti će ponoviti svoje zahteve, a kako su naveli u pozivu nakon više od godinu dana borbe i stotinu akcija širom zemlje, vreme je za novi veliki skup u prestonici, uz poruku da studenti pobeđuju. Tokom programa koji počinje u 18 časova biće predstavljeno nešto novo, kaže za Storyteller student Fakulteta organizacionih nauka (FON) u Beogradu.

„Ideja je da predstavimo nešto na čemu smo dugo radili. Iza toga stoji temeljan i analitičan rad u saradnji sa stručnjacima iz svih relevantnih oblasti društva. Na skupu ćemo pokazati deo onog što je proizvod našeg višemesečnog rada” – kaže ovaj student. 

Uveren je da će na Slaviju i ovaj put doći veliki broj građana, iako, kaže, cilj nije prebrojavanje, jer se već mnogo puta pokazalo koliko ima onih koji u Srbiji žele promenu. Novi skup vidi kao priliku da se studentski pokret afirmiše kao novi i snažan politički faktor. 

„Važno je da se mi još jače dokažemo kao politički faktor, kakav i jesmo, a ne da lebdimo da li jesmo ili nismo” – ističe student FON-a. 

Novosadski novinar Igor Mihaljević ne očekuje da će novi protest na Slaviji biti jednako masovan kao prethodni. No, smatra da neće biti ni mesta razočaranju, jer, kako ističe, za dobro organizovan protest koji ima političku poruku dovoljno je i prisustvo 10 000 ljudi. Podržava svako novo okupljanje i akciju građana, jer, kaže, pritisak na vlast treba da se vrši non-stop, na svakom koraku i u svakom obliku. 

„Voleo bih da unapred znamo plan i cilj, da li je to pritisak radi pritiska ili postoji nešto više” – kaže Igor Mihaljević. 

Nada se da će sa protesta biti poslate političke poruke, jer je jasno da se studenti sada bave politikom. Podseća na razloge zbog kojih je i počela pobuna i zahteve na koje je neophodno vratiti fokus, smatra on. 

„Kriminalnom režimu treba poslati poruku da se mi nismo pomirili sa ovim stanjem. I najvažnije, a možda zaboravljeno, da se kaže da je ubijeno šesnaest ljudi u Novom Sadu, jedna majka teško povređena i da krvave ruke još nisu dobile epilog. Dok se to ne reši, još ćemo se ćerati” – kaže Igor Mihaljević. 

Da će subotnji protest na Slaviji biti drugačiji od prethodnih smatra i Goran Ješić iz Građanskog pokreta „Solidarnost”. Pretpostavlja da je cilj skupa mobilizacija i očuvanje fokusa, ali za razliku od prethodnih protesta, ovo vidi i kao politički skup na koji je, sa punim pravom, pozvala jedna politička grupacija. 

„Ranija okupljanja su bila iskonska potreba studenata, građana i opozicije koji su imali cilj da se sruši vlast. Studentski pokret danas je politički faktor nastao iz tog procesa i oni najavljuju učešće na izborima, imaju svoju listu, predlažu svoj politički program i  memorandum o Kosovu. To je njihovo legitimno pravo” – kaže Goran Ješić. 

„Izbori se ne dobijaju na temi Kosova”

Goran Ješić, kako kaže, neće prisustvovati skupu na Slaviji, jer će tog dana Građanski pokret „Solidarnost” održati prvu izbornu skupštinu. Čak i da nema tu obavezu, Ješić kaže da nije siguran da li bi bio na Slaviji, jer su se unutar studentskog pokreta desile značajne promene. Sadašnji pokret vidi kao političku frakciju koja se obračunava sa neistomišljenicima iako im je cilj zajednički, a to, ističe, za njega nije prihvatljivo. 

Ne može, dodaje Ješić, da podrži ni memorandum o Kosovu koji su studenti u blokadi nedavno objavili, a u kojem se navodi da je „očuvanje Kosova i Metohije zajednički imenitelj”. 

„Narativ o Kosovu im je neko podvalio. Kosovo uopšte nije tema. Ne treba zaboraviti da mi Miloševića nismo pobedili na temi Kosova, nego na temi Evrope. Čak ni Vučić 2012. godine izbore nije dobio na temi Kosova, već korupcije, ekonomske situacije, smanjenja administracije. Tema Kosova nikoga u Srbiji ne interesuje” – smatra Goran Ješić. 

Memorandumom o Kosovu studentski pokret je samo izazvao negativne reakcije kod jednog dela građana i građanki koji u ovakvim saopštenjima prepoznaju politiku protiv koje se već godinama bore, ističe Ješić. 

Za objavljeni memorandum novinar Igor Mihaljević kaže da se ni po čemu ne razlikuje od mnogih dokumenata koji su objavljivani godinama unazad. Sve su to, ocenjuje, iste floskule koje se u Srbiji izgovaraju već decenijama. Mihaljević smatra da građani koji podržavaju studentski pokret i glasaće za studentsku listu imaju pravo da znaju da li glasaju za Brisel ili za Kremlj. 

„Ako glasamo za Kremlj, u redu, to je legitiman stav, ali to je ono što živimo već trideset godina. To je to, bićemo korisni idioti za ruske interese u Evropi. Ako hoćemo da glasamo za Evropsku uniju, onda to podrazumeva sve što podrazumeva život u EU, demokratiju, vladavinu prava, uređenost” – kaže Igor Mihaljević. Dodaje i da bi studenti onda trebalo da objasne kako zamišljaju ulazak u Evropsku uniju uz stav da je Kosovo srce Srbije. 

Objavljivanje memoranduma o Kosovu u danima pred novi protest u javnosti je predstavljano i kao način da studentski pokret pridobije deo desno orijentisanih građana koji je do sada glasao za vladajuću partiju. Međutim, Mihaljević kaže da od toga nema ništa, jedino što može da se desi je da izgube podršku dela građana koji su ih do tada podržavali. 

„Koga su studenti kupili na početku protesta 2024. godine, ti ljudi su, da kažem, kupljeni. Nema ubeđivanja. Ljudi koji nisu za studente, a njih je oko milion i po, kojima se SNS i Vučić svakodnevno obraćaju, na njih ne vredi trošiti vreme, novac i resurse” – kaže Igor Mihaljević. 

Termin objavljivanja memoranduma nema nikakve veze sa održavanjem novog prostesta, kaže student Fakulteta organizacionih nauka. Podseća da je ovaj dokument nastao kao zaključak tribine koja je održana u Kragujevcu, a koja je bila posvećena značaju Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. 

„To je jedna od tema o kojoj pričamo sa građanima, jer je za nas sve tema. Međutim, biće vremena da se o tome priča nakon izbora. Do tada, za nas je, kao i prethodnih godinu i po dana, u fokusu korupcija i odgovornost, jer je to izvor svih problema” – dodaje ovaj student.

Teme Evropske unije i Kosova ne isključuju jedna drugu, kaže student FON-a. Ipak, ovo vidi kao teme kojima se treba baviti nakon izbora kada se, kako kaže, obezbedi adekvatna atmosfera da se o tome priča uz aktivno učešće građana. 

„U memorandumu piše da je naš cilj model koji će, uz dosledno poštovanje međunarodnog prava osigurati mir, bezbednost i punu zaštitu prava za narod koji tamo živi, jer su nama u fokusu ljudi, za razliku od režima koji ove teme eksploatiše isključivo u propagandne svrhe” – ističe student FON-a.

Bez obzira da li će biti vanrednih izbora ili ne, za manje od godinu dana građani i građanke Srbije izaći će na redovne predsedničke izbore. Ono što će odlučiti da li će se na glasanje ranije zavisiće samo od ekonomske situacije i spoljnopolitičkog pritiska, smatra Goran Ješić. Zato je neophodna konsolidacija evropske politike u Srbiji i jasno opredeljenje stranaka i njihovih programa ka Evropskoj uniji, kaže Ješić. 

„Ideologija Evropske unije je egzistencijalno pitanje ovog društva. I tu je najveća odgovornost proevropske opozicije koja mora da se konsoliduje na jasnoj političkoj platformi. Prema istraživanjima koje sam gledao, studentska lista nikada nije mogla da preskoči 34%, ali zajedno sa ostalim antirežimskim snagama ima blizu 60%” – navodi Goran Ješić. 

Da će na sledećim izborima, kada god da budu, vlast biti promenjena, smatra i Igor Mihaljević. Međutim, nije ubeđen da će studenti taj cilj moći da postignu sami, jer mladost uz sebe mora imati zrelost i iskustvo, smatra on. 

„Dobra stvar je što ne postoji režim na planeti i u ljudskoj istoriji koji je pobedio svoju mladost. Loša stvar je što ne postoji mladost koja je režim pobedila samostalno” – zaključuje Igor Mihaljević.