Preporuke OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o unapređenju biračkih spiskova u Srbiji do sada su se uglavnom odnosile na parlamentarne i predsedničke izbore. Ipak, osnovni međunarodni standardi važe za svaki izborni proces u kojem se koriste birački registri, uključujući i posebne biračke spiskove za izbore nacionalnih saveta manjina, kažu u ovoj organizaciji.

Kako za Storyteller navodi portparolka ODIHR-a Katja Andruš, iako izbori za nacionalne savete manjina do sada nisu bili u fokusu standardnih posmatračkih misija ove organizacije, principi na kojima se zasnivaju njihove preporuke ostaju relevantni.

„ODIHR-ove preporuke o biračkim spiskovima zasnovane su na međunarodnim standardima koji treba da obezbede demokratske izbore utemeljene na tačnosti, transparentnosti, inkluzivnosti i poverenju javnosti“, navodi Andruš.

Ona dodaje da izborni zakoni, u skladu sa međunarodnim pravom, moraju garantovati jednakost birača iz redova nacionalnih manjina i zabranu diskriminacije.

Posebnu pažnju, prema njenim rečima, zahtevaju registri koji sadrže osetljive lične podatke, uključujući i podatke o etničkoj ili nacionalnoj pripadnosti.

„Svi birački registri koji sadrže osetljive podatke zahtevaju snažne pravne garancije, mere zaštite podataka i efikasan nadzor. Transparentnost i odgovornost ključni su za očuvanje poverenja u proces“, ističe Andruš.

Međunarodna praksa, dodaje, podrazumeva da upis u takve registre mora biti dobrovoljan, jasno regulisan zakonom i zaštićen od zloupotreba ili pritisaka na birače.

Iako ODIHR do sada nije sistematski analizirao rizike specifične za izbore nacionalnih saveta manjina, u širem kontekstu učešća manjina u izbornim procesima kao ključni opšti principi se izdvajaju dobrovoljnost upisa, zaštita od diskriminacije, jasne procedure i dostupni mehanizmi za žalbe i prigovore.

PROČITAJTE I OVO:

Posebne biračke spiskove nacionalnih manjina vodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, dok poslove upisa, brisanja i izmena podataka obavljaju nadležne opštinske i gradske uprave. Građani i građanke tim organima mogu podneti zahtev za proveru, ispravku ili brisanje podataka, kao i žalbu ukoliko smatraju da su im prava u tom postupku povređena. 

Ukoliko sumnjaju na nezakonitu obradu ili zloupotrebu ličnih podataka, mogu podneti i pritužbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.