Vozači koji svakodnevno koriste put između Maglića i Bačkog Petrovca primećuju neobičnu stvar: na istoj deonici važe različita ograničenja brzine, u zavisnosti od smera kretanja. Reč je o državnom putu IIA-111, regionalno važnoj saobraćajnici kojom upravlja JP„Putevi Srbije”. Signalizacija na terenu otvara više pitanja nego što daje odgovora.

Skoro svakodnevno tim putem prolazi Stefan Kecman iz Maglića. Zbog prirode posla u vožnji provede dosta vremena tokom radnog dana, pa pređe i do 150 kilometara. Vozačko iskustvo pomaže mu da uoči nelogičnosti u saobraćaju za koje, kaže, ne pronalazi objašnjenje. Prvu nelogičnost uočava već kada se iz Maglića uključi na put za Bački Petrovac. U tom smeru vozači nailaze na saobraćajni znak na kojem piše ograničenje brzine 60km/h, a ispod se nalazi dopunska tabla sa oznakom za sneg. Svega nekoliko metara dalje postavljen je znak koji propisuje stalno ograničenje od 60km/h naredna tri kilometra. Prema Pravilniku o saobraćajnoj signalizaciji, dopunska tabla se ne postavlja uz znakove izričitih naredbi. 

PODRŽI STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJ OVDE!

Kada se vraća kući, na istoj deonici i, kako kaže Stefan, po svemu istim uslovima na putu, ograničenje brzine je 80km/h. U tom smeru vozači nailaze na saobraćajni znak na kojem piše ograničenje brzine 60km/h, a ispod se nalazi dopunska tabla sa oznakom za sneg. To znači da ovo ograničenje važi samo kada je kolovoz klizav zbog snega ili poledice. Kada su vremenski uslovi povoljni, važi ograničenje brzine koje propisuje  Zakonu o bezbednosti saobraćaja, u ovom slučaju to je 80km/h.

„Mislim da je identična situacija i na delu puta od lokaliteta Planta ka Rumenci, gde je, takođe, u jednom smeru ograničenje brzine 60km/h, a u drugom 80km/h. Nije mi jasno zašto je to tako. Razumeo bih da je na deonici nekog puta ograničenje 60 zbog širine kolovoza ili nekih drugih uslova. Ali da se na istom putu ograničenje razlikuje u zavisnosti od smera, to mi nije logično” – ističe Stefan Kecman. 

Pre nekoliko godina deonica puta od Maglića do Bačkog Petrovca je rekonstruisana, odnosno izvršeno je asfaltiranje u dva sloja. Stefan potvrđuje da su uslovi za vožnju povoljni i da na putu nema vidljivih i velikih oštećenja. Navodi i da je na ulasku u Maglić iz drugog pravca, onom koji vodi ka Bačkoj Palanci, preko Silbaša, asfalt u mnogo lošijem stanju, ali je ograničenje 80km/h. 

Razloge zašto je to tako potražili smo i u JP „Putevi Srbije”, kao i u opštini Bački Petrovac. Do objavljivanja teksta odgovore nismo dobili, ali Krsto Lipovac, profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu kaže da se radi o očiglednoj grešci upravljača puta.

„Ova situacija pokazuje nemar i nebrigu upravljača puta da postavlja signalizaciju u skladu sa projektom signalizacije, kao i da je uredno održava. Ukoliko postoji znak ograničenja brzine na 60km/h, onda nije potreban znak sa dopunskom tablom. Nažalost, ovakvih primera je mnogo na našim putevima” – objašnjava Lipovac. 

Za svako ograničenje brzine potrebni su opravdani argumenti

Moguće je da ograničenje brzine bude drugačije u suprotnim smerovima u onim situacijama kada se razlikuju uslovi na putu, kaže Dalibor Pešić, profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu. Takvi slučajevi nisu česti, ali mogu biti opravdani. Ipak, treba ih izbegavati kada god je to moguće, jer vozači su skloni pretpostavkama u toku vožnje, ističe on.

„Vozači uvek pomisle da ograničenje brzine važi za pravac, a ne za smer. To moramo imati na umu kada projektujemo sisteme, jer put mora da bude projektovan tako da vozači ne smeju da pretpostave nešto pogrešno” – navodi Dalibor Pešić. 

Ovo je usko povezano sa tzv. „konceptom samoobjašnjavajućih puteva” koji znači da vozači, na osnovu ranijeg iskustva, kao i izgleda, ambijenta i okruženja puta, nedovosmisleno stiču utisak koja je razumna brzina na tom delu puta. Ukoliko se stvarno ograničenje bitno razlikuje od onog za koje vozači procene da je razumno, na tim deonicama se beleži veliko nepoštovanje brzine kretanja, kaže Krsto Lipovac, profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu. 

„Zato u svakom takvom slučaju treba preispitati da li je ograničenje opravdano. Ako nije, treba biti spreman da se promeni. Ukoliko je opravdano, onda vozačima treba ponuditi argumente zašto se smatra da je na tom delu puta ispravno ograničenje 60km/h, ako je na drugim, sličnim deonicama ograničenje 80 ili 100km/h” – ističe Lipovac.

Stvarni razlozi, punjenje budžeta od saobraćajnih kazni, nemar ili nešto drugo

Ukoliko objašnjenja ne postoje ili nisu javno saopštena, to ozbiljno narušava poverenje u sistem, pa će vozači sami donositi zaključke. Stefan Kecman kaže da, pošto proverene informacije nisu dostupne, može samo da pretpostavlja razloge zbog kojih je ograničenje brzine različito u suprotnim smerovima na pravcu Maglić-Bački Petrovac. Često je u smeru gde je ograničenje brzine niže prisutna policijska kontrola i iz toga izvodi samo jedan zaključak. 

„Razgovarao sam i sa poznanicima i mislim da se iza toga krije činjenica da nam je prazan budžet i da nekako od građana treba uzeti novac, a ovo je jedan od načina. Možda grešim, ali to je ono što mi prvo pada na pamet” – zaključuje Stefan Kecman. 

Da li je to zaista slučaj, profesor Lipovac ne može ni da potvrdi ni da demantuje, ali kaže da je sa stanovišta struke potpuno neprihvatljivo da policija vrši česte kontrole na onom delu puta gde je neopravdano postavljeno niže ograničenje brzine. 

„Ukoliko u konkretnom slučaju ograničenje brzine nije razumno i nije potkrepljeno stručnim argumentima, zatim tu ne postoji istorija čestih saobraćajnih nezgoda, a policija baš tu redovno postavlja radare, naravno da je to neprihvatljivo iz ugla struke i bezbednosti saobraćaja” – smatra on. 

Dalibor Pešić navodi i drugu mogućnost, da je u pitanju nemar, odnosno da je nekada iz opravdanih razloga brzina kretanja povećana na 80km/h, ali se zaboravilo na drugi smer. Kao razlog za različito ograničenje ne vidi ni finansijsku opravdanost, jer za rekonstrukciju puta koja bi omogućila veću brzinu kretanja neophodno je više novca. U tom slučaju bi isplativije bilo da u oba smera brzina kretanja vozila bude ista. 

Postavljanje ograničenja brzine mora biti rezultat sveobuhvatnog istraživanja, kaže Krsto Lipovac. Objašnjava da je potrebno analizirati uslove koji su neophodni za bezbedno odvijanje saobraćaja, kao i sastav saobraćaja na nekom putu, odnosno ko i koliko učestvuje u saobraćaju. 

Brzina kretanja vozila utiče na vreme koje je potrebno da se stigne do određenog cilja i to je vozačima najčešće najvažnije. Međutim, dodaje profesor Lipovac, brzina utiče i na životnu sredinu, efikasnost, ali i bezbednost saobraćaja. Zato je zadatak onoga ko projektuje put da usaglasi sve uticaje i dođe do onih organičenja koja će garantovati bezbedno odvijanje i efikasnost saobraćaja. 

„Da bi to postigli neophodno je da se detaljno analiziraju potrebe korisnika, analiziraju i preispitaju sva postojeća ograničenja, a onda postave nova ograničenja i prate kako vozači reaguju, sve to sa jednim ciljem – da što veći broj vozača poštuje i prihvati ograničenja” – navodi Krsto Lipovac. 

Bez pouzdanih informacija o konkretnom delu puta i dalje će sve ostati u domenu nagađanja. Vozači imaju mogućnost da se obrate upravljaču puta, u ovom slučaju JP „Putevi Srbije” i da zatraže argumente za različito ograničenje brzine u suprotnim smerovima. Ukoliko argumenti ne postoje ili nisu valjano opravdani, mogu da traže i izmenu ograničenja.