Sutra studentski pokret u više gradova, mesta i sela u Srbiji započinje akciju prikupljanja potpisa podrške studentskoj listi. U ovom trenutku izbori u Srbiji nisu raspisani, što znači da ova akcija ne predstavlja formalni početak izborne trke. Reč je o simboličkom i političkom testu, odnosno pokušaju da se u javnom prostoru izmeri nivo poverenja, podrške i spremnosti građana i građanki da stanu iza političkog aktera koji nije nastao u okviru partijskog sistema.

U proteklim mesecima studentski protesti prerastali su iz zahteva vezanih za konkretne tragedije i institucionalne odgovornosti u širi društveni pokret. Ovaj pokret se sve češće tumači ne kao još jedan studentski bunt, već kao pokušaj da se političko delovanje iznova promisli i to izvan postojećih partija, lidera i već potrošenih mehanizama političke borbe. U tom kontekstu, sociolog Predrag Cvetičanin, vanredni profesor na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Nišu i direktor Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope u razgovoru za Storyteller kaže da studentsku listu u ovom trenutku vidi kao „Roršahovu mrlju u koju svako može da projektuje ono što bi želeo da vidi”.

Da li je u današnjoj Srbiji dovoljna bilo kakva izborna pobeda studentske liste, ili to mora biti pobeda sa ogromnom razlikom?

„Jedina šansa da dođe do mirne smene vlasti u Srbiji jeste da studentska lista pobedi na izborima sa ogromnom razlikom. Na primer, sa pola miliona glasova više u odnosu na SNS koaliciju. I po svim indikatorima – i kad se komparativno gleda brojnost protesta koji su organizovali studenti i koje je organizovao SNS i po rezultatima svih istraživanja u kojima studentska lista uvek ima 10% do 12% prednosti u odnosu na SNS – ako na birališta izađe 4 miliona ljudi, to je potpuno realno. Iz dosadašnjeg ponašanja vrha režima, izvesno je da oni nemaju nameru da priznaju izborni poraz. 

Ali ako taj poraz bude katastrofalan, kao što je, na primer, bio Miloševićev poraz na izborima 24. septembra 2000. godine, onda su male šanse da im taj manevar uspe. Zato cilj mora da bude ne pobeda na izborima, nego pobeda na izborima sa tolikom razlikom, da je nije moguće poreći.”

PODRŽI STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJ OVDE!

Da li studentska lista ima kapacitet za takvu pobedu? Šta je, po vašem mišljenju, presudno u ovom trenutku: brojnost, heterogenost ili nešto treće?

„Postoji više razloga zašto studentska lista ima kapacitet za takvu pobedu. Jedan je socijalna dubina protesta koje su pokrenuli i koji sada uključuju sve socijalne slojeve – uz studente, profesore i radnike u kulturi, sada su tu još i srednjoškolci i penzioneri i poljoprivrednici koji čuvaju svoja imanja u Mačvi i otpušteni radnici bogato subvencionisanih kompanija koje sada beže iz Srbije i navijači Partizana i Zvezde. Drugi je politika ljubavi koja je srušila barijere između pripadnika srpskog naroda i pripadnika manjinskih zajednica u Srbiji. Treći je što među šezdeset do sedamdeset hiljada mladih ljudi koji svake godine dobijaju pravo glasa, gotovo da nema nikog ko bi glasao za SNS i njihove koalicione partnere. Četvrti razlog je što politika SNS-a na svim poljima doživljava poraze, posebno na međunarodnom planu. 

A jedan od najvažnijih razloga zašto studentska lista ima takav potencijal, jeste što je ona u ovom trenutku kao Roršahova mrlja u koju svako može da projektuje ono što bi želeo da vidi. Ta politička heterogenost studentskog pokreta, koja smeta onima sa jasnim ideološkim stavovima, sada je ogromna prednost, jer može da privuče birače svih orijentacija. Ne bi trebalo prećutati da će ona pre ili kasnije postati problem. Ali u situaciji u kojoj smo sada, imperativ je odlazak SNS-a sa vlasti mirnim putem.”

Kako vidite posledice eventualnog produžetka aktuelne vlasti i da li smatrate da je trenutak u kojem se sada nalazimo posebno osetljiv za budućnost društva?

„Vrh vlasti je u tolikoj panici, da su oni, kao što smo videli na primeru Rio Tinta ili Generalštaba, spremni da inostranim centrima moći poklone bilo šta od javnih resursa, samo da im oni garantuju opstanak na vlasti. Tako bi još godina ili dve njihove vladavine rezultiralo zemljom koja bi nepovratno bila pretvorena u koloniju-deponiju: astronomskih inostranih dugova, svetskih EXPO vašara, nuklearnih elektrana u poljoprivrednim krajevima, izvora vode zatrovanih rudnicima, vazduha zagađenog prljavim tehnologijama i celih oblasti koje su kinesko ili arapsko vlasništvo. Društvom za koje ne samo što više nema normalnog života u sadašnjosti, nego društvom koje više nema budućnost.”

PREPORUČUJEMO I OVU PRIČU:

Kako objašnjavate odluku pojedinih opozicionih partija da planiraju samostalan izlazak na izbore, imajući u vidu njihovu trenutnu izbornu snagu i istraživanja javnog mnjenja?

„To što zagovaram izlazak na izbore samo studentske liste, koju bi podržale opozicione partije, nema veze sa tim što sam, po prirodi stvari, saveznik studenata, jer ceo život radim sa njima. Prosto je činjenica da opozicione partije ne mogu da pobede SNS na izborima. Po rezultatima svih istraživanja mali broj njih će preći izborni census, a, ukoliko se budu ujedinili, verovatno da mogu računati na oko 10% biračkog tela. I oni to znaju. Zašto onda ipak planiraju da izađu na izbore? Moja pretpostavka je da je razlog za to strah da će se, ukoliko ne budu u parlamentu, njihova partijska infrastruktura raspasti i da će ono u šta su uložili čitav svoj život i zbog čega su sve ove godine trpeli teror vlasti, nestati.

Ali, paradoksalno, samostalni izlazak na izbore je upravo put koji bi do toga mogao dovesti. Neće oni tih 10% otkinuti od SNS biračkog tela koje je već postrojeno i čeka na signal. Niti će na birališta izvesti bilo koga novog, koga već studentski pokret nije aktivirao. Različiti scenariji su mogući, ali ni jedan od njih nije povoljan po opozicione partije. Možda će birači na koje oni računaju ipak glasati za studentsku listu, pa će proći kao Srpski pokret obnove na izborima 2000-ih. Možda će nam tih 10% glasova, ukoliko ih budu dobili, oduzeti doživljaj neosporne pobede nad režimskom koalicijom, pa da SNS poništavanjem izbora na određenim biračkim mestima, razvlačenjem procedura i kupovinom poslanika, ipak ostane na vlasti. I da im birači tu “izdaju” nikada ne oproste. A možda nas tih 10% deli od diktature, pa će i privida parlamentarizma nestati.”

Ako studentska lista pobedi i dođe do smene vlasti, da li to znači kraj političkog života u Srbiji – ili njegov pravi početak i novu preraspodelu političke scene?

„Neće pobedom studentske liste prestati politički život u Srbiji. Upravo suprotno. Većina onih koji su na studentskoj listi nema nameru da se ostatak života bavi politikom. Niti će novih izbora biti tek nakon 18 meseci, koliko je planirano, nego mnogo ranije. A oni koji sada, bez kalkulacija, imajući u vidu opšti interes, podrže studentsku listu, imaju mnogo veće šanse da sutra budu velike političke partije. Nadam se da će kod svih preovladati svest o ugroženosti kojoj smo izloženi. I kod onih delova studentskog pokreta koji se ograđuju od svih i svakoga i koji prozivaju i proganjaju svoje suštinske saveznike i kod opozicionih partija koje gledaju svoje parcijalne interese. 

Mi smo, kao društvo i kao pojedinci u ozbiljnoj životnoj opasnosti. Neophodna nam je pobeda na izborima sa tolikom razlikom, da nepriznavanje izbornih rezultata bude nemoguće. Da svima – i policiji i žandarmeriji i vojsci i njihovim pristalicama – bude jasno da je SNS izgubio izbore. I da to dovede do mirne smene vlasti. Neće nakon toga problemi sa kojima se suočavamo nestati. Posledice razaranja društva koje smo živeli od 1990-ih biće prisutne još decenijama. Ali će postojati i šansa za drugačiju budućnost.”

Naslovna fotografija: Media centar Beograd