Mnogi, danas širom sveta  poznati brendovi, postoje više decenija, neki čak i duže od veka. Za to vreme sigurno se našao neko ko je pomislio da bi baš on mogao da napravi napitak koji će biti isti kao, recimo, najpoznatije gazirano piće ili da za svoj proizvod iskoristi već dobro znani logo ili ime. Čak je možda i pokušao, ali mora da je zbog toga i zažalio. 

💬 NAJVAŽNIJE IZ OVE PRIČE U TRI REČENICE:

🟡 Registracija proizvoda štiti preduzetnike od kopiranja i nelojalne konkurencije, ali i gradi vrednost brenda.
🟡 Prava kao što su patent, žig i industrijski dizajn mogu postati imovina kojom se trguje, licencira ili koristi za kredit.
🟡 Ključno je da se zaštita pokrene pre izlaska na tržište – jer ne pobeđuje onaj ko je prvi napravio, već onaj ko je prvi registrovao.

Odgovor zašto je jednostavan. Zato što su svi veliki brendovi svoje proizvode, bilo u celosti ili bar njegove delove, zaštitili pravima intelektualne svojine. To znači da će se svako ko pokuša da ih kopira suočiti sa ozbiljnim problemima, vrlo verovatno i kaznom, toliko visokom da zaduži i svoje potomke. 

🎧 Poslušajte REFLEKTOR, Storytellerov podkast, u kojem svake druge srede govorimo o preduzetništvu i dobrim poslovnim idejama na lokalu. 👇

Prava intelektualne svojine su skup pravila kojima se štite kreacije ljudskog uma, pojašnjava Branislava Stajić-Tanjga, advokatica i jedna od retkih koja u Novom Sadu radi kao patentna zastupnica. 

“Intelektualna svojina se deli na industrijsku svojinu i autorska prava. Pravima industrijske svojine štite se proizvodi. Kada se proizvod zaštiti to znači da se zabranjuje drugima da kopiraju proizvod koji je registrovan” – kaže Branislava Stajić-Tanjga. 

Registracija se, uz zahtev i ispunjavanje potrebnih uslova, vrši u Zavodu za intelektualnu svojinu. Proizvod, kao i svaki njegov deo, poput imena, loga, ambalaže i načina proizvodnje, štite se različitim pravima. 

Proizvođač, koji je osmislio potpuno nov, nikada viđen proizvod može da ga zaštiti pravom patenta. Ako odluči da zaštiti logo štiti ga pravom žiga, a izgled proizvoda zaštitiće pravom industrijskog dizajna. 

Kod registracije proizvoda važno je vreme kada se podnosi zahtev. Ako se, nakon dugo godina proizvodnje, preduzetnik ili preduzetnica sete da bi svo proizvod mogli da zaštite, to, ipak neće biti izvodljivo. 

“Kada kreću sa poslovanjem, savet je da zahtev za zaštitu podnesu pre nego se proizvod pojavi na tržištu, jer ti postupci obično traju od šest meseci do godinu dana, a patenti dve do tri godine. U tom periodu, od podnošenja do zaštite, taman se izađe na tržište, postaje se prepoznatljiv i proizvod je tada već registrovan” – ističe naša sagovornica. 

Nisu retke situacije da preduzetnik ili preduzetnica, nakon godina ulaganja truda, novca i vremena u razvoj svog proizvoda, jednog dana uoče konkurenciju koja je do sitnih detalja iskopirala njihov prozvod. Nelojalna konkurencija zbuniće potrošače, ali i vrlo verovatno loše uticati na poslovanje i prihode. Ako nije na vreme registrovao svoj proizvod, pred preduzetnikom je težak, dugotrajan i neizvestan proces dokazivanja ko je prvi započeo proizvodnju. 

“U tim postupcima ljudi plaćaju visoke takse. Takse za registaciju proizvoda u Zavodu su dosta visoke, ali to je opet manja taksa nego da pokrene postupak kako bi dokazao svoje pravo u odnosu na konkurenta” – govori Branislava Stajić-Tanjga.

Nije važno ko je prvi započeo proizvodnju, već ko je prvi registrovao

Registracija proizvoda u preduzetništvu ima zaštitnu ulogu, ali je i stvar prestiža i marketinga. Važno je ko je prvi nešto pronašao, osmislio ili proizveo. 

U nauci se i dalje se pominje spor oko pronalaska sijalice. Još je nejasno da li ju je pronašao Nikola Tesla, a Edison samo registrovao patent i pokupio zasluge. 

Tako će i svaki preduzetnik u marketinškim porukama moći da se hvali da je njegov proizvod registorovan i zaštićen. 

“Ako su oni nešto prvi počeli da prave, zašto onda ne bi svi znali da su bili prvi. Tako stvaraju prepoznatljivost. Time pokazuju da veruju u svoj proizvod, da veruju da će napraviti uspeh. Ako oni ne zaštite na vreme, pojaviće se konkurencija koja će to uraditi” – dodaje Branislava. 

Nedavno je objavljeno da je Apple najvredniji svetski brend. Vrednost mu je oko 547 milijardi dolara, a veliki deo te vrednosti odnosi se na nematerijalna dobra, odnosno ime ili logo. Zato registracija proizvoda ima još jedan značaj, jer ako nekada prestanu da proizvode svoj proizvod, pravo da to radi mogu prodati nekome drugom ko će nastaviti posao. 

“Sva prava, žig, patent, industrijsko delo su prava koja su opipljiva, sa kojima se može raspolagati. Kao kada imamo kuću i stan. Možemo da ih damo u zalogu, možemo da dobijemo kredit od banke, da založimo u javne knjige, da damo na licencu ili da ih prodamo” – kaže advokatica. 

Kod mnogih, domaćih preduzetnika i preduzetnica još ne postoji razumevanje važnosti registracije, a time i zaštite proizvoda. Razumljivo, kaže Branislava, jer sve ovo zvuči apstraktno i mnogima nije jasno šta se štiti. A i nije prioritet kada započinju posao, jer novca uvek treba za neke, u tom trenutku, važnije stvari. 

U razvijenijim zamljama sasvim drugačija slika. Registracija proizvoda je postupak koji se odmah pokreće, bez obzira na kojoj teritoriji kompanija posluje. 

“Odmah se štiti. Svaki strani ugovor ima minimum dve-tri odredbe o intelektualnoj svojini, poslovnoj tajni. Stranci zaštite proizvod u svojoj zemlji, kada dođu u Srbiju, zaštite i ovde. Kod njih je to nešto što ide po automatizmu” – priča Branislava Stajić-Tanjga.