Inđijski portal IN Medija, juče je proslavio svoj peti rođendan. Kao dan za slavlje ekipa ovog medija izabrala je datum kada su se registrovali, mada su tada postojali već godinu dana. Na obeležavanju jubileja nije bilo mnogo prostora za slavlje jer su napadi i pritisci redovni u radu ovog novinarskog trojca.

Fizički i verbalni napadi, izbacivanje od strane obezbeđenja, vređanje, diskriminacija, pretnje i pritisci dešavaju se dok ovi novinari pokušavaju da rade svoj posao. Udarac koji je mogao da bude fatalan po ovaj nezavisni mediji jeste i niz tužbi koji su podneli roditelji dece koji su od lokalne samouprave dobili med koji se reklamira kao proizvod za potenciju. Drugi mediji koji su preneli ovu vest nisu završili na sudu. 

PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!

Ovaj niz tužbi, može se definisati kao strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP). To su tužbe koje koriste sudski postupak za druge ciljeve, a ne za ostvarivanje pravde, navodi se na poralu Slavko Ćuruvija fondacije. 

Ipak, publika prepoznaje neophodnost postojanja nezavisnog portala kao što je IN Medija i pruža im veliku podršku kako bi mogli da se izbore sa troškovima koje ovakva zloupotreba pravnog sistema prati, primećuje glavna i odgovorna urednica IN Medije Verica Mariničić.

Na Trgu slobode u Inđiji, juče je održana promocija knjige Marka Vidojkovića „Četres prva“. Razgovor je vodio Veran Matić. Građani i građanke mogli su da doniraju novac kako bi vam pomogli da pokrijete troškove suđenja, a za uzvrat su dobijali primerak knjige. Koliko Vam znači ta podrška publike? 

Radimo u interesu javnosti i znači nam da vidimo kako javnost reaguje na to. Pored svega što nam se dešava, važno nam je da se ljudi ohrabre i da nas javno podrže svojim dolaskom, a i donacijama. Podrška onih u čijem interesu radimo je jako važna.

Da li su građani i građanke Inđije i Stare Pazove prepoznali važnost nezavisnog lokalnog medija? 

Jesu, zato što se, između ostalog, pišemo i o trošenju javnih finansija. Građani mnogo  toga nisu znali, jer se trošenje zajedničkog novca pakuje u neke lepe vesti, dok je pozadina toga da se novac uglavnom troši nenamenski i za lični, a ne javni interes. 

Građani su se sami pokrenuli i većim učešćem u javnim raspravama i slično. Zajedno smo sa njima uspeli da probudimo tu uspavanu javnost. Sada polako napredujemo zajedno. 

Kako bi izgledala Inđija, njena medijska scena, da ste pre šest godina odlučili da radite nešto drugo, a ne da osnujete mediji? 

Medijska scena bi bila jednostrana, kao i u dosta mesta u Srbiji koji nemaju svoje medije, jer su mediji skupa igračka, naročito nezavisni i kritički nastrojeni. Možda bi građanima bilo lakše da žive u nekom neznanju.

Ovde ima 16 registrovanih medija. Od tog broja, nijedan nije kritički nastrojen prema vlasti i onome što ste događa. Znači, bili bi zakinuti za informaciju o drugoj strani medalje. To nije dobro za zajednicu, jer kritika mora da postoji. Ništa nije toliko idealno da nema šta da kritikujete. 

A mi da nismo pokrenuli ovu priču, živeli bismo dosta lagodnije u smislu naše bezbednosti i bili bismo mirniji. Ne bi bili toliko izloženi. Ali odbrana javne reči i javnog interesa nikada nije bila laka, pa smo se mi svesno sa tim uhvatili u koštac.

Šest godina nije mnogo, ali nije ni malo, naročito ako se baviš nezavisnim novinarstvom na lokalu. Doživeli ste dosta neprijatnosti za to vreme. Da li možete da mi navedete na šta ste ponosni u ovih šest godina postojanja? 

Već nakon par meseci od kako smo pokrenuli portal doživeli smo ozbiljne verbalne napade i to na javnoj raspravi o budžetu. Od skoro tri sata, koliko je trajala rasprava, odbronici su skoro dva sata iznosili takve neistine, targetiranja i pretnje našem mediju, da je to neverovatno. 

Celo krilo Srpske napredne stranke (SNS) pretilo je tužbama i govorilo kako sam ja zla žena. U tom trenutku, u toj skupštini, od nekih sedamdesetak ljudi – ja sam bila sama protiv svih njih. Nisu me fizički napali, ali nije bilo prijatno kada vas 70 ljudi gleda sa toliko mržnje u očima i iskreno veruje u to što izgovara. Povod za sve to bio je jedan moj tekst potkrepljen činjenicama u mediju koji je tek osnovan. 

Jako sam ponosna i na to što naši tekstovi izazivaju takve reakcije kod predstavnika vlasti. Njihove reakcije na naš rad su naša najveća marketinška podrška. Ponosna sam na naše tekstove koje izazivaju burne reakcije. 

Ponosna sam i na solidarnost kolega. Osećam da nismo sami. Ponosna sam na tu solidarnost, jer svaki put kada smo bili u nekom problemu, aktivirala se cela novinarska zajednica kako bi nas odbranila. 

I na kraju, ponosna sam zato što smo nas troje uspeli da izguramo ovu priču tolike godine uz toliko pritisaka, pretnji i fizičkih obračuna. 

Čini se da je put kojim ide vaš mediji uzbrdica, sa puno trnja, oštrog kamenja i drugih prepreka. Sa kakvim koracima ćete se kretati u budućnosti? 

Mislim da teren neće biti urbaniji, zato što je ovolika degradacija društva. Imamo situaciju da je jedan lokalni mediji koji se finansira novcem građana napisao da smo juče delili propagandni materijal protiv Srbije. Misli se na Vidojkovićeve knjige.

Nacisti su u prošlom veku palili knjige. Mi u 21. veku, u koji smo zagazili čitavih 26 godina, imamo ljude koji smatraju da su knjige propagandni materijal protiv Srbije. 

Dakle, nepismenost se uvažava, a svako ko se drzne da čita je u neku ruku protiv Srbije. Poruka je da je lako  manipulisati sa nepismenim i neobrazovanim narodom. To je suština ove vlasti.