U poslednjih šest godina, jedino su Bački Petrovac i Mladenovac nabavljali softvere za upljavljanje sednicima. Javne nabavke su sprovedene, ali ovih softvera trenutno nema u skupštinskim salama. 

Prošle godine, Opština Bački Petrovac je kroz javnu nabavku vrednu 2,9 miliona dinara nabavljala „softversko rešenje za elektronsko upravljanje skupštinskim procesima”. 

Cilj je bio brži, transparentniji i efikasniji rad skupštine, pa je tražen softver koji će omogućiti 

Elektronsko glasanje, snimanje govora, evidencija prisutnosti, upravljanje mikrofonima, neki su od zahteva naručioca. I Opština Mladenovac je zahtevala nešto slično, a tražili su i prijavu korisnika putem NFC kartica. 

PODRŽI STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJ OVDE!

Ipak, bačkopetrovački donosioci odluka otišli su korak dalje, tražiili su i veštačku inteligenciju (VI). Smatrali su da će im generisanje rezimea na osnovu govora i četbot asistent pomoći da efikasnije obavljaju svoj posao.

Nabavka je obećavala i direktnu povezanost sa sajtom, na kome bi  građani i građanke, mogli da prate kako se u njihovo ime odlučuje. Tražila se čak i mogućnost predlaganja dnevnog reda od strane javnosti. 

„U skupštinskoj sali nema ništa od toga što ste naveli”, kaže odbornica ispred Narodnog pokreta Srbije Rastislava Kadlečik. 

Kako piše u modelu ugovora, rok za izvršenje radova bio je 45 dana od potpisivanja ugovora. Javna nabavka bila je sprovedena u maju. 

Do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor od Opštine Bački Petrovac o tome da li je implementirano softversko rešenje, o kakvom softveru je reč, kao i da li ima zaštitu od virusa i curenja podataka. 

Firma koja je dobila posao je Cybershield iz Subotice. 

Dokument u kojem Opština Bački Petrovac opisuje predmet javne nabavke:

U Mladenovcu je javna nabavka sprovedena u oktobru prošle godine. Posao je dobilo privredno društvo “Safedoc” iz Beograda. 

„Skupštinska sala se trenutno renovira. Očekujemo da će je pustiti u rad u februaru. Nismo obavešteni ni o kakvom softveru”, kaže odbornik Stevan Vlajić ispred udruženja „Dogovor za Mladenovac”. 

Vrednost posla je 4,95 miliona dinara. Vlajić tvrdi taj softver toliko ne vredi, kao i da im takav program ne treba. Isplativije je da se sednice sprovode na stari, analogni način. 

Dokument u kojem Opština Mladenovac opisuje predmet javne nabavke:

Kome poklanamo poverenje? 

Veštačka inteligencija polako zauzima fotelje u političkim procesima. Zanimljiv primer je „Dijela”  – albanska ministarka za veštačku inteligeniju. Ona nema prezime, pasoš i telo. „Dijela” je algoritam koji je, kada je pušte u rad na jesen prošle godine, obećavao transparentnost i borbu protiv korupcije. S obzirom da softver nije ukorenjen u zakonodavstvu Albanije, pao je pod nadležnost albanskog predsednika Vlade Edija Rame. 

Aleksandra Vučković sa Instituta za filozofiju, objašnjava da kada dajemo dozvolu da neko drugi donese odluku umesto nas, to činimo zato što verujemo da će taj neko zastupati naše interese. 

„Smisao demokratije, je u tome da se donese odluka koja odgovara najvećem broju ljudi”, objašnjava sagovornica Storytellera. 

Takvu odluku ne može doneti algoritam, jer potrebe građana i građanki ne moraju biti matematički tačne. Veštačka inteligencija bi ekonomske potrebe stavila ispred društvenog blagostanja. 

Još jedna prepreka je i to što se veštačka inteligencija oslanja na baze podataka koje nisu pouzdane, jer nisu sve informacije na internetu tačne. 

Aleksandra Vučković skreće pažnju i na to ko će biti odgovoran za održavanje softvera. Građani i građanke glasanjem nisu dali autoritet osobi koja održava softver, kao ni samom softveru. Zbog toga bi upotreba VI u političkim procesima zahtevalo veoma veliku transparentnost.  

Osim toga, VI najčešće koristi u obliku govornog modela, koji uči iz prethodnih interakcija. Na taj način softver može vrlo brzo da „zauzme” stranu dominantne političke opcije.