Povodom Svetskog dana slobode medija, koji se svake godine obeležava 3. maja, novinarska udruženja i međunarodne institucije upozoravaju na sve teže uslove rada novinara i novinarki. Srbija se u najnovijem Svetskom indeksu slobode medija organizacije Reporteri bez granica (RSF) našla na 104. mestu od 180 zemalja, dok je Slovačka na 37. mestu.
Srbija je u novom Svetskom indeksu slobode medija organizacije Reporteri bez granica ostvarila skor 50,79 i nalazi se na 104. mestu od 180 zemalja. Godinu dana ranije bila je na 96. mestu, sa skorom 53,55, što znači da je pala za osam mesta.
Prema oceni Reportera bez granica, Srbija spada među zemlje u kojima je situacija u oblasti slobode medija teška. Indeks ocenjuje političke, ekonomske, pravne, društvene i bezbednosne uslove u kojima mediji rade.
Najlošiji rezultat Srbija je ostvarila u političkom indikatoru, gde se nalazi na 151. mestu, i u ekonomskom indikatoru, gde je na 134. mestu. Pravni indikator ocenjen je bolje, pa je Srbija u toj oblasti na 65. mestu, ali prema oceni RSF-a, sam pravni okvir nije dovoljan ako se zakoni ne primenjuju dosledno i ako napadi na novinare ostaju nekažnjeni.
U poređenju sa Srbijom, Slovačka je u indeksu znatno bolje pozicionirana. U izveštaju za 2026. godinu nalazi se na 37. mestu, sa skorom 72,71. U odnosu na 2025. godinu popravila je plasman za jedno mesto, jer je prošle godine bila na 38. poziciji. Slovačka ima bolje rezultate od Srbije u svih pet oblasti koje indeks meri: političkoj, ekonomskoj, pravnoj, društvenoj i bezbednosnoj.
Ni slovački medijski prostor nije bez problema
Ipak, ni slovački medijski prostor Reporteri bez granica ne ocenjuju kao bezproblematičan. U profilu Slovačke ova organizacija upozorava na neprijateljsko političko okruženje prema novinarima, pritiske na privatne medije, promene u javnom servisu, oligarhijsko vlasništvo nad delom medija, kao i na činjenicu da nalogodavac ubistva novinara Jana Kucijaka i njegove verenice Martine Kušnirove nije pravosnažno osuđen.
Razlika između Srbije i Slovačke posebno je vidljiva u političkom i bezbednosnom indikatoru. Dok je Srbija u političkom indikatoru na 151. mestu, Slovačka je na 64. mestu. U bezbednosnom indikatoru Srbija je na 86. mestu, a Slovačka na 44. mestu. To pokazuje da se novinari u obe zemlje suočavaju sa pritiscima, ali da su njihov obim i posledice u Srbiji ozbiljniji.
Na globalnom nivou, prema indeksu za 2026. godinu, najbolje su ocenjene Norveška, Holandija, Estonija, Danska i Švedska. U prvih deset nalaze se još Finska, Irska, Švajcarska, Luksemburg i Portugal. Češka se nalazi na 11. mestu, znatno iznad i Slovačke i Srbije.
Reporteri bez granica istovremeno upozoravaju da je sloboda medija na najnižem nivou u poslednjih 25 godina. Prema RSF-u, prvi put je više od polovine od 180 ocenjenih zemalja i teritorija u kategorijama u kojima je situacija u oblasti slobode medija označena kao „teška” ili „veoma ozbiljna”.
U profilu Srbije Reporteri bez granica navode da zemlja ima kvalitetne novinare i medije koji su nagrađivani za istraživačke priče o kriminalu i korupciji. Istovremeno upozoravaju da je medijsko okruženje obeleženo propagandom, dezinformacijama, političkim pritiscima i nekažnjivošću napada na novinare.
Prema oceni RSF-a, situacija u Srbiji dodatno se pogoršala u kontekstu antivladinih protesta od 2023. do 2025. godine. Novinari koji su kritički izveštavali o vlasti ili pratili proteste bili su izloženi napadima, zastrašivanju i ograničenom pristupu predstavnicima države i informacijama od javnog značaja. Organizacija upozorava i da je tokom protesta 2025. godine zabeležen rekordan broj fizičkih napada na novinare.
UNS: Godina između dva Svetska dana slobode medija obeležena rekordnim brojem napada
Na teško stanje u medijskom sektoru upozorilo je i Udruženje novinara Srbije (UNS), koje je povodom 3. maja objavilo Proglas.
UNS navodi da srpsko pravosuđe i dalje potvrđuje nemoć da kazni ubice novinara i njihove nalogodavce. Ni posle više decenija, prema ovom udruženju, nisu pronađeni i kažnjeni nalogodavci i ubice novinara Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, niti su rasvetljene okolnosti smrti novinarke Dade Vujasinović.
Udruženje podseća i na nerešene slučajeve ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika na Kosovu od 1998. do 2005. godine.
Prema UNS-u, novinari i medijski radnici u Srbiji godinu između dva Svetska dana slobode medija pamtiće po rekordnom broju napada na koleginice i kolege, od kojih je većina ostala nekažnjena. U 2025. godini UNS je zabeležio 261 slučaj ugrožavanja novinara, što je 150 više nego godinu ranije. Broj evidentiranih fizičkih napada bio je, prema tom udruženju, najviši u poslednjih pet godina.
Posebno zabrinjava trend napada na novinare i medijske radnike koji su izveštavali sa terena, najčešće sa studentskih protesta ili lokalnih izbora. UNS upozorava da se veliki broj ovih napada dogodio pred očima policije koja nije reagovala, a da su u pojedinim slučajevima upravo policajci fizički ugrožavali novinare.
UNS upozorava i na situaciju novinara i medija na Kosovu i Metohiji, gde su, prema tom udruženju, ugrožena bezbednost, targetiranje, policijska represija i onemogućavanje rada deo svakodnevice medijske zajednice. Nastavlja se i praksa neosnovane zabrane ulaska novinarima na područje Kosova i Metohije.
Srpski mediji na Kosovu i Metohiji, prema UNS-u, suočavaju se i sa ozbiljnim finansijskim problemima, pa i najkredibilnijim medijima preti gašenje. Udruženje upozorava i na diskriminatorni odnos institucija prema srpskim redakcijama i srpskom jeziku.
„Ako se u obzir uzmu neefikasno reagovanje nadležnih organa na ugrožavanje bezbednosti novinara i medijskih radnika, ali i loš ekonomski položaj koleginica i kolega, i ovog 3. maja moramo reći da je teško biti novinar u Srbiji”, navodi UNS.
Udruženje upozorava i da su proteklu godinu obeležili otkazi i odmazde vlasnika medija protiv novinara koji su pokušavali da svoj posao rade profesionalno u vreme promena uređivačkih politika i duboke društvene podeljenosti.
UNS podseća i na nefunkcionisanje Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Članovima Saveta REM-a mandat je prestao 4. novembra 2024. godine, ali novi Savet, prema UNS-u, do danas nije izabran, pa regulator više od godinu i po dana ne funkcioniše.
Udruženje kritikuje i sistem projektnog sufinansiranja medija, koji je, prema UNS-u, posle više od decenije postojanja obesmišljen. Javni novac, kako navode, i dalje dobijaju tabloidi i mediji koji ne poštuju novinarski kodeks.
UNS zato traži da nadležni organi efikasno istraže sve pretnje novinarima i medijskim radnicima i da o rezultatima tih istraga redovno obaveštavaju medije i javnost. Udruženje traži i izmenu Krivičnog zakonika, kako bi više oblika napada na novinare bilo obuhvaćeno krivičnom odgovornošću.
UNS zahteva i efikasnu institucionalnu zaštitu novinara od pritisaka nosilaca javnih funkcija, vlasnika medija i drugih moćnika, pravednu raspodelu javnog novca radi očuvanja medijskog pluralizma i hitan izbor članova Saveta REM-a.
ANEM: Protiv novinara u Srbiji vodi se rat kao od 1998. do 2000. godine
Povodom Svetskog dana slobode medija oglasila se i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), koja ocenjuje da slobodu medija u Srbiji najbolje oslikava ovogodišnji plasman zemlje na globalnom indeksu Reportera bez granica.
ANEM navodi da pad Srbije za osam mesta u odnosu na prošlu godinu, najlošiji plasman u regionu i evropsko začelje predstavljaju realnu ilustraciju onoga što se profesionalnim medijima, novinarima i medijskim radnicima svakodnevno dešava, uz strah da će stanje u oblasti slobode izražavanja biti još gore.
U saopštenju se ukazuje na veliki broj incidenata i fizičkih napada u kojima su novinari bili meta policije i, kako ANEM navodi, parapolicije. To je rezultiralo povećanjem broja predmeta u tužilaštvima, ali veoma malim brojem presuda. Prema ANEM-u, za dve godine formirano je više od 200 predmeta, a doneto samo pet osuđujućih presuda za pretnje i nasilje prema novinarima.
ANEM upozorava i na nastavak osiromašenja profesionalnih medija kroz sistem projektnog sufinansiranja. Prema oceni ove asocijacije, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, kroz uticaj na formiranje komisija, budžetska sredstva usmerava pre svega ka provladinim medijima i vladinim nevladinim organizacijama.
U saopštenju se podseća da Srbija već godinu i po dana nema Savet REM-a, zbog čega Zakon o elektronskim medijima nema ko da primeni. ANEM ocenjuje da to za posledicu ima nekažnjiv govor mržnje i haos u etru.
ANEM kritikuje i to što vlast, prema njihovoj oceni, dosledno ignoriše primenu Zakona o javnim medijskim servisima, usvojenog sredinom prošle godine. Posebno se ukazuje na ulogu ministra informisanja i telekomunikacija, za koga ANEM navodi da se oglašava uglavnom kada treba dodatno da napadne profesionalne medije koji su već pod stalnim pritiskom najviših državnih funkcionera.
Ova asocijacija smatra da sve to doprinosi afirmaciji nekažnjivosti zločina nad novinarima u Srbiji, što je, kako navode, kulminiralo odlukom Apelacionog suda u predmetu ubistva Slavka Ćuruvije. ANEM podseća da je Vrhovni sud ocenio da je ta odluka rezultat nezakonitog postupanja drugostepenog sudskog veća.
ANEM političku klimu u Srbiji poredi sa periodom od 1998. do 2000. godine, kada su političari vodili rat protiv medija. U saopštenju navode da se takav rat protiv novinara vodi i danas u Srbiji.
Prema ANEM-u, kada bi se merilo samo ponašanje vladajućih političara prema novinarima i medijima, Srbija bi, po političkom indikatoru Reportera bez granica, bila na 151. mestu od 180 zemalja.
Asocijacija poručuje da ostaje verna principima profesionalnog novinarstva, zakonima i kodeksima. Dodaje da su njene 43 članice, kao i drugi nezavisni i profesionalni mediji, rešeni ne samo da opstanu u složenim okolnostima, već i da nastave da jačaju i šire svoj uticaj uprkos preprekama, opstrukcijama, pretnjama i napadima.
Koalicija za slobodu medija: Bavljenje novinarstvom sve je opasnije, institucije sve pasivnije
Povodom 3. maja oglasila se i Koalicija za slobodu medija, koja upozorava da Srbija ovaj dan dočekuje u stanju ozbiljne krize medijskih sloboda, bezbednosti novinara i novinarki i radnih prava u medijima.
Koalicija je pozvala novinare, novinarke i medije da se na Svetski dan slobode medija, u pet do dvanaest, simbolično pridruže akciji „Pet minuta gromoglasne tišine”, isključivanjem tona, zamračivanjem ekrana ili objavljivanjem poruke upozorenja.
Prema Koaliciji, Srbija beleži najdramatičnije pogoršanje bezbednosti novinara u regionu. Pozivajući se na Indeks bezbednosti novinara i novinarki na Zapadnom Balkanu, Koalicija navodi da je Srbija na rang-listi za 2025. godinu poslednja, iza Bosne i Hercegovine, Kosova, Albanije, Crne Gore, Hrvatske i Severne Makedonije. Pad sa 2,70 na 2,24 ukazuje na ozbiljno nazadovanje u odnosu na prethodnu godinu.
SafeJournalists mreža je tokom 2025. godine zabeležila 317 incidenata prema novinarima i medijskim radnicima, od kojih je 116 bilo u vidu fizičkih napada. Posebno zabrinjava odnos policije prema novinarima i novinarkama: od marta do kraja decembra 2025. godine NUNS je zabeležio 77 slučajeva napada policije, neosnovanog privođenja i legitimisanja novinara, kao i nereagovanja policije kada se nalazi na licu mesta.
Koalicija upozorava da formalni mehanizmi zaštite novinara postoje, ali da se u praksi urušavaju. Novinari su tokom protesta svedočili da policija odbija da registruje prijave i pruži pomoć, što pokazuje da primena zaštitnih mehanizama zavisi od političkog i institucionalnog konteksta, umesto od zakona.
U saopštenju se navodi i da verbalni napadi visokih državnih funkcionera i poslanika vladajuće stranke na novinare i medije stvaraju atmosferu linča i podstiču nasilje. Prema podacima koje je prikupila i objavila Slavko Ćuruvija fondacija, od 1. avgusta 2025. do 31. marta 2026. zabeležen je najmanje 1.191 verbalni napad visokih državnih zvaničnika na kritičke novinare i medije u Srbiji.
Koalicija dodatno upozorava na navode o nadzoru i upotrebi spyware alata prema novinarima i novinarkama, što predstavlja ozbiljnu pretnju njihovoj bezbednosti, zaštiti izvora, istraživačkom novinarstvu i pravu građana da budu informisani.
Pored pretnji i napada, novinari i medijski radnici suočavaju se i sa izuzetno nepovoljnim uslovima rada. Položaj lokalnih novinara posebno je težak: niske zarade, izostanak naknade za prekovremeni rad, nesigurni ugovori, nepoštovanje radnog vremena i stalna neizvesnost u vezi sa opstankom medijskih kuća dovode do iscrpljivanja profesije i odlaska sve većeg broja ljudi iz novinarstva.
Mladi novinari i novinarke posebno su izloženi nesigurnim angažmanima, pritiscima i ekonomskom ucenjivanju, što ozbiljno utiče na njihovo mentalno zdravlje. U lokalnim sredinama mnogi su prinuđeni da napuste profesiju ili da rade dodatne poslove kako bi preživeli.
Koalicija za slobodu medija ističe da sloboda medija ne može postojati tamo gde su novinari fizički ugroženi, ekonomski iscrpljeni, institucionalno nezaštićeni i stalno izloženi pritiscima. Napadi na novinare nisu samo napadi na pojedince i redakcije, već i napadi na pravo građana da znaju.
EU: Demokratija ne može da postoji bez slobodne štampe
Na značaj slobodnih medija povodom Svetskog dana slobode medija 2026. godine ukazala je i Evropska unija. U izjavi se navodi da demokratija ne može da postoji bez slobodne štampe i da su nezavisni mediji osnovni stub svakog demokratskog društva.
Evropska unija je u izjavi naglasila da pristup medijima i sloboda izražavanja nisu „luksuz”, već osnovna ljudska prava. EU je istakla i da će nastaviti da brani slobodno, pluralističko, nezavisno i kvalitetno novinarstvo od rastućih pritisaka.
U izjavi se pominje i podrška nezavisnim platformama i novinarima kroz partnerstva sa organizacijama kao što je European Endowment for Democracy, kao i podrška naporima Ujedinjenih nacija i UNESCO-a u zaštiti novinara i medijskih radnika širom sveta.
Svetski dan slobode medija obeležava se svake godine 3. maja. To je prilika da se ukaže na značaj slobodnih, nezavisnih i pluralističkih medija, ali i na rizike sa kojima se novinari i novinarke suočavaju dok rade u javnom interesu.
