Od kada se pre tri godine pojavio u virtuelnom svetu, ChatGPT prešao je put od novog izuma zbog kojeg će, kako su neki verovali, mnogi ljudi ostati bez posla do korisnog alata koji olakšava učenje i obavljanje radnih zadataka. Ali tu se posao ovog bota veštačke inteligencije ne završava, jer je vremenom dobio nove uloge. 

Svakodnevno suočeni sa stresom i problemima, sve više ljudi seda za računar, da ′razgovara′ sa ChatGPT. Doživljavaju ga kao prijatelja i psihoterapeuta i od veštačke inteligencije traže pomoć i utehu. I ne dešava se ovo tek sporadično – naprotiv. 

Tokom ove godine je u poznatom američkom magazinu HBR (Harvard Business Review) objavljen tekst u kojem je navedeno da se ChatGPT najčešće i koristi za psihoterapiju i druženje. To je potvrdilo i veliko istraživanje kompanije OpenAI, koja je i proizvela ChatGPT. U toku istraživanja analizirano je 1,5 miliona razgovora sa veštačkom inteligencijom, a objavljen je i podatak da svake sedmice 700 miliona ljudi aktivno koristi ChatGPT. 

💡 PODRŽI STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. 👉 DONIRAJ OVDE!

Nije poznato kakva je situacija u Srbiji, ni koliko ljudi se za psihološku pomoć obraća veštačkoj inteligenciji. Istraživanja nisu rađena, a i za to je još rano, kaže psihološkinja Jasmina Stankov. Potrebno je mnogo više vremena da bi se utvrdilo da li i na koji način ChatGPT utiče na ljude i njihovo mentalno zdravlje. 

“Mali je uzorak i zato mislim da u ovim prvim fazama upotrebe veštačke inteligencije treba da se bavimo time koje ljudske potrebe su izrodile upotrebu ChatGPT u terapijske svrhe. Mislim da to mnogo više govori o stanju u našem društvu, nego što govori o samom razvoju tehnologije‟ – smatra Jasmina Stankov. 

Više je razloga zbog kojih ljudi probleme mentalnog zdravlja pokušavaju da reše uz pomoć veštačke intelignecije. Prvo, besplatno je i lako dostupno, što je posebno važno u slabije razvijenijim državama sa malim platama. U Srbiji je, prema podacima od pre dve godine, u domovima zdravlja bilo zaposleno 123 psihologa i psihološkinja, što znači manje od dva na 100 000 stanovnika. Odlazak privatno kod psihoterapeuta može da košta od oko 3000 do 8000 dinara po seansi.

„Drugi razlog je ′iluzija relacije′ u kojoj je samo osoba važna i odnos je jednosmeran. Kada razgovarate sa drugom osobom komunikacija je dvosmerna, a sa veštačkom inteligencijom samo sam ′ja′ u fokusu, bavimo se samo mojim temama i problemima, ja doziram koliko ću da pričam i ljudima to jako prija” – objašnjava psihološkinja i kaže da je ovo blisko povezano sa porastom individualizma. 

Primećuje da već deceniju, pa i više, ljudi na psihoterapiju dolaze zbog nedostatka bliskih odnosa. Nekada su problemi sa samopouzdanjem, identitetom ili usamljenošću rešavani u razgovoru sa prijateljima ili članovima porodice, a terapija se koristila samo za teška psihološka stanja. Ali i to se vremenom promenilo što ukazuje na usamljenost i manjak povezanosti među ljudima. 

„Neki ljudi koriste ChatGPT za terapiju, jer na taj način regulišu svoju usamljenost. Terapeut nije dostupan ceo dan, uglavnom je to jedan sat tokom nedelje, ali ChatGPT je uvek tu. Kada god osete tenziju ili usamljenost, ljudi mogu uz pomoć veštačke inteligencije da reše ili bar imaju utisak da su rešili problem‟ – ističe Jasmina. 

′Odmah i sada′ parola je savremenog načina života. Sve češće se traže instant rešenja, a tolerancija na frustraciju je veoma mala. Već kod prvih naznaka neprijatnih osećanja, mnogi će odmah potražiti način da ih uklone. Zato je ChatGPT sve popularniji kao terapeut, jer je uvek tu i nudi brzu relaksaciju od nelagode, navodi psihološkinja. 

‟To je još jedan negativan efekat njegove upotrebe, jer potkrepljuje ideju da uvek moramo biti prijatno raspoloženi, da nije dobro da povremeno osećamo tugu, ljutnju, napetost‟ – ističe ona. 

Veštačka inteligencija najčešće ima afirmativan stav, a ljudima prija potvrđivanje njihove vrednosti

Dok se u poslu pokazao kao vrlo koristan pomoćnik, ChatGPT kao terapeut mora još mnogo da ′uči′, ali u toj oblasti verovatno nikada neće moći da zameni čoveka. Poseduje ogromno teorijsko znanje, ali nije tako uspešan kada ono što zna treba da primeni. Sesti za računar i, bar iz radoznalosti, sa veštačkom inteligencijom podeliti svoje emocije, nije strano ni onima koji se psihologijom profesionalno bave. 

„I ja sam koristila ChatGPT” – smeje se Jasmina „i mislim da nema stručnjaka kojem nije asistirao‟.

Primetila je da veštačka inteligencija uglavnom daje pozitivnu stimulaciju i potvrđuje osećanja i uverenja korisnika. To vidi i kao jedan od razloga zašto se ljudi okreću ChatGPT kao terapeutu. Jednostavno im prija povlađivanje i uveravanje da su najbolji, da sve mogu, da su  oni u pravu, a drugi ljudi su problem. Ovo je siguran put ka izgradnji ′narcističke kulture′, kaže Jasmina.

„ChatGPT je tako i podešen‟ – objašnjava Vladimir Lunić. Ovaj mladi Novosađanin je stručnjak za veštačku inteligenciju i trenutno radi kao istraživač na Institutu za merenje, automatiku i mikrotehniku na Univerzitetu u nemačkom gradu Ulmu. Navodi da je četvrta generacija ChatGPT modela bila napravljena tako da ima isključivo afirmativni ton. Posledica toga je više zabeleženih slučajeva tzv. AI psihoze gde veštačka inteligencija ustvari hrani ljudske, često opasne ideje. 

Vladimir navodi primer dokumentarnog filma u kojem je testirano do kojih granica će ChatGPT da podržava ideje korisnika. U filmu je prikazano kako veštačka inteligencija podržava autora da prekine odnose sa svim bliskim osobama, u strahu da ga prate, da se zatvori u sobu i obloži je aluminijumskom folijom, da jede bebeću hranu,  da se moli kamenu i slične ideje. 

„Ovo je izmenjeno sa petim modelom GPT, pre svega kako bi se izbegle brojne tužbe koje je OpenAI dobio od 2023. godine pa naovamo, od kojih su trinaest bile za podsticanje na samoubistvo i ubistvo‟ – kaže Vladimir Lunić. 

On podseća da je još šezdesetih godina prošlog veka svetlo dana ugledao prvi četbot ELIZA koji je trebalo da radi psihoterapiju, ali sve se otrglo kontroli kada su ljudi emotivno prihvatali komunikaciju sa ovim programom, pa su čak i psihoterapeuti smatrali da je funkcionalan i da se može koristiti u terapijske svrhe. Kada je došlo do potpuno pogrešne percepcije četbota ELIZA i sam tvorac ovog programa je bio jako uznemiren i počeo je da upozorava na opasnosti koje može doneti veštačka inteligencija. 

‟Sve ovo pokazuje da ne može da bude psihoterapeut, a može, čak, i da bude opasno, jer hrani ljudske deluzije. Mislim da je u redu da se koristi samo za neka jednostavnija pitanja ili probleme, ako osoba nema kome drugom da se obrati” – smatra Lunić.

ChatGPT emocije doživljava samo kao broj

Kakve i koliko korisne odgovore će korisnici i korisnice dobiti od veštačke inteligencije zavisi od prompt inženjeringa (veština kreiranja preciznih i efikasnih instukcija). Dobar prompt uvek daje i bolje odgovore, potvrđuje Vladimir Lunić, ali najvećem broju ljudi ovo je nepoznanica i opet ne garantuje uspešnu terapiju. 

„Imao sam priliku da jedan od ranjih modela GPT svaki dan pitam za zanimljivu činjenicu iz deset oblasti. Lepo iskustvo sa njim je trajalo dva dana, onda je počeo da se ponavlja, da priča zanimljivosti iz samo jedne oblasti, pa je zaboravio šta mu je ustvari posao. Ako ne može da prati ovako jednostavan zadatak uz dobar prompt inženjering, ne verujem da bi mogao uspešno da sprovede psihoterapiju” – navodi naš sagovornik. 

Problem je što veštačka inteligencija nema uvid u kontekst i okruženje u kojem osoba živi, dodaje psihološkinja Jasmina Stankov. Nijedna osoba ne živi odvojeno od spoljne sredine i različitih uticaja, a to ChatGPT-ju nije poznato. Zato ne može ni da bude uspešan terapeut u stiuacijama velike psihološke krize, kada se radi o težim psihološkim stanjima i kada postoji trauma. 

„Čini mi se da najviše može da pomogne u psihoedukaciji. Može pomoći ljudima da prepoznaju neka emocionalna stanja koja trenutno prožviljavaju, zatim da verbalizuju različite emocije. Ustvari može biti dobar alat za pomoć, ali samo za razumevanje teorije. Mislim da ne može pomoći osobi da promeni svoje emocionalno stanje” – zaključuje Jasmina. 

Vladimir Lunić kaže da psihoterapija, ipak, treba da ostane posao kojim se bave ljudi. I za sada nema izgleda da će u budućnosti biti zamenjeni veštačkom inteligencijom. 

„Ako će neko da se bavi mojim emocijama, to mora da bude čovek, jer, za sada, jedino ljudi mogu da razumeju emocije na njihovom pravom nivou. Mašine mogu, i to ne toliko dobro, samo da klasifikuju emocije, ali ne znaju šta zapravo znači biti tužan ili srećan. Za njih je to samo broj” – ističe Vladimir Lunić.