Ako se zanemare problemi u saobraćaju, lepo je napolju. Bilo da padaju krupne pahulje ili se sneg, koji je prekrio zaleđenu zemlju, presijava na zimskom suncu, a oštar vazduh ledi dah, zima, one koji je vole, asocira na toplinu i ušuškanost. Jeste, lepo je, reći će oni koji ne vole sneg, ali samo ako si unutra.  Ipak, januar je, praznici su i dani odmora, pa i vreme za uživanje u fotelji, uz toplo ćebe, šolju čaja ili kafe i knjigu. Baš kao na slikama koje se tako često u ovo doba godine vide na internetu. 

Nije teško ni pronaći preporuku za dobru knjigu, jer se poslednjih godina inspiracija šta čitati najčešće traži na profilima ljubitelja književnosti koji svoje utiske o pročitanim knjigama dele sa pratiocima na društvenim mrežama. Svaka mreža ima svoje bookstagramere, bookTokere i bookTubere. 

PODRŽI STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJ OVDE!

Među najpraćenijima u Srbiji su Marko Kovačević iz Novog Sada i Zorana Karapandžin iz Beograda.

Marko je pre nešto manje od deset godina, po završetku studija engleskog jezika i književnosti počeo da piše blog. Bila je to, kaže, potreba da zadovolji svoju ljubav prema pisanju, ali i analizi pročitane knjige i likova. Iz toga je nastao Instagram profil bukmarkić, koji prati preko 15 000 ljubitelja knjiga. 

„Sve je to bilo kao moj čitalački dnevnik, nisam imao ideju da će to biti profil za preporuku knjiga i da će postati tako veliko. Međutim, ljudima se dopalo, taj blog je bio jako čitan, a kasnije je lepo zaživeo i Instagram profil” – priča Marko Kovačević. 

Svoj profil vidi kao mesto gde pratioci neće čitati o tome kako i koliko je važno da čitaju, već je namenjen prvenstveno onima koji vole pisanu reč i pomaže im da lakše pronađu dobru knjigu.

Slično priča i Zorana Karapandžin koja je studirala skandinavske jezike i književnost. Prvo je pisala blog o knjigama koje su obeležile njene dvadesete godine, potom je počela da objavljuje sadržaje na svom Instagram profilu, a od pre dve godine i YouTube kanalu “Od A do Ž”. Utisak joj je da su preporuke i analize knjiga na društvenim mrežama doprineli većoj vidljivosti kvalitetnih naslova. 

„Kada neku ozbiljnu knjigu prikažete na način koji je prijemčiv čitalačkoj publici, koristeći terminologiju koja ne zvuči kao da branite doktorsku disertaciju, kod mogih ljudi se javi misao ′aha, pa ovo deluje kao nešto što bi moglo biti zabavno” – kaže Zorana i doživljava to kao način da književnost izađe iz zatvorenih krugova i dopre do šire publike.  

Ljubitelji čitanja vole da podele mišljenje o pročitanim knjigama

Postoji uverenje da se knjige sve manje čitaju, posebno mlađe generacije, koje su više okrenute kratkim i brzim video sadržajima na internetu. Tako je, kaže Marko Kovačević, možda i bilo ranije, ali smatra da se poslednjih godina i to promenilo. Počelo je od perioda korone, kada su ljudi bili mesecima u zatvorenom prostoru i imali vremena za čitanje. Negde u tom periodu su i na društvenim mreža postali popularni profili na kojima je moguće deliti utiske o knjigama. 

„Na društvenim mrežama si u kontaktu sa ljudima sa kojima možeš zajedno da analiziraš i to ljude motiviše da pročitaju knjige. Ranije nisi imao gde da se motivišeš ili podeliš sa većim brojem ljudi utiske o knjigama, možda samo u bibliotekama ili školi. Sada su, zahvaljujući društvenim mrežama, preporuke knjiga dostupnije ljudima i mislim da ih je to motivisalo da više čitaju” – smatra Marko. 

Razlika, kaže, postoji u žanrovima koji su popularni, posebno kod mladih, koji možda ređe posežu za klasicima domaće i svetske književnosti, a više se okreću novim žanrovima. Oni češće biraju tzv. romantasy, žanr koji spaja fikciju i romansu.

„Uvek su postojali ljudi koji čitaju i oni koji ne čitaju, i to je tako. Saglasna sam da se dosta tog promenilo, kako zbog sadržaja na mrežama i veće informisanosti, tako i zbog većeg angažmana izdavačkih kuća oko samih izdanja i marketinga” – dodaje Zorana. 

Među velikim brojem knjiga nije lako izabrati ono što vredi

Hiperprodukcija je reč kojom bi se moglo opisati stanje u izdavaštvu u celom svetu. Čini se da nikada nije bilo lakše, a i brže objaviti knjigu. Među brojnim rukopisima koji svake godine budu objavljeni, pronaći ono što zaista vredi izgleda kao ozbiljan poduhvat. Često se u tom traženju, počinjanju, pa ostavljanju knjige i izgubi volja za čitanjem. Zato se uz preporuke na društvenim mrežama ne gubi vreme na čitanje onoga što ne zavređuje pažnju. 

„Jedan deo izdavačkih kuća u Srbiji izdaje dosta lošu literaturu i njihov cilj nije da prodaju knjige zbog ljubavi prema književnosti već zbog želje za profitom. Publika koja voli da čita je toga svesna. Izdaje se baš dosta knjiga i jako me zanima kako će to da izgleda u vremenu veštačke inteligencije, jer je već teško razgraničiti šta je zaista napisano, a šta je napravljeno uz pomoć veštačke inteligencije” – kaže Marko Kovačević. 

Oboje znaju koliko knjiga u toku godine pročitaju. Marko kaže da to u proseku bude oko pedeset naslova. Ne čita svaki dan, nekada prođu i nedelje da ništa ne pročita, ali će uvek pre da uzme knjigu nego da pogleda film. Za razliku od njega, Zorana kaže da broj knjiga koje pročita ne deli sa publikom koja je prati, jer je iz razgovora sa pratiocima zaključila da može biti demotivišuće. 

„Pitaju se kako je to moguće uz sve dnevne obaveze i posao. Moj posao je takav da dozvoljava malo više slobodnog vremena za čitanje, ali ono što moram da napomenem je da ja imam i druge hobije. Tako da nije kao da čekam svaki slobodan trenutak samo da sednem i da čitam knjigu” – ističe Zorana Karapandžin. 

Od ljubavi prema knjigama i pravljenja sadržaja za društvene mreže, govore oboje, ne može da se zarađuje i živi, bar ne kod nas. Sa druge strane, treba vremena da se za pratioce pripreme sadržaji zbog kojih i prate profil. Zorana kaže da joj za snimanje videa koji objavljuje treba i do tri dana rada. 

„Treba prvo čitati knjigu nedelju-dve, procesuirati pročitano, pa osmisliti vid sadržaja, napisati prikaz, a za video pišem scenario, snimam i monitram, jer mi je stalo da sve bude profesionalno i lepo” – kaže ona. 

Svoj bukstagram profil Marko posmatra kao hobi i preporuke ne piše pod pritiskom, pa je bilo, kaže, meseci kada ništa nije objavljivao. Iako je potrebno izdvojiti vreme, lepo je kada sa ljudima podeli svoja razmišljanja, pa se neretko desi da u takvim razgovorima potpuno promeni doživljaj knjige. 

Isto se dešava i na književnim klubovima koje Zorana i Marko organizuju u Beogradu i Novom Sadu. Na svojim profilima predlože knjigu za čitanje, a onda uživo sa pratiocima održe razgovor, diskusiju i analizu dela. Sledeće druženje na književnom klubu najavljuju za proleće.