Pripadnici uprave kriminalističke policije (UKP), po nalogu Višeg javnog tužilaštva, ušli su juče u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu. Razlog je bio prikupljanje dokaza o slučaju devojke koja je u četvrtak pala sa petog sprata zgrade Filozofskog fakulteta u Beogradu i izgubila život, kao i istraživanje eventualne nepravilnosti u radu Rektorata. 

Snimci ulaska policije u Rektorat sniman je kamerama medija koji su naklonjeni vlasti. Pretresane su kancelarije kao i kabinet rektora Vladana Đokića. Policija je preuzala i snimke sa sigurnosnih kamera.

PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!

Deo studenata, profesora i građana ovaj postupak doživeo je kao napad na autonomiju univerziteta. Zbog toga su se juče oko 19 časova okupili ispred rektorata, u znak protesta. Zgradu je opkolio kordon policije i došlo je do guranja, upotrebe pendreka i scena koje smo već gledali mnogo puta do sada. Bilo je i povređenih. 

Direktor policije Dragan Vasiljević obratio se sinoć građanima i pokaza fotografije predmeta koji su pronađeni, a koji su sami po sebi legalni, kao što su gas maske, transparenti, igle, braunile i toki-vokiji. 

Novinar Igor Mihaljević podseća da je napad na autonomiju univerziteta, napad na sve one koji slobodno misle, jer jedno ne bi moglo da postoji bez drugog. 

Zašto se ono što se dešavalo juče u Beogradu nešto što se tiče i onih koji ne studiraju na tom univerzitetu, niti žive u tom gradu? 

Univerzitet je jedina institucija koja je ostala iole slobodna. Sve ostalo je u rukama ljudi koji se okupljalju ispred Srpske napredne stranke, koja se bavi kriminalnim poslovima. Sve dok to ne shvate svi, neće nam biti bolje. Mi trenutno nemamo posla sa političkom strankom, njenim programom i ideologijom, nego sa kriminalcima, koji sada imaju svoju državu da vršljaju.  

Naravno da policija sme da uđe na fakultet kada se tamo desi zločin ili postoji neposredna opasnost po javnu imovinu i ljudski život. Sada to nije slučaj. Oni su došli ovde da maltretiraju ljude i da kupe političke poene tako što će zloupotrebiti tragičnu smrt 16 ljudi i jedne devojke.

U zemljama sa razvijenom demokratijom, kada policija prikuplja dokaze nakon tragičnog događaja, to se uopšte ne dovodi u pitanje. Zašto je u ovoj zemlji to problem? 

Ono što ljudi iz normalnih demokratskih zemalja, konkretno Evropske unije, ne mogu da zamisle, jeste da mi kada izađemo na proteste, ne znamo da li je ispred nas policajac, osuđenik iz zatvora ili kriminalac na slobodi. Živimo u zemlji gde organizovana kriminalna grupa ima svoju partiju na vlasti. Kriminalcima su kriviče prijave u fiokama, pa umesto u zatvoru, stoje na ulici gde obavljaju prljave poslove umesto policije. 

Da li možete da zamislite da u Beču ili Bratislavi, u centru grada, neko pogine ili bude mrtav i da  danima ne znate ko je to, a da tabloidni mediji prenose uviđaj uživo. To je vrlo ilegalno i nemoralno. 

Zašto je važno da imamo autonomiju univerziteta? Koja je njena poenta? 

Da ne postoji autonomija univerziteta, mi bi danas verovali da je Zemlja stara 8.000 godina i živeli po direktivama iz Svetog pisma. Zahvaljujući autonomiji univerziteta, hiljadama godina unazad, nauka ima sekularan pogled na svet, kritičko mišljenje, debatu, razgovor o tome šta je dobro po nas, šta nije. Sloboda nauke je za 1.500 godina, odnosno 700 godina od renesanse, dovela do toga da mi danas možemo da budemo religiozni i normalni. 

Bez autonomije univerziteta ne možete da imate slobodne ljude koji slobodno govore i kritički posmatraju svet. Antička Grčka bila je razvijenija od ostalih društava iz tog perioda zato što je u njoj bila negovana kultura dijaloga, naučne rasprave, pa i kritike bogova i vladara. To je dovelo do savremene civilizacije u kojoj danas živimo. 

Danas se u Beogradu održava i skup podške novinarkama i novinarima koji su izveštavali sa lokalnih izbora u nedelju i koji su tada bili pretučeni. Kako možemo da povežemo ova dva događaja? 

Nezavisni i profesionalni mediji su ostali jedni od retkih institucija na koje možemo da se oslonimo. Ovaj skup je znak solidarnosti, poruka građankama i građanima Srbije da nismo svi Pink, Happy i Informer. 

Taj skup je poruka i našim koleginicama i kolegama da nismo sami i da možemo da računamo jedni na druge. Očekujemo podršku iz Evrope i sveta, što ide jako traljavo, ali nama drugi resursi uopšte nisu na raspolaganju. 

Ne bih želeo nikome da bude misleći novinar u Srbiji. To nije lak život. 

Svaka podrška je dobrodošla. Nakon svega što nam rade – fizički, mentalno i finansijski – ostali smo sami jedni sa drugima.