U decembru prošle godine prosečna neto zarada u sektoru računarskog programiranja iznosila je oko 320 000 dinara. Ovi podaci Republičkog zavoda za statistiku objašnjavaju zašto je IT industrija i dalje među najpoželjnijima za zapošljavanje, uprkos krizi kroz koju prolazi već nekoliko godina.

Adrian Bovdiš iz Bačkog Petrovca radi kao programer. Počeo je još za vreme studiranja. Imao je, kaže, sreće da se praksa završi stalnim zaposlenjem. Nakon jednog perioda kada je IT industriju zahvatio talas otpuštanja radnika, usledila je stabilizacija, pa je sada nešto lakše doći do posla, ocenjuje Adrian.

„Razgovarao sam sa prijateljem koji je išao na razgovore za posao u inostranstvu, pa smo primetili da se otvaraju pozicije, ali situacija je dosta neizvesna. Čak i kada se pronađe ili zameni posao ostaje pitanje na koliko dugo” – prenosi Adrian svoje utiske o stanju u IT sektoru.

Dugo se verovalo da u oblasti informacionih tehnologija nema krize. Iz godine u godinu u celom svetu, pa i Srbiji beležen je veliki rast u obimu posla i broju zaposlenih, a u skladu sa tim i u visini plata. U tom trenutku na tržištu nije bilo nezaposlenih IT stručnjaka, a manjak radne snage bio je primetan i u Srbiji. Zato je mesta bilo i za mlade kadrove koji još nisu završili školovanje.

„Taj period kada je IT cvetao nije bio realan, bio je to naduvani balon. Imali smo kovid kada je bilo potrebe za programiranjem. Onda su došle različite krize i dešavanja između velikih svetskih sila što utiče na kupovnu moć, pa i na potrebe kompanija da angažuju IT stručnjake” – objašnjava Miljan Radanović, direktor kompanije Positive iz Novog Sada.

PREPORUČUJEMO DA PROČITATE:

Balon je pukao krajem 2022. godine. Smanjuje se broj projekata na globalnom nivou i počinju otpuštanja radnika u IT kompanijama. Za samo godinu dana broj oglasa za zapošljavanje u oblasti informacionih tehnologija bio je manji za 50%, kaže Miloš Turinski, PR platforme za zapošljavanje „Infostud”.

„Prošle godine je pad broja IT oglasa bio oko 15% u odnosu na prethodnu. Rekao bih da nije kriza u pitanju. Ovo što sada vidimo je novo, realno stanje. Ova industrija je i dalje među pet onih koje najviše zapošljavaju u Srbiji, ali značajno sporijim tempom nego što smo navikli” – ističe Miloš Turinski.

Promena se desila i u vrsti zaposlenih za koje je bilo posla na tržištu. Kompanije traže radnike i radnice sa iskustvom i samo za one pozicije gde im je to zaista potrebno. Sve ide na štetu juniora, odnosno početnika sa vrlo malo iskustva, koji su, prema podacima Infostuda prošle godine imali prosečnu platu oko 900 evra, navodi Turinski.

Ono što se nije menjalo jesu plate. Ko ima iskustva i prilike da se zaposli, moći će da računa i na dobru platu. Prosečna zarada seniora u IT industriji prošle godine iznosila je 460 000 dinara.

„Plate se nisu menjale, ali nema više velikih povećanja i bonusa na koje su svi zaposleni navikli. IT industrija neće odustati od svega onog što je nudila svojim zaposlenima, ali poslodavci ne mogu više tom brzinom i u toj meri da povećavaju plate” – kaže Miloš Turinski.

Na manji broj zaposlenih u IT industriji uticaće i sve veća upotreba veštačke inteligencije u radu. Već sada je za obavljanje mnogih zadataka potrebno manje ljudi, ali onih koji poznaju i koriste veštačku inteligenciju. Ovo znači da dolazi vreme novih zanimanja. Zato će programeri morati da razmišljaju i o prekvalifikaciji.

Ništa nije neočekivano, kaže Adrian Bovdiš, jer su informacione tehnologije oblast koja se stalno menja.

„Kada sam se opredelio za ovu struku bio sam i spreman da će uvek morati da se uči i da se ide u korak sa tehnologijom koja se stalno razvija. Jednostavno, ovo je oblast koja stalno diše” – navodi Adrian Bovdiš.  

IT kompanije i dalje ostaju najpoželjniji poslodavci, ali radnih mesta više neće biti za sve, veruje Miljan Radanović. Menjaće se struktura zaposlenih, a oni koji budu znali da se prilagode i dalje će beležiti rast, predviđa on.

“Manji porast će biti u klasičnom programiranju, a veći kod onih koji se bave veštačkom inteligencijom. Ipak, IT sektor će i dalje biti jak” – zaključuje Miljan Radanović iz kompanije Positive.