Kristian Haška iz Bačkog Petrovca: Razvoj startapa je nešto najteže što sam do sada radio

Mala startap preduzeća koja zarađuju milione i osnivači koji su svoju startap ideju ili proizvod prodali i tek tako, preko noći, postali milioneri, pa veoma mladi i bez mnogo brige mogu da idu u penziju. Tako otprilike ljudi zamišljaju osnivanje i razvoj jednog startapa. Ali u stvarnosti sve je mnogo teže. Neuspesi su višestruko češći nego uspesi.

“Nikada u životu nisam išao lakšim putem. Završio sam elektrotehniku, ljudi kažu da to nije lagan fakultet, ali razvoj startapa je nešto ubedljivo najteže što sam radio u životu” – kaže Kristian Haška iz Bačkog Petrovca. 

🎧 Poslušajte REFLEKTOR, Storytellerov podkast, u kojem svake druge srede govorimo o preduzetništvu i dobrim poslovnim idejama na lokalu. 👇

Zajedno sa partnerkom Ivanom Ilić pokrenuo je i vodi Komuna market, online platformu koja okuplja male proizvođače hrane i pića, odeće, kozmetike, aksesoara i opreme za bebe. Ideja im je da malim bredovima pruže ono što im je već dugo potrebno, a to je mesto gde mogu da promovišu i prodaju svoje unikatne i ručno rađene poizvode.

Na početku, priča Kristian, imali su samo ideju, ali bilo im je potrebno znanje kako da je razviju. Zahvaljujući šestomesečnom programu novosadskog Poslovnog inkubatora učili su o najvažnijim koracima i fazama u razvoju jednog startapa. Nakon toga usledio je tehnički deo, odnosno razvoj platforme koja će biti MVP, što u startap svetu označava minimalni održivi proizvod (Minimal Viable Product).

“U septembru 2020. smo izašli sa platformom, koja nam je omogućila da što pre izađemo na tržište i bila je kompromis između brzine i skalabilnosti. Međutim, uvideli smo da nam je, za ideje koje želimo da realizujemo, potrebna platforma koju ćemo mi razvijati od početka do kraja, prema našim potrebama. Na tome smo radili i nova platforma je objavljenja u oktobru prošle godine” – ističe Kristian Haška. 

Komuna market trenutno okuplja 700 lokalnih brendova iz cele Srbije, a plan im je da u naredne dve godine 5000 malih proizvođača postane deo ove online platforme. Kako veliki broj ljudi u Srbiji još nema naviku da kupuje preko interneta, kroz Komuna market moći će da se edukuju i informišu o prednostima internet kupovine.  

Za razvoj tehnološkog proizvoda potrebno je mnogo novca. Nije ga lako pronaći, priča Kristian, jer investitorska klima nije dobra, ekosistem nije dovoljno razvijen, a donedavno nisu postojali ni fondovi. Osim što je neophodno obezbediti brz rast, razvoj startapa se ne razlikuje mnogo od bilo kojeg drugog preduzetničkog poduhvata. U oba slučaja su potrebni vreme, novac i nervi i to u neograničenim količinama, kaže naš sagovornik, ali opet bi sve ponovio, mada neke stvari možda na drugačiji način.

“Da, ponovio bih, zato što sam mnogo ličnih stvari morao da rešim i da naučim dosta toga vezano za posao i međuljudske odnose. Ovo mi je omogućilo i da napravim mrežu ljudi koje poznajem i bilo šta da pokrećem, imam tu mrežu, ali i znanje” – zaključuje Kristian. 

Prosečan profil osnivača startapa – muškarac, u tridesetim godinama i živi u velikom gradu

Vrednost domaćeg startap ekosistema  u prethodne tri godine iznosila je milijardu i sto miliona dolara. Raste i broj startap preduzeća, a procene su da ih ima preko 750. 

Ovi podaci objavljeni su u startap skeneru, istraživanju koje radi Inicijativa “Digitalna Srbije”. Kroz projekat “Preduzmi ideju” organizuju različite vidove podrške osnivačima startapa, kojima su na raspolaganju kursevi, radionice i mentorski programi u cilju sticanja znanja i veština potrebnih za razvoj inovativne ideje. 

“Startaper je osoba koja misli da ima rešenje za neki problem ili da ima način da unapredi određen proces u društvu. Zatim, spreman je da uloži mnogo vremena i energije da pokaže da to rešenje radi i da ga razvija” – pojašnjava Tadej Kurepa, programski direktor projekta “Preduzmi ideju”. 

Postoji uverenje da startap pokreću uglavnom mladi čije zanimanje je usko povezano sa informacionim tehnologijama. Međutim, prosečan profil startapera u Srbiji govori o osobi koja ima oko 37 godina, ima diplomu visokog obrazovanja i ranije iskustvo rada u velikim kompanijama. Najviše startap preduzeća posluje u velikim gradovima, a u samo 19% slučajeva na razvoj inovativne ideje se odlučuju žene.  Zabluda je i da se startapi najčešće otvaraju u IT sektoru, jer ovih preduzeća ima u svim oblastima gde se određenom inovacijom može unaprediti proces rada. 

“Što se tiče industrija u kojima posluje određeni startap, među prvima su poljoprivreda, online prodaja, gejming, biotehnologije i medicinske tehnologije, ljudski resursi, finansije, transport i logistika” – navodi Tadej Kurepa. 

Primer da hobi može postati startap koji ima budućnost:  Notify Me

Samo jedan od deset startapa će opstati na tržištu. Ova neumoljiva statistika najbolje opisuje izuzetno komplikovan i zahtevan preobražaj ideje u isplativ proizvod. Bez obzira na krajnji ishod, startapi su prava riznica inovacija i sredina u kojoj mladi, pametni i kreativni ljudi mogu da menjaju stvari na bolje. Među njima su i Aleksa Tešić, Vladimir Lunić i Nikola Bebić, koji unazad pet godina razvijaju aplikaciju Notify Me. 

To je servis koji korisnike obaveštava o svim promenama na sajtovima koje redovno moraju da posećuju kako bi došli do određene vesti ili informacije. 

“Uže ciljne grupe kojima je namenjena ovu aplikacija su novinari ili PR agencije kojima je bitno da brzo uoče neku vest. Druga bitna grupa su nam ljudi kojima su interesantni grantovi i slični vidovi finansiranja. Na tim sajtovima se stalno sklanjaju i dodaju novi tenderi, ali niko ne zna kada će se to desiti, a vama je jako bitno da znate čim se promeni da biste mogli da aplicirate na vreme” – objašnjava Aleksa Tešić, od kojeg je ideja i potekla za vreme studentskih dana kada je morao da proverava i po nekoliko sajtova da bi za samo jedan predmet pronašao informacije o rasporedu predavanja, terminima ispita ili rezultatma. 

Glavna prednost aplikacije Notify Me je ušteda vremena, što je veoma važno ljudima koji svakodnevno treba da proveravaju veliki broj sajtova. 

Iako je sve krenulo više kao hobi, priča Aleksa,  trude se da naprave komercijalni proizvod koji će imati kupce. Kucati kod bilo je lako, ali sledi teži deo posla – pronaći klijente. 

“Najteža stvar je naći fokus koji nije inženjerski i fokusirati se na stvari koje nama nisu prirodne da radimo, pričanje sa ljudima, odlasci na konferencije, slanje mejlova ljudima koje ne poznajemo, a nudimo im nešto” – navodi Aleksa. 

Za dosadašnji razvoj startap ideje nije im bila potrebna spoljna investicija. Da li će je u narednom periodu tražiti zavisiće od pozicije koju aplikacija bude imala na tržištu. Za sada su zadovoljni postignutim, jer, kaže Aleksa rade ono što ih interesuje. Iako je kod startapa važan brz rast i napredak, ništa se ne dešava preko noći.

“U zavisnosti od toga šta su ciljevi, mislim da može da se napravi startap ili pristojna firma. Da je teško – jeste, zahteva konzistentost tima koji tom idejom hoće da se bavi. To mora da bude nešto što je ljudima interesantno, što vole i spremni su da izdvoje vreme da bi se time bavili” – ističe Aleksa Tešić.

Ohrabriti ljude sa inovativnom idejom da se upuste u startap avanturu glavni je zadatak Regionalnog inovacionog startap centra u Subotici čiji je osnivač Ekonomski fakultet. Kroz različite programe  posvećeni su edukaciji pojedinaca i timova kako bi što lakše započeli, a onda i prošli kroz različite faze razvoja ideje. 

“Nudimo im i mentorstvo, a radimo i na stvaranju startap zajednice, odnosno na umrežavanju. Njima je to možda i najznačajnije, jer tu dobiju motiv, ideje i volju da dalje idu ka svojoj viziji. Pored toga, povezujemo ih sa različitim fondovima, učimo kako da se pripreme i prijave. I na kraju, pružamo im i potrebnu infrastrukturu, jer mogu da koriste kancelarije i drugu opremu” – priča Dragan Nagulić, direktor Regionalnog inovacionog startap centra u Subotici. 

“Ceni se ako je neko više puta pokušao. On jednom nije uspeo, možda i drugi put, ali će treći put uspeti. Ne treba odustati, treba uvek ići napred i pokušavati da se dođe do cilja i ostvariti ideju” – savetuje Dragan Nagulić.

Osim znanja, za razvoj startapa potrebna su sredstva, ali važno je dobro proceniti kada i pod kojim uslovima potražiti investitora. U određenoj fazi razvoja ideje značajnije je dobiti savete, mentorstvo ili druge nematerijalne vidove podrške. Pa, čak i kada je ideja dobra, tim motivisan i novac dostupan, nema garancije da će startap zaživeti. Ali iz neuspeha se uči.