Mobing na radnom mestu jedno je od najčešćih kršenja prava radnika i radnica u Srbiji.  Poslednjih godina poprimio je nove oblike, kaže Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. Primoravanje zaposlenih da odlaze na stranačke skupove i mitinge, što se postavlja kao uslov za zaposlenje i ostanak na radnom mestu, nije prisutno samo u javnim, već i privatnim preuzećima. U poslednjih godinu dana sa pretnjama otkazom, pa i raskidom ugovora o radu, suočavali su se zaposleni koji su kritički govorili o vlasti ili posećivali studentske i građanske proteste.  

„Mobing je veoma prisutan i to, prema mom mišljenju, iz jednog jednostavnog razloga. Na ključna mesta u javnim preduzećima su postavljeni partijski kadrovi, došli su poluobrazovani ljudi koji ne znaju svoj posao i koji na sve načine pokušavaju da zadrže ničim zasluženu vlast, moć i velike plate” – smatra Ranka Savić. 

PODRŽI STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJ OVDE!

U toku prošle godine nastavilo se i kršenje zakonske odredbe o radu na određeno vreme. Ovaj način regulisanja radnog odnosa predstavlja izuzetak i ugovor koji se zaključuje sa zaposlenima može da traje najviše dve godine. Po isteku ugovora poslodavac može ili zaposlenom da uruči otkaz ili da sa njim potpiše ugovor na neodređeno. Međutim, često ugovori na određeno vreme, protivzakonito se produžavaju i na period duži od dve godine. 

Sindikati beleže i kršenje obaveze plaćanja prekovremenog rada, jer poslodavci ne isplaćuju rad duži od predviđenog radnog vremena. Umesto toga, zaposlenima daju slobodne dane, koji često, zbog prirode i obima posla, nikada ne budu iskorišćeni. 

„Još jedan ogroman problem, na koji Asocijacija stalno ukazuje je neobračunavanje plata po utvrđenoj vrednosti minimalnog radnog sata, koji sada iznosi 371 dinar. Obračun radnog sata vrši se na vrednost koja je niža od zakonom predviđene, pa su radnici oštećeni i po nekoliko stotina evra” – nabraja još jedno kršenje radnih prava Ranka Savić. 

Decenijama se govori o problemu rada na crno. Zaposleni koji rade bez prijave i bez ikakvih prava izloženi su nesigurnoj i sadašnjosti i budućnosti. Rad na crno, pokazuju istraživanja, najčešći je u poljoprivredi, građevini, ugostiteljstvu, malim ugostiteljskim radnja, ali ih ima i u velikim kompanijama. Koliko je onih koji u Srbiji rade bez ikakvog ugovora nije precizno poznato. Ranka Savić kaže da neki podaci postoje, ali ne odgovaraju realnom stanju. Kao jedan od razloga za veliki broj slučajeva rada na crno navodi visoke izdatke za poreze i doprinose kojima su poslodavci izloženi. 

„Srbija je među vodećim zemljama u Evropi po stopi poreza i doprinosa. Nama je samo stopa za penziono osiguranje oko 24%, za zdravstveno dajemo 10,30%. To su velike sume, jer poslodavac daje platu radniku, a onda 70% od toga daje i državi. Zato i ne čudi što poslodavci uzimaju radnike na crno da bi izbegli velike namete. Naravno, ja to ne pravdam” – kaže Ranka Savić.

Kršenje prava zaposlenih nema ko da kontroliše

Suočeni sa mogućnošću da ostanu bez posla, zaposleni su često primorani da pristaju na nepoštovanje prava koja imaju. Adresa na kojoj mogu da potraže zaštitu su sindikati. Ali, dodaje Ranka Savić, sindikati nisu svemogući i ruke su im često vezane, a posebno u odnosu na strane kompanije, za koje kaže da su zaštićene kao ′beli medvedi′. Inspekcije ih retko kontrolišu, a čak i kada se to desi, uglavnom ne evidentiraju pravo stanje. Ako inspekcija i zabeleži kršenje radnih prava upućuju radnike i sindikate da pokrenu sudske postupke. Dodatno, inspektora, koji treba da  vrše nadzor i kažnjavaju poslodavce kod kojih zabeleže kršenje prava radnika, nema dovoljno. 

„Inspekcija se pretvorila u jedan politički organ i po direktivama politike radi svoj posao. U Srbiji je registrovano 400 000 privrednih subjekata, a sve te subjekte kontroliše 250 inspektora rada. Znači, jedan inspektor pokriva oko 1550 preduzeća” – kaže predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. 

PROČITAJTE I OVU PRIČU:

Odlazak stanovništva u inostranstvo gde traže bolje poslovne prilike, kao i dugogodišnji negativan demografski rad najčešće se navode kao razlozi za nedovoljan broj domaće radne snage. Drugačije bi bilo da su uslovi rada u preduzećima povoljniji i da veliki broj poslodavaca ne traži radnike koji ćute i rade za male plate, kaže Ranka Savić. Primećuje da se mlađe generacije lakše odlučuju za prekid radnog odnosa i ne pristaju na kršenje zakonom propisanih prava. 

„Nova generacija ceni sebe i svoj rad nego što smo mi stariji to radili. U ovoj zemlji biće sve manje radne snage ukoliko se nešto ne promeni i ne uvedemo normalan sistem u kojem će znanje, stručnost i posvećenost biti jedini kriterijum za zapošljavanje i napredovanje” – kaže Ranka Savić. 

Predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sinikata za postojeći Zakon o radu  kaže da je loš i više u interesu poslodavaca, a ne radnika. Međutim, i to bi bio manji problem, samo kada bi se zakon dosledno poštovao. 

Iz Ministarstva rada najavili su da bi do kraja ove godine trebalo da budu usvojene izmene zakona koji reguliše prava i obaveze radnika i radnica. Ranka Savić kaže da će se to teško ostvariti u godini koja će, po svemu sudeći, biti izborna. Osim toga, izražava sumnju i da će nove izmene zakona ići u prilog zaposlenima. Veruje da će zako samo biti prilagođen korišćenju veštačke inteligencije i radu od kuće. Dodaje i da su svi sindikati u prethodnom periodu radili na izradi svog predloga Zakona o radu i da će se zalagati da njihovi predlozi budu deo buduće zakonske regulative.