U Novm Sadu, na Kanalu Dunav-Tisa-Dunav trenutno se nalaze četiri broda bez posade. Na jedanaest brodova na Dunavu nema nikog ko će brinuti o bezbednosti, tvrde u Udruženju profesionalnih lađara Srbije (UPLS). 

Zakon o plovidbi nalaže da se „oštećeno, nasukano ili potopljeno plovilo koje ugrožava bezbednost plovidbe ili koje predstavlja opasnost od zagađivanja, mora ukloniti po nalogu lučke kapetanije”. Međutim, iako u UPLS-u redovno obaveštavaju nadležne o stanju napuštenih brodova na terenu, odgovor i konkretna akcija izostaju. 

💡 PODRŽI STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. 👉 DONIRAJ OVDE!

Za to vreme, „brodovi duhova” predstavljaju tempiranu bombu jer u slučaju vremenskih i drugih nepogoda, na njima nema nikog ko bi sprečio katastrofu. Milivoje Šujdović iz UPLS-a navodi primer. 

„Jaki i iznenadni vetrovi mogu uticati na to da pomere brod koji je usidren u plovni put, da se isti popreči u plovnom putu i tako ograniči ili u potpunosti prekine plovidbu u tom delu reke”, objašnjava kapetan broda. 

Dodaje i da porast nivoa reke može da utiče na napuštene objekte, a usled nedostatka stručnog osoblja, niko ne može da garantuje da su ti brodovi sigurno usidreni. Isto je i sa eventualnom pojavom leda. Nedostatak posade je rizičan i za sam brod, jer nema nikog ko bi reagovao ukoliko počne u njega da prodire voda. 

„To je vrlo moguć scenario usled nadolazećih mrazeva i mogućnosti pucanja cevi i instalacija na pomenutim brodovima”, kaže Šujdović.

A ukoliko dođe do potonuća, otpad i gorivo sa brodova završavaju direktno u vodotok. 

UPLS se više puta obraćao Lučkoj kapetaniji Novog Sada i inspekciji za bezbednost plovidbe Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

„Nismo dobili nikakav konkretan odgovor”, kaže Šujdović. 

Kao i za druge goruće probeleme u Srbiji, glavni problem i ovde je pitanje odgovornosti. Po slovu zakona, vlasnik broda dužan da ukloni svoj brod koji više ne koristi, a to bi trebalo da uradi po nalogu lučke kapetanije ili inspekcije. 

I dok lađari apeluju na nadležne da se problem reši, institucije odgovornost prebacuju jedna drugoj, kao vruć krompir. 

„Ovakav nivo neusklađenosti i odsustva odgovornosti predstavlja sistemski rizik po bezbednost plovidbe u Srbiji”, zaključuje se u saopštenju UPLS-a.