Andrijana Lukić radi kao podrška za restorane i kurire u jednoj kompaniji za dostavu hrane. Oko šest puta mesečno smena joj je od 10 sati uveče do dva iza ponoći. Radi od kuće na pola radnog vremena, pa joj ne pada teško, mada remeti san. 

„Treba mi puno, puno vremena da se posle vratim u normalu”, kaže Lukić. 

PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!

Vikendima slabo odmara, jer je tada najviše gužve na poslu. Slobodan dan ima uglavnom kada su njene prijateljice i prijatelji na poslu. Zbog toga vreme mora da planira drugačije. 

“Kad drugi ljudi završavaju posao, ja krećem. I onda se to uglavnom poklapa, pa moramo da gledamo kad ćemo na kafu”, priča Lukić. 

I kada uspe da se poklopi sa društvom, mora da gleda na sat. Noćna smena najviše joj remeti planove kada treba negde otići, recimo na neku proslavu. Datum mora da zna značajno unapred, kako bi mogla da se organizuje i uzme slobodan dan.  

Neurološkinja Timea Kokai Zekić doživljava noćni rad kao robovanje.  Ona radi u Kliničkom centru Vojvodine, gde osim redovnih smena ima i dežurstva u trajanju od 24 sata. 

“Sve se računa u odnosu na tu noćnu smenu. Nije to – odradim, imam slobodno veče, mogu da idem na druženje”, kaže ova neurološkinja. 

Nakon celonoćnog bdenja nad pacijentima, san ne dolazi odmah na oči.  Kokai Zekić praktikuje da odspava tek posle ručka i to na par sati, što nije dovoljno da se nadoknadi osam sati kvalitetnog, neisprekidanog sna, neophodnog da se telo regeneriše. 

“Dan nakon noćne smene životariš, preživljavaš taj dan, imaš osećaj stalnog umora. To nije normalan život”, kaže. 

Iako se dan posle dežurstva računa kao slobodan, on to suštinski nije. Jer osam sati rada je obavljeno, samo ne od jutra, nego od ponoći. No, papir početak radnog dana tumači od jutra. Kokai Zekić kaže da je to krađa, jer bi slobodan dan trebalo da bude onaj sledeći. 

Ona objašnjava da su dugoročne posledice noćnog rada poremećen san i buđenje na dva-tri sata, jer čovek postaje alertan na sve. To utiče na koncentraciju, stvara kognitivne smetnje, pospešuje nervozu i anksioznost.

Sam stres na poslu, ali i neispavanost, oslikavaju se i na fizičko zdravlje. Nemogućnost da se ispoštuju preporuke o tome da večera treba biti najkasnije u osam sati, može dovesti do gastrointestinalnih problema. 

“Gladan si, imaš osećaj praznog želuca i onda jedeš. Pa onda dobiješ kiselinu, i to dugoročno neminovno vodi u neki hronični gastritis ili tome slično”, kaže Kokai Zekić.

Noćni rad može dovesti i do hormonskog disbalansa, pa mlađa populacija može da ima problem ukoliko planira porodicu. Nespavanje može opteretiti i kardiovaskularni sistem, pa može doći do poremećenog pritiska, srčanih smetnji, preskakanja srca i drugih posledica. 

Zbog toga bi Timea Kokai Zekić volela da vidi manje ljudi koji noć provode na poslu. Ako već mora, onda vreme provedeno na poslu noću treba skratiti. Neurološkinja smatra da bi ljudima iznad 40 godina trebalo ograničiti vreme koje će provesti u noćnom radu, a oni sa više od 50 godina životnog iskustva noću ne bi trebalo da rade uopšte.