Biljke imaju veliku moć prečišćavanja vode. Tim naučnika sa Instituta za šumarstvo u Beogradu pronašao je način kako da tu moć iskoristi. Napravili su platforme, u njih zasadili biljke i stavili ih da stoje u zagađenim vodama. Voda je nakon nekog vremena bila značajno bistrija.
Plutajuća ostrva se mogu koristiti u barama, jezerima, manjim rekama, ali i na izlivima otpadnih voda. Na većim, brzim vodama poput Dunava i Save, ona mogu imati više dekorativnu funkciju, jer koren biljke mora duže vreme biti u kontkaktu sa vodom, kako bi prečišćavanje imalo pun efekat, objašnjava Nevena Čule, viša naučna saradnica na Odeljenju za zaštitu i unapređenje životne sredine, Instituta za šumarstvo. Ostrva bi mogla da se koriste na rukavcima tih reka, dodaje.
PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!
Sistem plutajućih ostrva primenjen je na Topčiderskoj reci i jezeru na izletištu Trešnja u Beogradu. Na perforirane plastične platforme u obliku kvadrata metar veličine, postavljen je susprstrat koji imitira zemljište i u nju su zasađene biljke, tako da koren viri odozdole.
„Platforme uopšte ne moraju da budu tih dimenzija niti tog oblika. Mi smo počeli istraživanja sa takvim modelom, jer nam je bilo zgodno zbog manipulacije – da ne budu previše teška, previše komplikovana – i taj model nam je odgovarao, jer smo lako mogli da te kvadratne oblike onda međusobno povezujemo”, objašnjava Nevena Čule.
U ovim plutajućim saksijama mogu se naći i kompnene i vodene biljke. Važno je da su otporne na zagađenje i da stvaraju veliku biomasu, jer je tako i sam efekat usvajanja polutanata veći.
“Koristili smo trsku, različite vrste irisa, litrum, kanu indiku i još nekoliko manjih biljaka kao što su vodena bokvica i menta akvatika”, navodi Čule.
Trešnja – od pete do prve kategorije
Šumski kompleks Trešnja izletište je na kojem Beograđani i Beograđanke traže spas od gradske gužve i betona. Na njemu je pre šesdesetak godina napravljeno veštačko jezero. Voda se puni iz potoka koji prolazi kroz naselje koje nema uređen kanalizacioni sistem, što jezero čini zagađenim.
Nevena Čule objašnjava da bi najbolje rešenje bilo da se se zagađenje spreči na nastanku, odnosno, da se izgradi kanalizacija. Alternativa bi bila da već izgrađene septičke jame imaju sistem prečišćavanja, pre nego što voda uđe u sam potok. Čule predlaže konstruisane akvatične ekosisteme kao zelenu soluciju.
“Oni izgledaju kao veliki bazeni na čijem se dnu nalazi supstrat koji mehanički prečišćava vodu. U supstrat se sade biljke koje rade što i ove biljke na plutajućim ostrvima”, opisuje.
Čule dodaje da bi trebalo izbeći hemijsko prečišćavanje, poput korišćenja hlora, jer on ostaje u životnoj sredini i može stvarati dodatne probleme. Biološke metode prečićavanja imaju i svoja ograničenja, jer se se pomoću njih može dobiti tehnička voda, ali ne i voda za piće.
Kako prevencije zagađenja na ovom jezeru nema, Nevena Čule i ostatak tima rešili su da na Trešnji testiraju svoje inovativno rešenje. Na jezeru je postavljeno ukupno 50 ostrva, povezanih u dva sistema koji su postavljeni na različite krajeve jezera dugog 150 metara. Jedna platforma pokrivala je zapreminu vode od oko 400 metara kubnih.
Ostrva su na jezeru stajala od maja do septembra 2019. godine i od juna do oktobra 2020. godine uz svakodnevni monitoring.
Nakon tog perioda, bakterije fekalnog porekla bile su skoro u potpunosti uklonjenje, kao i aluminijum, hrom, gvožđe, olovo, cink, mangan i arsen koji je vodeći problem u vodosnabdevanju Vojvodine. I ostali polutanti beležili su veći ili manji pad u koncetraciji dok je kvalitet vode napredovao za najmanje jednu kategoriju.
Efikasnost ovog zelenog rešenja ogleda se i u cirkularnosti. Plastične platforme se mogu koristiti iznova. Rizomi biljaka koriste se za gajenje novih biljaka, dok se nadzemna biomasa može kompostirati ukoliko ne sadrži teške metale.
„Jedino smo kao nus proizvod imali kamenu vunu koju smo koristili kao supstrat i koji nismo mogli da koristimo sledeće sezone, nego smo propisno odložili na deponiju”, kaže Nevena Čule.
