Da su se danas na novosadsku plažu Oficirac sjatili svi turisti Grčke, ostalo bi mesta za peškir više. Moćni Dunav tu se prepolovio. Vodostaj ove reke trenutno je niži nego uobičajno, pa je plaža koju odlikuje hlad u zelenilu postala pustinjsko prostranstvo.
Trenutni vodostaj Dunava je u granicama ekstremno niskog, ocenjuje brodski kapetan i član Udruženja profesionalnih lađara Srbije Milivoje Šujdović. Rečni saobraćaj još uvek nije ugrožen. Teretni brodovi plove sa značajno smanjenim kapacitetom.
„Kada je srednji vodostaj, brodovi su natovareni sa 2,5 metara gaza. Pod ovim okolnostima idu oko 1,5 metara”, navodi primer.
PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!
Dodaje da putnički brodovi ne mogu da kontrolišu opterećenje kao teretni. Oni uglavnom imaju gaz od 1,7 metara. Ta dubina trenutno nije moguća na pojedinim delovima plavnog puta. Zbog toga, objašnjava Šujdović, transport putnika obavlja se sa presedanjem autobusima u sestrinske brodove.
„Trenutno je plovni saobraćaj ekonomski manje isplativ, ali je u granicama rentabilnog”, objašnjava kapetan broda.
Ukoliko Dunav nastavi da opada, dodaje Šujdović, može se desiti potpuna obustava saobraćaja, što se nije desilo skoro. Za sada obustava nije na vidiku.
Šujdović savetuje male nautičare, odnosno rekreativce, da ne plove blizu teretnih brodova, koji prilikom ovako nisko vodostaja povlače jako velik količinu vode. Apeluje na veću opreznost.
Veća šteta u manjim vodotocima
Bela jedrilica lagano se giba na dunavskim talasima. Teretni brod se spušta na svoje odredište. Kupači izbliza posmatraju. Nekoliko stotina metara nizvodno od Oficirske plaže, stoje čamci nasukani na zemlju ispucalu od suše. Na dunavcu, koji je postao vikend naselje, vode gotovo i da nema.
Pontoni se vuku po mulju. Dunavac je odsečen od matice. Par creva očajnički pokušava da upumpa vodu. Deo čamaca je ostao zarobljen. Drugi su preparkirani na vreme.
Vodena trava se nakrivila. Po zemlji otkrivenoj kada se voda povukla, počelo je da raste kopneno bilje. Žubor na pojedinim mestima govori da u vodi i dalje ima ribe.
Istraživač na Prirodno – matematičkom fakultetu i član Društva za zaštitu i proučavanje riba kaže da živi svet u glavnom vodotoku ne snosi veće posledice, jer je u njemu veliki protok vode. Nizak vodostaj može dovesti do pomora riba u vodnim telima koje se oslanjaju na velike reke.
Aleksandar Bajić objašnjava da mrest domaćih ribljih vrsta poput šarana zavisi od sezonskih varijacija u vodostaju i plavnih zona. Na proleće, kada nivo vode naglo skoči, riba ulazi u plavne zone na mrest. Ovog proleća, primećuje Bajić, vodostaj nije bilo visok. „Veliki problem je što mi već dve godine nismo imali dobar mrest naših vrsta riba”, kaže biolog.
Nizak Dunav i Tisa, takođe utiču i na kanalsku mrežu DTD gde problem sa količinom vode može biti izraženiji. S obzirom na slabiji proticaj, može doći do eutrafizacije, procesa preteranog obogaćenja vode hranljivim materijama. Problemu doprinose i neprečišćene otpadne vode koje se ispuštaju u njih.
Bajić objašnjava da nizak vodostaj povećava gustinu hranljivih materija u vodi, što omogućava algama hiperprodukciju. Veća količina algi dovodi do toga i da preko dana u vodi slabog protoka bude kiseonika kao u potocima. Međutim, noću alge troše taj kiseonik.
„One tada mogu da dovedu do cvetanje vode, nestanka kompletnog kiseonika u vodenom ekosistemu i tako dovedu do takozvanog prevrtanja vode kada dolazi do masovnog uginuća riba”, objašnjava Bajić.
Ovaj problem može da se reši instaliranjem aeratora koji bi ubacivao kiseonik u vodu. Malo sluha za ovo rešenje imaju upravljači voda, ocenjuje biolog.
„Aeratori i pumpe bi mogli da budu delimično rešenje za sledeću godinu. Nego, naš čovek je sklon tome da veruje da neće i sledeće godine valjda ovako”, zaključuje Bajić.
