Studentska akcija „Raspiši pobedu“ u opštini Bački Petrovac obeležena je velikim interesovanjem i snažnim odzivom građana i građanki u sva četiri naseljena mesta – Bačkom Petrovcu, Gložanu, Kulpinu i Magliću. Razgovori su se često nastavljali i nakon potpisivanja, a studenti i studentkinje kažu da ih ohrabruje spremnost građana da postavljaju pitanja, ostave kontakt i uključe se aktivnije.

Današnja akcija deo je šire inicijative studentskog pokreta koji u više od 100 gradova, mesta i sela u Srbiji prikuplja potpise podrške studentskoj listi. Važno je naglasiti da izbori u ovom trenutku nisu raspisani, te ova akcija ne predstavlja formalni početak izborne kampanje. Reč je, pre svega, o simboličkom i političkom testu – pokušaju da se u javnom prostoru izmeri nivo poverenja, podrške i spremnosti građana i građanki da stanu iza političkog aktera koji nije nastao u okviru partijskog sistema.

PODRŽI STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJ OVDE!

U proteklim mesecima studentski protesti pomerili su se od inicijalnih zahteva vezanih za konkretne tragedije i pitanje institucionalne odgovornosti ka širem društvenom pokretu. Sve češće se tumače ne kao još jedan studentski bunt, već kao pokušaj da se političko delovanje u Srbiji iznova promisli – izvan postojećih partija, lidera i potrošenih mehanizama političke borbe.

U tom kontekstu, sociolog Predrag Cvetičanin, vanredni profesor na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Nišu i direktor Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope, u razgovoru za Storyteller ocenio je da je studentska lista u ovom trenutku „Roršahova mrlja u koju svako može da projektuje ono što bi želeo da vidi“.

Cvetičanin je dodao da u današnjoj Srbiji nije dovoljna bilo kakva pobeda studentske liste, već isključivo pobeda ostvarena sa ogromnom razlikom.

„Jedina šansa da dođe do mirne smene vlasti u Srbiji jeste da studentska lista pobedi na izborima sa ogromnom razlikom. Na primer, sa pola miliona glasova više u odnosu na SNS koaliciju. I po svim indikatorima – i kada se komparativno gleda brojnost protesta koje su organizovali studenti i onih koje je organizovao SNS, i po rezultatima istraživanja u kojima studentska lista ima 10 do 12 odsto prednosti u odnosu na SNS – ako na birališta izađe četiri miliona ljudi, to je potpuno realno. Iz dosadašnjeg ponašanja vrha režima izvesno je da nemaju nameru da priznaju izborni poraz“, kazao je Cvetičanin.

On je dodao da bi u slučaju „katastrofalnog poraza“, poput Miloševićevog poraza na izborima 24. septembra 2000. godine, mogućnost osporavanja rezultata bila znatno manja. „Zato cilj ne sme biti samo pobeda na izborima, već pobeda sa tolikom razlikom da je nije moguće poreći“, dodaj je Predrag Cvetičanin.

Posmatrana iz tog ugla, današnja akcija prikupljanja potpisa ne predstavlja samo tehničko prikupljanje podrške, već trenutak u kojem se preispituje odnos građana i građanki prema politici, institucijama i sopstvenoj ulozi u društvu. Veliki odziv u opštini Bački Petrovac pokazuje da se ta pitanja ne postavljaju samo u velikim gradovima, već i u manjim sredinama – tamo gde se političke i društvene posledice često najduže i najdublje osećaju.

Glasovi sa studentskog štanda u Magliću

Na terenu se potpisuju dva dokumenta. Prvi je „Odluka“, kojom se, pozivanjem na Ustav Republike Srbije, zahteva da Vlada uputi obrazloženi predlog predsedniku Republike za raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Drugi deo čini kratka, direktna anketa, kroz koju građani i građanke mogu da se izjasne na koji način žele da pomognu tokom buduće predizborne kampanje i na sam dan izbora.

Milana Antić, studentkinja Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, i Nikola Bojinović, student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, danas su prikupljali potpise u Magliću. Na pitanje šta bi voleli da više nikada ne moraju da objašnjavaju u ovoj zemlji, odgovaraju:

„Ne želimo više da objašnjavamo zašto želimo promene u ovoj državi. Ne želimo da objašnjavamo zašto želimo bolje sutra – da možemo da se oslonimo na ovu državu kada nam je potrebna zaštita, posao, zdravlje ili osnovne životne potrebe. Da ne bežimo iz nje, da ne tražimo veze i da ne zavisimo od drugih ljudi kako bismo ostvarili ono najosnovnije. Ne želimo više ucene radi sopstvenog opstanka“, kažu Milana i Nikola dok štandu prilaze građani i građanke Maglića.

Govoreći o tome šta je postalo neodrživo, ističu da je, ne samo za njih i omladinu, već i za veliki deo građana Srbije, bilo kakav radni odnos postao neodrživ.

„Poslovi ‘funkcionišu’ tako što se pristalice vlasti masovno zapošljavaju bez ikakvih kriterijuma za posao i tako uništavaju institucije u kojima rade sopstvenim neznanjem. Neodrživ je i razvoj ove države – infrastruktura postaje neodrživa, a cela zemlja je pod jednom velikom nadstrešnicom koja se 1. novembra 2024. godine urušila na sve nas. Sve se vodi kao da ‘funkcioniše’, dok se iz dana u dan po jedna nadstrešnica urušava…“, kažu Milana i Nikola.

Na pitanje šta ako se ništa ne promeni, poručuju:

„Kad-tad će doći do promene. Možda ne uspemo sada ili sledeći put, ali verujemo i trudimo se da taj dan dođe. Ništa nije večno – kroz istoriju nijedno kraljevstvo, niti ijedna vladavina nisu trajali zauvek. Kad-tad dođe kraj, kad-tad dođe promena.“

Dodaju i da su promene važne za čoveka jer podstiču volju i razvoj pojedinca, a samim tim i čovečanstva.

„Mi se borimo za tu promenu i zato pozivamo vas da nam se pridružite u ovoj borbi za slobodu.“

Širi studentski glas: solidarnost, pravda i istrajnost

O širem smislu studentske akcije i vrednostima na kojima se gradi ovaj pokret govori i Nađa Šolaja, studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Ona ističe da borba studenata prevazilazi pojedinačne zahteve i otvara pitanja solidarnosti, odgovornosti i građanske hrabrosti.

„Definitivno postoji više stvari koje ne bih volela da ikada više moram da objašnjavam: da se solidarnost bazira na principu, a ne na tome da li nam se neko lično dopada ili ne; da je u demokratskom društvu svaki glas bitan – kako na izborima, tako i na ulici, na poslu, u našim ličnim krugovima; da je, čak i kada se nađemo u situaciji da svedočimo nepravdi, izuzetno važno da svaki put progovorimo, a ne da okrećemo glavu ili kažemo ‘samo ovaj put’“, kaže Nađa.

PROČITAJTE I OVU PRIČU:

Govoreći o društvenom trenutku u kojem se Srbija nalazi, ona dodaje da su kriminal, korupcija i nepravda postali neodrživi, ali i da odustajanje nije opcija.

„U slučaju da se ništa ne promeni, nema odustajanja i predaje. To samo znači da je potrebno da pronađemo drugi način – jer on sigurno postoji“, zaključuje Nađa.